У Београд ће Свети појас посебним летом донети игуман светогорског манастира Ватопеда г. Јефрем, са братством, уочи градске славе, у среду 20. маја 2026. године. Дочек ове светиње, која верујућем народу доноси благодат какву наш престони Београд и наша Отаџбина нису вековима видели и доживели, биће одржан испред Вазнесењске цркве у 17.00 часова, када ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служити празнично вечерње. Сутрадан, у порти Вазнесењског храма Његова Светост ће началствовати, уз саслужење отачаствених архијереја, светогорских монаха и нашег клира, на празничној светој Литургији. Чудесни појас Мајке Божје ће и претходне вечери и током Божанствене службе на празник Вазнесења Господњег бити доступан вернима за поклоњење.

Традиционална славска литија од Вазнесењског до Светосавског храма, коју ће предводити Мајка Божја посредством свог Чудесног појаса, јединог личног предмета који је остао по Њеном Успењу на небо, кренуће у 19.00 часова и благословити и освештати сабрани верни народ и престоничке улице и тргове.

По доласку у Саборни храм православног српског народа на Врачару биће служен акатист Пресветој Богородици и Њеном Чудесном појасу, а Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије ће одржати беседу поводом овог историјског догађаја.

О детаљима везаним за боравак Чудесног појаса Пресвете Богородице у српској престоници у наредним данима верни народ ће бити благовремено обавештен.

Свето предање нас учи да је Чудесни појас од камиље длаке сама изаткала Мати Божја и да се прекривала њиме док је у Њој обитавао још нерођени Господ Христос. Тако је на појас пренета благодат исцељења. Постоје стотине и стотине сведочанстава о исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили Чудесном појасу Пресвете Богородице.

Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори Атонској, где се ова велика светиња чува од тада до данас. Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење. Овај обичај неће бити прекидан ни у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, где ће се вернима, који затраже, давати део платнене траке освештане на сâмом Часном појасу Богородичином.

Где можете да се поклоните?

Ако планирате да потражите утеху и благослов пред овом светињом, ево кључних термина:

Среда, 20. мај (17:00ч): Свечани дочек у Вазнесењској цркви у Београду. Одмах по уносу светиње, народ ће моћи да јој приступи.

Четвртак, 21. мај (Спасовдан): Литургија у порти Вазнесењске цркве, а у 19:00ч креће велика Спасовданска литија коју предводи Патријарх. Појас ће бити ношен кроз центар града до Храма Светог Саве.

Од 22. маја (наредних 9 дана): Појас ће бити изложен у Храму Светог Саве на Врачару, где ће верници свакодневно моћи да му се поклоне и добију осветану траку.

Свака хришћанска душа у Србији ће осетити благодат и радост којом та светиња осењује све где год се налазила. Београд као Богородичин град коначно дочекује Њену светињу, која практично долази у свој дом - закључује ђакон Василије Бурсаћ.

Сва чуда о Појасу

Кроз читаву историју хришћанства, Појас Пресвете Богородице остао је упамћен као непресушни извор исцељења и наде. Једно од најстаријих забележених чуда догодило се још у 9. веку, када је царица Зоја, супруга цара Лава Мудрог, патила од тешког душевног обољења. Према предању, након што јој је Појас положен на главу, царица је истог тренутка оздравила. Занимљиво је да је управо тада, након девет векова чувања, кивот први пут отворен, а реликвија од камиље длаке пронађена је потпуно нетакнута и неоштећена, као да је исткана тек претходног дана.

Снага ове светиње није се огледала само у личним исцељењима, већ и у спасавању читавих градова од неизбежних катастрофа. Током 19. века, Појас је донет у Цариград и на Крит како би зауставио смртоносне епидемије колере и куге, што се и догодило непосредно након молитви пред моштима. Забележено је чак и да је 1894. године у Малој Азији присуство реликвије зауставило разорну најезду скакаваца која је претила да затре све усеве, потврђујући веровање да благодат Богомајке штити не само људско здравље, већ и саму земљу од које народ живи.

У савременом добу, Појас Пресвете Богородице најпознатији је као велика утеха за брачне парове који се боре са неплодношћу. Хиљаде парова широм света сведоче да су добили потомство након молитве пред кивотом или ношења освећтане траке коју монаси из Ватопеда шаљу онима који не могу да имају децу. Уз исцељења од неплодности, свакодневно пристижу и сведочанства о чудесним опоравцима од малигних болести и тешких повреда, чак и у случајевима где је савремена медицина била немоћна.

Ову светињу прате и необјашњиве појаве које пркосе законима природе, попут предања о броду који се, упркос мирном мору, није могао помаћи са места док део украдене реликвије није био враћен монасима.

Извор: СПЦ