Наиме, на конкурсу за скулптуру у част Стива Џобса, међу више од 10.000 радова пристиглих из целог света, компанија “Епл” одабрала је управо Раденовићев рад – обелиск разних алфабета, чији врх краси глава човека који је променио светску технолошку сцену, а у подножју је ћирилично слово Ш.
Скулптуру Стива Џобса красе и словне ознаке из Мирослављевог јеванђеља, као и енергија идеје бинарних бројева, који носе поруке и раскош речи, израза, реченица, говора, што је све, према речима познатог београдског вајара, одушевило представнике “Епла” који су се одлучили за његов рад.
Петар Кочовић о значају Џобсовог дела за светску технолошку сцену
Вечерашњи програм, који је привукао многобројне поклонике Џобсовог дела, надахнуто је водио професор др Петар Кочовић који је говорећи о Џобсовом делу, животу и проналасцима казивао и о огромним променама на светској технолошкој сцени до које је довео.
Водећи нас сликом и речју кроз живот Стива Џобса, Кочовић је на сцену уводио музичку потку која је осликавала поједине године хронолошки, а о уделу дизајна у Епловом успеху, на чему је стално инсистирао Џобс са својим перфекционистичким захтевима, говорила је млада Ивана Миленковић, архитекта.
Програм су својим наступом обогатили и Зоран Модли и Воја Антонић, затим Бане ексер из бенда “Зарђали ексер” са музиком Боба Дилана, а песме Џоан Баез (Joan Baez), са којом је Џобс живео пет година, уз звуке гитаре отпевала је надахнуто Маја Волк у пратњи Александра Вавића.
Извор: Кућа добрих вести