Кућа Добрих Вести

Login

Трибина: Како су се стварали Југословени

Оцените овај чланак
(1 Глас)

jgugoslslsls89898989БЕОГРАД – У Дому омладине, у уторак, 6. фебруара са почетком у 19 часоа оджаће се трибина „Стварање Југославије“ у оквиру наставка трибинског циклуса “Сто година од оснивања Југославије“.

 

Организатори трибине су Центар за југословенске студије (Цејус) и Дом омладине Београда а учествују др Станислава Бараћ, Институт за књижевност и уметност; др Лада Стевановић, Етнографски институт САНУ/Цејус; проф. др Илдико Ердеи, Филозофски факултет Универзитета у Београду; др Сања Петровић Тодосијевић, Институт за новију историју Србије/Цејус. 

 

Трибином Стварање Југословена отпочеће се разговори на тему Сто година од оснивања Југославије које организују Центар за југословенске студије (Цејус) и Дом омладине, Београд (ДОБ). Учесници и учеснице трибине Стварање Југословена покушаће да одговоре на бројна питања која задиру у проблематику стварања југословенске нације, процесе „стварања“ Југословена „одозго“ али и њима сродне и спонтаније процесе „стварања“ Југословена „одоздо“ Политика „привођења“ грађана југословенској држави али и званичној идеологији разматраће се од времена Првог светског рата и Уједињења 1918. преко времена постојања југословенске државе као краљевине а онда и социјалистичке републике.

 

Званична политика државе која је, између осталог, требало да доведе до конструисања југословенског идентитета, разматраће се кроз анализу политике конструисања југословенске књижевности, писања југословенских часописа за децу са посебним освртом на писање часописа „Југословенче“ који је излазио пре Другог светског рата, симболе пионирског идентитета али и званичну политику образовања и васпитања која је у Југославији крајем педесетих почетком шездесетих година 20. века довела до „масовне производње“ тзв. „срећног детињства“. Политика „стварања“ Југословена разматраће се као веома динамична али не и изолована у односу на друге процесе који су обележили период постојања како Југославије као краљевине тако и социјалистичке Југославије.

 

Током свог, скоро седам и по деценија дугог постојања, југословенска држава прошла је кроз два кључна и јасно дефинисана раздобља – период постојања краљевине и период постојања социјалистичке Југославије. Пролазећи кроз различите фазе у свом друштвеном, политичком и културном развоју (и као краљевина и као социјалистичка република), баштинећи трагично искуство Другог светског рата и окупације земље, југословенска држава је представљала значајан оквир за одрастање бројних генерација чији се представници и дан данас на врло различите начине реферирају на искуство живота у „овој“ или „оној“ Југославији.

 

Промишљање о смислу југословенства

 

Бројне „живе“ расправе које се воде о питањима везаним за постојање југословенске државе, њен распад и наслеђе, како у оквирима научне заједнице тако и у оквиру шире јавности, медијима, који више него икада раније играју значајну улогу у процесу конструисања сећања на Југославију и њене симболе, на простору свих држава наследница Југославије па и у Републици Србији, указују на потребу да се сто година од њеног настанка говори и полемише о Југославији.

 

Циклус трибина на ову тему ће бити реализован у периоду од фебруара до децембра месеца 2018. године. Учесници и учеснице трибине покушаће да кроз анализу политике „привођења“ грађана идеологији али и држави, покажу на који су се начин „стварали“ Југословени. Поред процеса изградње националних односно наднационалног идентитета у фокусу елабората учесника и учесница трибине биће и маригиналне друштвене групе (жене, деца, ЛГБТ популација) чија афирмација у период постојања, пре свега социјалистичке Југославије, указује на динамику модернизацијских процеса у југословенском друштву у периоду после окончања Другог светског рата.

 

Значајан сегмент трибине биће посвећен анализи празника и симбола као и њиховом месту у процесу кохезије Југословена без обзира на њихово социјално порекло, националну припадност, пол, узраст. Неколико сегмената трибине биће посвећено аналзи уметничких пракси у југословенској држави са посебним освртом на уметничке покрете без којих се не могу разумети интегративни али ни дезинтегративни процеси који су довели до краја Југославије. На самом крају, последња три сегмента трибине биће посвећена политикама и праксама које су произашле из распада југословенске државе 1992. године.

 

Учесници и учеснице трибине покушаће да кроз анализу пракси, које нису заобишле ни једно постсоцијалистичко друштво па ни националне државе које су настале на простору бивше Југославије, као што су: редефинисање јавног простора, промену односа према антифашистичком наслеђу и наслеђу Другог светског рата, виђење Југославије и Југословена кроз нове музејске поставке укажу на сећање на Југославију као на једно од најдинамичнијих поља истраживања у процесу сагледавања како „далеке прошлости“ тако и актуелне стварности.

 

Намера ове трибине је да отвори „живу“ дискусију и успостави дијалог између „професионалних“ познаваоца Југославије (из области историје, етнологије/антропологије, социологије, музикологије, филозофије, теорије књижевности, историје уметности) и шире јавности, показујући докле се у промишљању Југославије стигло, сто година након њеног настанка.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 01 фебруар 2018 12:29

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија