Изложени радови су настали у време када је ауторово стваралаштво примило снажне утицаје великог познаваоца архитектуре италијанске ренесансе Џејмса Акермана у Вићенци током Малдинијевих студија дела италијанског позно-ренесансног архитекте Андреа Паладија и последипломских студија митологије архитектуре код ментора - протомајстора Богдана Богдановића.

Изложбени експонати претходно су чинили делове поставки неколико Малдинијевих самосталних изложби приређених почев од 1978. па до средине осамдесетих, што их данас чини антикварним артефактима. У време настанка, на међународном плану Малдинијеви цртежи су аутора сврстали међу најпознатије српске постмодерне представнике осамдесетих, али су истовремено били непремостива сметња која је у то доба зауставила његову каријеру и сместила ствараоца у групу несхваћених "цртача-неградитеља". Иако је Малдини 1985. године на позив међународног жирија учествовао на светски престижном "Париском бијеналу" заједно са иконама светске авангарде у архитектури, у Србији је изградио мали, али веома значајан архитектонски опус.

Међу Малдинијева најпознатија дела из осамдесетох убрајају се споменици на Косову и Метохији: у Клини, Истоку и Качанику, који су, због општег неразумевања симбола и порука које садрже срушени, а Малдини је због погрешног тумачења споменика у Клини, испитиван у косовској полицији. Јасан траг архитектуре седамдесетих и осамдесетих садрже серије његових цртежа под називима: Архитектони, Утопије, Храмови вертикалне симетрије, куће од земље, споменици. Малдинијеви радови представљају имагинарне грађевине, футуристичке визије, утопијска размишљања, у којима је јасна ауторова визија неизградивих монумената, насталих на облацима ауторове маште. Данас, четрдесет година након њиховог настанка, публика има јединствену прилику да се путем Малдинијевих цртежа и акварела отисне у прошлост и непосредно осети дах величанственог времена у којем је стваран постмодернизам у српској архитектури.

Изложба се отвара у петак, 16. фебруара са почетком у 18 часова, у Дворцу Еђшег.

Извор: Кућа добрих вести