У главном такмичарском програму дугометражних филмова биће приказане две мањинске српске копродукције. Документарни филм „Панк под комунистичким режимом“ Андреја Кошака говори о словеначкој панк сцени од 1977. до 1985. године и генерацији младих која је кроз нову музику и контракултуру пружала отпор тадашњем друштвеном и политичком систему. У средишту филма „Све што с тобом није у реду“ Урше Менарт је Маруша, која се након смрти мајке о којој је бринула осећа изгубљено и путем интернета упознаје Аљу, медицинску сестру која живи у малом приморском граду у Немачкој, али њихов сусрет уживо убрзо ставља ново пријатељство на искушење.

У такмичарском програму мањинских копродукција биће приказано осам филмова са учешћем српских продуцената, од којих су четири већинске српске копродукције. У филму „Реституција, или, Сан и јава старе гарде“ Желимира Жилника, музичар Стеван Арсин се после шест деценија живота и рада у Немачкој враћа у Србију како би привео крају дуготрајни процес реституције породичног имања. „Ветре, причај са мном“ Стефана Ђорђевића доноси причу о Стефану који се окупља са породицом како би прославио рођендан своје баке први пут након недавне смрти своје мајке.

У средишту филма „Планина“ Биљане Туторов и Петра Гломазића су мајка и ћерка које живе на удаљеним висовима Сињајевине, највећем пашњачком подручју на Балкану, где бране своју планину и номадску сточарску традицију од формирања војног полигона НАТО-а. Четврта већинска српска копродукција у овој селекцији је документарни филм „Изгубљени Dream Team“ Јурета Павловића, који се враћа у лето 1991. године, када југословенска кошаркашка репрезентација, тада актуелни светски и европски првак, одлази на Европско првенство у Риму у тренутку када се земља коју представља распада.

У истој селекцији биће приказане и четири мањинске српске копродукције. „Бело се пере на деведесет“ Марка Наберцника, настао према истоименом аутобиографском роману Броње Жакељ, говори о њеном одрастању током осамдесетих и деведесетих година, обележеном смрћу мајке и сопственом борбом са тешком болешћу. Јунакиња филма „Други дневник Паулине П.“ Невена Хитреца је једанаестогодишња Паулина, чију свакодневицу одређују школа, породица и изазови одрастања. Документарни филм „Оно што треба чинити“ Срђана Ковачевића доноси причу о раду Радничког саветовалишта у Љубљани и његовим члановима који свакодневно помажу мигрантским радницима суоченим са неисплаћеним зарадама, лошим условима рада и различитим облицима злоупотребе. У породичном филму „Главоња“ Марине Андрее Шкоп и Ванде Рајманове, десетогодишња Алиса након мистериозног нестанка родитеља тражи помоћ групе дечака детектива, којима се у истрази придружује и њен необични брат који све доживљава другачије – његова јединствена перспектива постаје неочекивани кључ разоткривања мистерије.

У такмичарском програму кратких мањинских копродукција биће приказане још три српске копродукције. У филму „Нико ништа није рекао“ Тамаре Тодоровић свакодневицу Катарине прекида телефонски позив због којег мора да се суочи са последицама наизглед невине игре у којој је учествовала њена ћерка. „Кад сване“ Стефана Иванчића говори о самохраној мајци која се, након што остане без посла, упушта у ситне преваре. У истој селекцији биће приказана и мањинска српска копродукција „Вјетар у леђа“ Соње Тарокић, прича о Аници и Влатку који након развода покушавају да наставе своје животе, суочени са последицама алкохолизма и хемотерапије.

У оквиру посебног програма фестивала биће приказан и филм „Лет мртве птице“ Живојина Павловића из 1973. године, према сценарију Бранка Шомена. Кроз живот тројице браће у Прекмурју, филм говори о друштвеним и економским приликама словеначког села, а биће приказан у програму посвећеном стогодишњици глумице Иванке Межан и деведесетом рођендану Бранка Шомена.

Фестивал словеначког филма (FSF) је преглед словеначке аудиовизуелне продукције, који сваке године представља продукцију дугометражних и кратких играних, документарних и анимираних филмова насталих у Словенији, као и словеначке мањинске копродукције. На овогодишњем фестивалу биће приказано 125 филмова, од којих 73 у такмичарском програму.

На фестивалу се додељује награда Милке и Метода Бађуре за животно дело, најугледније признање у области филмског стваралаштва у Словенији. Овогодишњи лауреат је сценограф и продуцент Јанез (Јани) Кович, који је током више од четири деценије каријере учествовао у преко 70 филмских и телевизијских пројеката.

Стручни жири фестивала додељује и награде Весна за најистакнутија достигнућа филмских стваралаца у протеклој години. Весна симболизује јунакињу из легендарног истоименог филма који је 1955. године режирао Франтишек Чап, редитељ чешког порекла и једна од важних личности у историји словеначког филма.

Фестивал је наследник Недеље домаћег филма у Цељу, основане седамдесетих година 20. века, која је након осамостаљења земље преименована у Словеначки филмски маратон и пресељена у Порторож, где фестивал, након неколико селидби, и данас има своје седиште. Фестивал словеначког филма је национални догађај на којем се окупљају филмски ствараоци, стручна јавност, међународни гости и љубитељи филма.

Извори: Кућа добрих вести