Касабова је рођена у Софији, а дуже од две деценије живи у Шкотској. Ауторка је документарно-уметничке прозе и путописа.

Једину Међународну награду за женско књижевно стваралаштво у Србији, „Вирино” (на есперанту: вирино – жена), већ четврту годину додељују Удружење књижевника Србије и Музеј књига „Адлигат”, а поводом Београдских међународних сусрета писаца. Претходне добитнице су биле: Теа Обрехт (САД, поред осталих награда овенчана је је и британском наградом „Orange“), Весна Голдсворти (Велика Британија, овогодишња кандидаткиња за Нобелову награду) и Шри Гитанџали (Индија, добитница награде Booker). ВИРИНО Награда подразумева уметнички артефакт београдског скулптора Срђана Стефановића и сертификат.

Капка Касабова, која је због породичних разлога била спречена да присуствује свечаној додели, заказаној за 8. октобар у Свечаној сали Музеја књига „Адлигат”, за српске медије је изјавила:

„Изузетно сам усхићена што сам овогодишња добитница награде ВИРИНО за жене писце. Чињеница да је ова награда српска, али по свом духу међународна и без граница, посебно ми је значајна као некоме ко потиче из Бугарске, а ко је деценију провео стварајући свој Балкански квартет и истражујући наша заједничка балканска искуства, патње, али и драгоцене екосистеме чији смо део. Славећи жене писце, ВИРИНО ставља у фокус визионарску моћ и способност спајања људи коју књижевнице имају у овом подељеном свету. То нам је данас потребније него икада. Изузетно жалим што због породичних околности не могу да будем у Београду и лично примим награду, али се радујем некој наредној прилици да се ускоро сретнем са колегама и читаоцима у Србији, написала је Капка Касабова у изјави.

Деценију сам провела стварајући Балкански квартет и истражујући наша заједничка балканска искуства, патње, али и драгоцене екосистеме чији смо део. Славећи жене писце, ВИРИНО ставља у фокус визионарску моћ и способност спајања људи коју књижевнице имају у овом подељеном свету, изјавила је Капка Касабова поводом добијања ове награде.

Капка Касабова је добитница великог броја награда, међу којима су најзначајније: Награда Британске академије (British Academy Prize) — освојена за њено ремек-дело „Граница“, које је преведно и код нас у издању Геопоетике (2022); добитница је и Књижевне награде Комонвелта (Commonwealth Writers' Prize) за дебитантски роман „Извиђање“, као и престижне француске Награде за најбољу страну књигу (Prix du Meilleur Livre Étranger) за њен роман „Према језеру“.

Капка Касабова је изабрана за уваженог члана Краљевског књижевног друштва, елитне британске институције, чија је чланица, иначе, и Весна Голдсворти (добитница Вирино награде, 2024).

Књижевна критика и стручна јавност, укључујући и жири Награде Британске академије истичу да Касабова поседује јединствену способност да „хронику историјских траума споји са дубоком емпатијом“, док је водећи светски медији описују као бриљантну ауторку која успева да осветли најмрачније и најскривеније кутке европске тромеђе.

Жири је ове године радио у саставу: проф. др Александра Михајловић, Милош Јанковић, Виктор Лазић, мр Весна Смиљанић Рангелов и Гордана Влајић. Уз финансијску подршку Министарства за културу Републике Србије, реализацију је ове године помогла и београдска компанија Balkan Fun Travel.

Они који имају среће, поново се роде са друге стране

Књига „Граница: Путовање на крај Европе” (енглески оригинал Border: А Journey tо the Edge of Europe) бугарско-шкотске ауторке Капке Касабове на српском језику је објављена у издању издавачке куће „Геопоетика” (2022).

У наставку текста је упечатљив одломак из ове књиге, који осликава њену суштину – преплитање личне географије, историјских траума и апсурдности људских граница.

„Људи гину прелазећи границе, а понекад и самим тим што су у њиховој близини. Они који имају среће, поново се роде са друге стране. Али чак и тада, они остају обележени, као људи који су преживели бродолом.

„Граница је некада била дугачка три стотине километара, опасана бодљикавом жицом и чувана под претњом смрћу. Данас је то место где почиње нешто налик на Европу, а завршава се нешто што није сасвим Азија. То није простор спектакуларног сусрета Истока и Запада, већ скривени свет у коме прошлост одбија да прође. Путујући тромеђом Бугарске, Турске и Грчке, схватила сам да границе нису само линије на мапи; оне су жива бића која се хране нашим страховима и надама. Оне одвајају народе, али исто тако дубоко и неповратно деле човека од самог себе.”

У овом делу Касабова се враћа на просторе Балкана како би истражила погранични појас између Бугарске, Грчке и Турске, у зони планине Странџе. Током хладног рата ово је била спољна ивица гвоздене завесе – строго чувана и смртоносна зона за све који су покушавали да побегну на Запад. Кроз сусрете с локалним становништвом, бившим граничарима, шверцерима и новим мигрантима ауторка исписује моћан путопис о томе како политичке линије обликују људске судбине.

Путописно-романескно дело „Граница” је преведено на двадесет језика и овенчано са више међународних признања: наградом „Никола Бувије” за изузетан списатељски стил; „Ал Родан”, коју додељује Британска академија уметности и науке за допринос глобалном културном разумевању; „Станфорд–Долман” за књигу године...

Монолит традиције и флуидност женског рукописа

„Ова уникатна скулптура представља аутентични печат трајања и исконске уметничке снаге, сублимирајући у свом бићу племенити архетип женског стваралаштва. Њена горња структура, кована на хладно директно на београдском тлу, материјализовано је сведочанство о дубини мисли и моћи речи које преобликују савремену књижевност, упијајући стваралачку енергију и неухватљиви пулс овог историјског града“, рекао је Срђан Стефановић, вајара и сликара, аутора скулптуре која је додељена као награда.

Концептуално средиште ове скулптуре чини оригинално штампарско ћирилично слово „Ж“, трајно интегрисано унутар њене металне утробе. Овај драгоцени елемент представља онтолошки корен из којег израстају три фундаментална стуба овог признања: Жена, Женственост и Живот.

Стапањем овог силовитог металног тока са чврстим, тамним постаментом, створена је нераскидива синтеза која слави вековну постојаност писане речи и непокорени дух ауторки.

Спајањем дубоке традиције и модерног импулса, обликовано је признање „Вирино“ -  награда намењена визионаркама чији таленат и интелектуална храброст остављају трајан, неизбрисив и епохалан траг у светској књижевности.

Извор: Кућа добрих вести