Сваке пете године Међународна асоцијација византолога (Association Internationale des Études Byzantines – A.I.E.B.) поверава организовање оваквих конгреса једном од својих чланова – одређеном националном византолошком комитету. Српски византолози ће по трећи пут (1927, 1961, 2016) стећи ово признање, којим су три пута били почаствовани још само византолози Грчке.

Упућеност Византије и средњовековне Србије једне на другу увела је Србе у византијски културни круг, чиме је заувек био снажно обележен њихов духовни и културни развитак. „Византијски“ профил Србије надживео је и саму Византију и допринео одржању српских државних и црквених традиција у вековима под турском влашћу.

Зато у модерној Србији, која се већ нешто више од два столећа развија у складу са потребама нових времена и у општем европском духу, одржавање једног светског византолошког конгреса, као прворазредног научног догађаја, има и шири смисао у друштвеном и културном погледу.

Углед наше науке

Организација предстојећег конгреса сведочи о својеврсном угледу наше науке, будући да је српска модерна византологија прошла кроз дуготрајни и континуирани развој. Прва, и до сада једина, византолошка катедра код нас основана је на Филозофском факултету у Београду 1906. године, као трећа по реду у узлету тада младе научне дисциплине (Минхен 1892, Париз 1899). Први, и до сада једини, византолошки институт код нас основан је у Српској академији наука и уметности 1948. године, као први институт такве врсте у свету.

Оно што је почело као једна, историјска научна дисциплина временом је израсло у читав сплет научних дисциплина, као што се дешавало и у светској византологији. То су у новије време најбоље показале националне конференције византолога (између 1990. и 2010), као и светски конгреси византолога, посебно три последња (Париз 2001, Лондон 2006, Софија 2011), на којима су истраживачи из разних институција показали да нашу византологију, односно њен background,чине истраживања из области историје, историје уметности, историје језика и књижевности, археологије, историје права, антропологије, теологије, музикологије, етнографије, историје идеја.

Извор: Кућа добрих вести