Ова књига доноси јединствен и мултидисциплинаран поглед на стакло – као материјал, уметнички медиј, технолошку иновацију и важан ресурс савремене креативне економије. Књига окупља седам ауторских радова и ексклузивне разговоре са истакнутим уметницима у стаклу из Сједињених Америчких Држава.

Промоција ће бити одржана у оквиру трибинског програма „Стакло: од индустријске баштине до креативне економије“, на коме ће говорити проф. др Христина Микић, Иницијатива Креативно стакло Србије; Естела Радоњић-Живков, конзерватор; мср Тамара Огњевић, директорка Артис центра; др Јелена Николић, Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина; др Ана Вујошевић, Пољопривредни факултет, Београд; др Ивана Мишковић, СД Кривац, Сремски Карловци; Драгана Томић Пилиповић, РУРАЛ ХУБ, Врмџа; и проф. др Един Јашаровић, Факултет драмских уметности, Цетиње.

Књига „Стакло: наслеђе, уметност, креативна економија, технологија“ отвара низ кључних питања о томе како стакло прелази пут од функционалног материјала до савременог уметничког израза. Посебну пажњу зборник посвећује индустријском наслеђу, које се све више препознаје као културни и развојни ресурс, односно питању на који начин индустријско наслеђе стакларства може постати покретач развоја креативне економије.

Примери из Европе и света показују како некадашње фабрике стакла и нематеријално наслеђе стакларства постају центри креативности и културне размене, потврђујући глобални тренд њихове ревитализације и одрживе пренамене. У фокусу је и савремена музеологија – кроз иновативне приступе интерпретацији стакла засноване на гастрономији и искуственом учењу. Посебан сегмент посвећен је генерацији З, која према истраживању представљеним у зборнику показује растуће интересовање за занатство као облик креативног изражавања и очувања културног идентитета.

Христина Микић уводи концепт „креативног стакла“, указујући на спој науке, уметности и индустрије, као и на растући значај „живе индустријске баштине“ као покретача иновација у креативној економији. Естела Радоњић Живков показује да индустријско наслеђе није само скуп напуштених објеката, већ носилац идентитета, солидарности и колективног памћења. Тамара Огњевић предлаже иновативан приступ музејској пракси кроз концепт креативне интерпретације, где изложба постаје динамична платформа за искуство, а не њен крајњи циљ. Дејан Воргић кроз анализу историје стакларства у Србији у 19. веку доноси динамичан историјски преглед од првих предузетничких подухвата до оснивања параћинске фабрике, откривајући кључну улогу стакларства у модернизацији земље. Драгана Томић Пилиповић и Ивана Мишковић баве се питањима будућности занатства у рукама генерације З; док се Јелена Николић и Ана Вујошевић баве питањем стакла као материјала будућности, нарочито у погледу коришћења стакла као еколошког ђубрива.

Књига се завршава интервјуима познатих америчких уметника у стаклу – Ејми Шварц, директорком Атељеа за стакло у Корнинг музеју стакла; Џоом Каријатијем, америчким стакларским уметником познатим по беспрекорној изради боца на венецијански начин техником слободног дувања стакла; Џошом Симпсоном, кога називају алхемичарем стакла јер више од пет деценија истражује мешање стакла са минералима и металима; Вилијамом Гуденартом, највећим познаваоцем технике израде стакла у античком периоду; као и Остином Стерном, новим најистакнутијим америчким стакларским уметником генерације миленијалаца који је инспирисан ликовима поп-културе.

Овај зборник представља важан допринос разумевању стакла као тачке сусрета традиције и иновације, и отвара простор за нове моделе развоја – од културних политика до креативне економије.

Издање је настало у оквиру српско-америчке сарадње на очувању и ревитализацији параћинског стакларства кроз иницијативу Креативно стакло Србије уз подршку Министарства културе и Амбасаде Сједињених Америчких Држава.