На фотографијама се налазе танго плесачи у Буенос Ајресу и Београду.
Овај пројекат настајао је током 2011. и 2012. године, а се састоји из два дела. Први део чине фотографије плесача у току плеса, а други део чини избор портрета плесача, снимљених одмах након што су иступили са подијума за плес, у снажним емоционалним стањима, и једној дубљој димензији среће или транса.
Овај пројекат је значајан и због самог феномена којим се бави. Све је већа заинтересованост и опчињеност аргентинским тангом међу Београђанима, што показују рапидни раст танго заједнице и организовање танго фестивала по региону. Циљна група ове изложбе је регуларна београдска публика која прати уметност, посећује изложбе, укључујући фотографију, а такође и љубитељи аргентинског танга. Идеја је да се путем фотографије, као медијума у приказивању феномена друштва и културе, у оквирима савремене уметности, кроз један субјективан израз, достигне спој визуелне уметности и плеса, али ништа мање и непресушне теме о међуљудским односима.
„Као неко ко већ неколико година плеше танго и креће се у круговима љубитеља танга, покушавам да приступим овој теми и да је сагледам изнутра. Фотографишем танго плесаче, или би се пре могло рећи редовне посетиоце милонги, у Буенос Ајресу и Београду, док плешу као и одмах након плеса. Међутим, танго овде није представљен у виду својих популарних фигура и стереотипних симбола, он је присутан у помало прикривеном облику, као значајан део визуелне енигме која говори о овом необичном начину повезивања људи“, каже Радовић.
Аргентински тангo синоним за страст, сезнзуалосност и слатку патњу
Људи показују своје чежње и рањивости на плесним вечерима – емоције које остају прикривене у свакодневном животу. Аргентински танго познат је као синоним за страст, сензуалност, а понекад и слатку патњу.
Али овај плес се може претворити и у друштвену “игру”, у којој се сусрећу многобројне људске потребе и укрштају многе интимне приче. Милонга – место где се танго плеше као друштвени плес широм света – најдемократичнији је од свих светова: млади и средовечни, лепи и ружни, богати и сиромашни, угледни и опскурни… професионалци или аматери… уметници, интелектуалци, нарко дилери, беспосличари, радници… усамљени или у паровима, траже и проналазе своје троминутне романсе у загрљајима познатих или непознатих. Мирис носталгије и изувених ципела, отворене боце шампањца на столовима, кретање на подијуму у смеру супротном од казаљке на сату, свака песма дуга око три минута, ноге испреплетане у конверзацији… Моменти препуштености, заноса, завођења или самоугађања… И тако даље, читаву ноћ до раних јутарњих часова, креирајући комбинације скоро незамисливе у спољном свету.
Радно време галерије је, уторак - субота од 12:00 до 21:00, недељом од 12:00 до 18:00.
Понедељком Галерија не ради.
Извор: Кућа добрих вести/Дом омладине Београда