На овом , највећем годишњем скупу оснивача, добротвора и пријатеља овог Удружења, председник Адлигата Виктор Лазић је у уводној речи, нагласио да је, захваљујући донаторима, Адлигат само у овој години добио више од 200.000 публикација!

Сада у својим фондовима Адлигат поседује више од милион књига и периодике, а у оквиру своје акције ,,Милион књига за Србију“, већ је више од пола милиона публикација нашло своје место на полицама многих мањих библиотека у Србији, као и у нашим школама и институцијама у иностранству.

,,Иако Адлигат наставља традицију породичне библиотеке Лазић, коју је чукундеда мог чукундеде, Михаило Лазић, започео у Куману у 18. веку, а мој чукундеда први пут отворио за јавност још 1882. године, ми у овој форми постојимо тек седам година. За тих седам година напредовали смо од двадесет квадратних метара простора и 30.000 библиографских јединица до две хиљаде квадратних метара простора и више од милион библиографских јединица“, рекао је у уводној речи Виктор Лазић.

Подносећи извештај о раду у протеклој години, Лазић је нагласио да је много важније од успеха који се мери бројкама, тај што смо подигли наду. Обновили смо задругарство. Показали смо да само уз два елементарна принципа: велика љубав и тежак рад, мала група људи може учинити чудо.

Са САНУ је Адлигат повезан вишеструко. Седморица академика су оснивачи Адлигата, док се још седморица налазе међу  златним пријатељима. Тек пошто су ванично регистровани, један од првих протокола о сарадњи потписан је са САНУ, а важан део њиховог  фонда формиран је из сувишака САНУ и њених института.

У протеклих пет година Адлигат је дистрибуирао више од пола милиона публикација у више од три стотине библиотека широм Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније. Наши поклони стизали су до Румуније, Јерменије, Кијева и Москве, за који дан донације књига о Србији шаљемо у Народну библиотеку Финске. Град Требиње добио је на поклон чак десет хиљада публикација, као и студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду. Шест хиљада публикација отишло је за Тутин, 2.200 у Бања Луку, што су само неке од већих донација. Ових дана Адлигат поклања десет хиљада публикација за библиотеке 29 затвора, предочио је, између осталог, Виктор Лазић.

На међународном плану у току ове године Удружење је остварило сарадњу са институцијама  у Бразилу, Уругвају, Аргентини, Енглеској, Немачкој, САД, Француској, Русији, Аустрији, Босни и Херцеговини, Румунији, Грчкој и Словенији, а легате су обогатили и легатом Петера Урбана, значајног немачког преводиоца, са једном од најбољих колекција књига о Чехову на свету.

Лазић се захвалио дипломатама широм света који су им пружали подршку претходних година, као и Министарству иностраних послова.

У овој години Адлигат је добио већи део или целе библиотеке :Гроздане Олујић – књижевнице за децу, Асима Пеце – једног од најзначајнијих лингвиста, Павла Зорића, књижевног критичара, књижевника Божидара Ковачевића, глумице Бранке Веселиновић, библиографа Миодрага Живанова, Жике Лазића, новинара и публицисте, књижевника Милоја Поповића Каваје, црногорског академика Ђузе Радовића, Марка С. Марковића, публицисте из Париза...

Отворили су и кутак академика Владете Јеротића са књигама из његове библиотеке и његовим личним предметима, откупили су и значајан део архиве Раше Попова, а из неусловних подрума спасили су већи део архиве ваљевског историчара Велибора Берка Савића.

Припремљен је за усељење и засебан објекат у оквиру Адлигата и његових Музеја – Дом легата у коме ће се налазити најмање десет важних заоставштина. У току ове године потписани су протоколи о сарадњи са Друштвом пријатеља Алжира, Византолошким институтом, Матицом исељеника Србије, Кућом Добрих Вести, Књижаром Леонарди и Рисо из Уругваја...

Од ове године Адлигат додељује повељу захвалности за приврженост књизи и писаној речи, за значајан допринос српској култури, за посвећеност пројектима Адлигата. Прве повеље Адлигата добили су наши угледни књижевници Милован Данојлић и Љубивоје Ршумовић, као и угледни дипломата Милан Варадиновић.

Стотинак присутних на Скупштини у здању САНУ,  саслушало је и једногласно усвојило, тајним гласањем: извештаје о раду  председника и Управног одбора Удружења, финансијски извештај, као и  ивештај о пословању за 2016. годину. Усвојени су и нови Статут и правилник о раду, као кључни документи за даљи рад и развој Адлигата, који  по оцени свих говорника на Скупштини - ,,израста у културну институцију од националног значаја, чији би рад требало да подржи и држава“.

Ова година је била изборна за Адлигат па је, такође једногласно изгласана нова управа у саставу: председник Виктор Лазић, управни одбор у саставу Виктор Лазић, Горица Лазић, Бранислав Лазић, Милован Данојлић, Љубивоје Ршумовић и  Мирјана Вуисић.

Адлигат је формирао и посебан саветодавни орган чијим ће се саветима руководити у свакодневном раду, оасмнаесточлани Извршни савет у саставу: Мирјана Булатовић, председник, Данило Баста, Матија Бећковић, Бранислав Вељковић, Тања Крагујевић, Перо Зубац, Филип Давид, Владета Јеротић, Љубомир Симовић, Невенка Тадић, Дарко Танасковић, Светлана Мирчов, Милош Јевтић, Иво Тартаља, Божидар Пешев, Радосав Пушић, Милан Варадиновић и  Бојана Андрић.

Усвојеним изменама Статута Удружења уведена је институција амбасадора Адлигата, који ће представљати удружење у иностранству, комуницирати са локалним институцијама, потписивати уговоре о донацијама, финансијским и у књигама, како би се у Србији сакупило што више квалитетних материјала из целог света.У складу са тим именовани су амбасадори ове институције културе у Словенији, Француској, Немачкој, Великој Британији, Италији и Судану. Један од именованих амбасадора књиге и културе је и Почасни конзул Србије у Судану, господин Ахмед Моти који је на Скупштини Адлигата истакао да високо цени ову институцију културе која је по чувењу већ прешла границе Србије и којој је спреман да пружи ,,целог себе“.

Извор: Кућа добрих вести