Како ћете изабрати? Ако вам током изборне тишине буду недостајале кампање и анализе, можете покушати да изборе претходно, у доколици, опробате на себи самима. Забележите, на пример, на папир кандидате и оцените их по три критеријума. Добар или лош? Снажан или слаб? Активан или пасиван?

Ове три величине, евалуација, потенција или активност, које се у психологији називају семантичким разликама (диференцијалима) могу да помогну у утврђивању вашег става, посебно ако вам није понуђен само двојак одговор добро или лоше, него вам је понуђена скала где постоји и мало мање добар и мало мање лош. Зато се овакви фактори врло често користе у истраживањима ставова или при психолошким тестовима, преноси портал Елементаријум.

У праксу их је шездесетих година увео амерички психолог Чарлс Е. Осгуд, а оно што их чини посебно узбудљивим је што задиру у разумевање обликовања ставова. У познатој антрополошкој студији из 1964. Огуд је са сарадницма испробао 10.000 могућих фактора у разним земљама и уз мало статистике показао да би се ова три фактора могла сматрати универзалним у свакој култури.

Када сте, међутим, на овај или сличан аналитички начин доносили изборну одлуку? Или било коју другу?

Процес, мада може бити сликовит и згодан на папиру, догађа се готово тренутно, онда кад нам одлука треба, а не два дана, три скале и много графика касније. Тешко да сте партнеру пришли након подробне факторске анализе. Чак и ако сте сате провели рачунајући да ли да узмете још један кредит, на ту одлуку су можда делимично утицале и неке ствари које се не дају факторисати, као што су боје, топлина простора, понашање вашег банкара.

На ваш избор иначе могу да утичу сви ови бројни, дугорочно безначајни, али тренутно важни фактори који вребају у сенци одлуке. Разноврсна знања из конгнитивних наука, пре свега психологије, али и других дисциплина, попут физике, математике и биологије, до којих су истраживачи дошли у последњих неколико деценија, показују да се процес доношења било какве одлуке не може свести само на рационалну анализу, чак и код пословично рационалних људи.

Са еволуционог становишта то је наизглед оправдано – Хомо сапиенс многе важне одлуке доноси брзо и у ванредним ситуацијама, где утицај средине условљава хоће ли преживети. Са друге стране, често одлуке доносимо и сувише брзо, кроз хеуристике, што Канеман и Тверски називају “брзим” системом размишљања. Психолозима је добро познато колико разноврсних когнитивних препрека, па чак и заблуда, постоји у расуђивању.

Једна од њих, коју бисмо могли назвати усидравање, доводи до тога да потпуно задовољни купујемо ствари по вишим ценама само зато што је прва понуда била сувише скупа. Погледајте телефон који користите и размислите какав сте испрва намеравали да купите. Честа и позната грешка у механизму одлучивања је везана за “дуг из прошлости” – ако сте све ове године гласали за неку странку, како себи да објасните што сте раније тако погрешно бирали.

Текст је инспирисан темом Избори – Како доносите одлуку која је, у оквиру темата на 20 страна, обрађена много детаљније у последњем, четвртом броју ЦПН часописа Елементи.

Ако нема изборне крађе и насиља, избор је свакако ваш, ма колико био исправан или погрешан. Међутим, колико сте док га доносите изманипулисани? Ако на сваком кораку видите црну боју као поруку, само и опет и само на црно, да ли ћете изабрати ову боју? Ако сте слабе воље или сломљеног духа, ако сте заведени, могуће је да ћете без поговора само прихватити такав избор, чак и ако се бар на кратко понуде црвена, љубичаста, плава, жута или зелена. Ништа не гарантује да ћете одолети.

Колико пута сте, уосталом, изабрали погрешан дезен панталона или ципела, лошу врсту кредита или пак, погрешну страначку боју под утицајем кампање?

Шта, међутим, бива ако овакву одлуку не доносите сами? Ситуација се по својој сложености тада битно разликује од оне у којој сте ви сами потпали под утицај црне. Добра вест је да групно одлучивање, уз све своје готово поражавајуће мане, због којих је демократија такав систем какав јесте, у игри великих бројева добро одолева на дириговане изборе – потпуно је незамисливо да 100 одсто неке популације начини исти избор.

Но, то уопште не значи да ће група, ма колико милиона људи да има, донети најбољу одлуку за себе. Уосталом, овдашња историја може да се прикаже и као серија лоших колективних одлука. Уз њих, и оних много лоших. Истовремено, отпорност велике групе на једну боју, такође, не значи да се њени ставови не дају предвидети. Напротив. Управо захваљујући техникама попут Осгудове скале, математика ставова великих група се на случајним узорцима врло прецизно може измерити.

На бирачком месту нисте са групом, али јесте са собом. На изборима, као и код сваке друге одлуке, сажима се све ваше тренутно и раније стечено искуство, ваша прошлост и садашњост. Храна коју сте или нисте доручковали. Одећа у којој сте изашли из стана или куће. Временске прилике. Ниво буке на биралишту, изборни листић, понашање осталих бирача и чланова бирачког одбора, изгребаност клупа, траг спреја на кажипрсту, дебљина оловке.

И онда, заокружујете једну од понуђених будућности.

Извор: Елементаријум