Уз раме му је једино Божић са Бадњим даном.
Велики народни празник васкрсења Христовог покретни је празник, али увек пада у недељу, прву иза пуног месеца који дође после пролећне равнодневнице.
Зависећи од тога, Васкрс се може "шетати" у раздобљу од пет седмица или 35 дана. Најраније пада 4. априла, а најдоцније 8. маја. Ове године је то (код православних верника), на данашњи дан - 5. мај 2013. У првом случају Ускрс бива пре Благовести, а у другом после Ђурђевдана. Ретко се дешава да Ђурђевдан, који је непокретни празник и увек је 6. маја, падне на Велики петак уочи Васкрса.

Велики петак: “Оче, опрости им, јер не знају шта чине”

Православни хришћани, уз најстрожи пост, обележавају Велики петак, дан страдања Христовог, који црквени оци називају “искупним”, јер је Исус страдао не би ли искупио људски грех.
На Велики петак, који називају и црним, страшним и тужним петком, јер је дан страдања, Христ је, према јеванђељском учењу, издахнуо разапет на крсту, молећи се Богу Оцу за људе: “Оче, опрости им, јер не знају шта чине”.
Према библијском предању, римски намесник у Палестини Понтије Пилат осудио је Христа на смрт и наредио да га разапну на крст на Голготи, а Христово распеће изазвало је и чудесне догађаје у природи – земља се затресла и замрачило се, завеса на олтару јерусалимском се поцепала, мртви су устали из гробова, а сва звона су попуцала.
Христово страдање претходило је Васкрсењу које је, према хришћанском учењу, немогуће без страдања.
Време смрти и скидања са крста тела Христовог, у црквама се обележава вечерњим богослужењима и посебним ритуалом изношења плаштанице на сто испред олтара који симболизује Христов гроб, а потом следи трократни опход око храма с плаштаницом – симбол сахране. Тај ритуал прати ударање у клепала, јер су звона због жалости, свезана.
У неким банатским селима приређивано је у црквама “чување Христовог гроба” све до Васкрса.
Према хришћанском веровању и учењу, празник Ускрса је, пошто је везан за недељу, која зависи од равнодневнице и пуног месеца, такорећи утиснут у космички ток кретања, јер помирује соларно и лунарно рачунање времена.
Чим Васкрс осване, људи се, кад отворе очи, поздрављају са: "Христос Воскресе", а отпоздрављају са: "Ваистину Воскресе".

Један Васкрс – пуно обичаја

Посебна драж ускршње светковине су кувана бојена и шарена јаја, која се обично фарбају на Велики петак, а обичај је у многим крајевима да се, по устајању, свако чељаде протрља ускршњим јајетом по лицу - да би било здраво и румено као јаје, јер јаје је у црвено обојено у варзилу. Фарбана јаја су симбол здравља и напретка.
Прво такво јаје оставља се као "чуваркућа", а негде се то или било које фарбано ускршње јаје закопава у мравињак - да кокошке носе јаја колико је у мравињаку мрава!
У неким крајевима укућани су се, здравља ради, умивали водом у којој је црвено јаје преноћило заједно са цвећем - здравцем, рутвицом и калопером.
У Шумадији се на Васкрс иде цркви, а у неким крајевима се комкају (причешћују) код куће. Јер, за Васкрс се понегде спрема и нарочити колач "комка" или "комкарица", а у селима фрушкогорским "плетен колач" са куваним јајетом у средини. Тај колач зову "буздован".
Ускршња печеница се, као и божићна, пече на ражњу. Ако је Васкрс пре Ђурђевдана, печеница је прасе, а ако је по Ђурђевдану, онда је јагње. Некад беше да само убога сиротиња на Васкрс коље кокош или петла.
Печеницу, босиљком закићену, на ражњу над ватром ваља окретати само у једном смеру. Јер, ако би се смер мењао, срећа би се, како се верује, у домаћинству преокретала.
Ускршња печеница је "глува" зато што се, док се пече и када се измакне од ватре, не пуца, за разлику од божићне када се од првих петлова, па до мрака, разлежу пушке у свим местима. О Васкрсу се и иначе не пуца из жалости за Христом.
У западним крајевима се каже да је Васкрс најгладнији светац у години, јер зимске залихе хране су исцрпљене, а нове у пролеће још нису пристигле. Претходи му и велики седмонедељни пост.
У народу се зато каже: "Ускршњи је ручак без вечере - о ручку штогођ, а вечери ништа, а шјутрадан с ножем у паколеч", што ће рећи - у брање било каквог пролећног зелениша.
Зато у Левчу и Темнићу и постоји изрека: "Васкрс је до подне црвен, а од подне зелен". Или: "До подне у јаја, а од подне у коприве".
После ускршњег ручка изнесе се шарених јаја, од којих су многа права уметничка дела, те сви узму. Среће ради.
Почиње велико туцање фарбаним јајима, а јаје које прсне припада ономе чије га је јаје разбило. Онај који има најтврђе јаје (најтврђе је јаје од морке - мисирке) напуни недра зарађеним куваним офарбаним јајима.
У туцању су честа варања. Користе се јаја наливена смолом или воском ("наливци"), па чак и дрвена обојена јаја - за варање.
Али варање не долази у обзир на светском првенству у туцању ускршњим јајима у Мокрину код Кикинде, познатом и по јединственој "белој" олимпијади (борби гусана) - "Гусанијади".
На Васкрс се шарена јаја најпре туцају врх о врх, а потом шотка о шотку. У Фрушкој гори веле: "Најпре врбић са врбићем", па "гузић са гузићем".

Из књиге "Неначета вода" - празници и обичаји у Срба - за почетнике, аутор Драгован Лаза Лазаревић

                                                                                                                                     Извор: Кућа добрих вести