Спортска Сећања
Председник Међународног олимпијског комитета Белгијанац Баје Латур састао се са канцеларом Немачке Адолфом Хитлером. До састанка председника МОК-а Латура и Хитлера дошло је након доношења тзв. Расног закона по којем се Јеврејима одузима немачко држављанство и забрањују бракови између Немаца и Јеврејки. Због овог закона у свету је дошло до распламсавања покрета за бојкот Олимпијских игара у Берлину. Овом покрету прикључила се фудбалска репрезентација Краљевине Југославије, чији чланови нису хтели да наступе на Играма које су организовали нацисти. У директном разговору првог човека МОК-а и Хитлера дошло се до закључка да нема сметњи да се одрже олимпијске игре у главном граду Немачке.
Усвојен је пројекат царског руског поданика В. Н. Војејкова под називом ,,Упутство за обуку војника у гимнастици”. Тим документом у царску армију Русије уведена је обавезна спортска обука војника у гимнастици и мачевању. То је, истовремено, био први ,,законски оквир у руском спорту уопште” из кога су касније проистекле и друге важне одлуке за историју развоја спорта у Русији.
Фудбалери Црвене звезде први пут у својој историји и учешћа у међународним такмичењима игралу су пред празним трибинама, јер су били кажњени од УЕФЕ. Био је то сусрет против швајцарског Базела, који је изгубила са 2-1. Звезда је морала да игра без присуства публике, јер је на претходној утакмици против хрватског Интера из Запрешића њихов тренер Срећко Богдан погођен мобилним телефоном у главу.
У Београду је у 81. години умро један од најзначајнијих и најцењенијих бициклистичких радника Србије, дугогодишњи директор трке ,,Кроз Србију" Боривоје-Бора Ивковић. Био је велики заљубљеник у бициклизам, а његов рад је уткан, не само у трку "Кроз Србију", него и у цео бициклистички спорт Балкана, некадашње Југославије и Србије. Ивковић је учествовао у оснивању, а касније био и први секретар клуба "Хајдук Вељко" у Неготину (од 1954. до 1963.). За председника Бициклистичког савеза Србије изабран је 1963. и на тој дужности остао је до 1973. Касније се прославио као дугогодишњи директор међународне бициклистичке трке “Кроз Србију”.
С.К. Југославија победила је у фудбалској утакмици у Новом Саду Јуду Макаби са 7:1 (4:0). Стрелци су били: Драган Јовановић-Жена 4, Секулић 2 и Ђурић по 1.
Мушка карате репрезентација Србије освојила је златну медаљу у борбама на 20. првенству света, које је одржано у Београду. Србија је у финалу победила селекцију Азербејџана са 3:1. То је био трећи тријумф мушког тима на шампионату, пошто су дан раније у појединачној конкуренцији Слоботан Битевић у категорији до 84 и Дејан Умчевић у категорији преко 84 килограма, такође, освојили златне медаље. Бронзану медаљу на првенству света у Београду освојио је и Милош Јовановић у категорији до 75 килограма.
У Београду је у 93. години умро легендарни голман Црвене звезде и репрезентација Југославије Срђан Мркушић. Горостасни голман је између два светска рата бранио за сплитски Хајдук и БСК, а после окончања Другог светског рата био је један од оснивача Црвене звезде. Бранио је на Светском првенству у Бразилу 1950. године. Својим начином брањена унео је велике промене, јер се појављивао у улози “трећег бекa”.
У Београду је рођен познати кошаркашки тренер инж. Душан Ивковић. По образовању је инжењер геологије. Био је тренер Партизана, Шибенке, Радничког (Београд), Ариса, Војводине, Паок-а, Паниониса и Олимпијакоса.
Селектор репрезентације Југославије од 1987. до 1997. године. У селекторској фотељи седео је И од 2008. до 2010. године. Освојио је 1997. и 2011. године Куп европских шампиона са Олимпијакосом. Био је освајач Купа "Радивој Кораћ". Вишеструки је првак државе и победник Купа Југославије са Партизаном. Био је шампион Грчке и са Паоком и Олимпијакосом.
Са репрезентацијом Југославије био је првак Европе 1989, 91. 95. и 97. године. Освајач златне медаље на Светском првенству 1990. године и сребрне на ОИ у Атланти 1996. Са селекцијом Србије 2009. године у Пољској је освојио сребрну медаљу, изгубивши у финалу од Шпаније.
У два сата и 30 минута у целој Југославији 30.000 спортиста положило је завет да ће извршити аманет који је нашем народу оставио Блажено почивши краљ Александар I Ујединитељ. Централни догађај одржан је на игралишту "Југославије". Пред препуним гледалиштем били су постројени спортисти из 63 београдска клуба. Председник Југословенског ногометног савеза г. Миодраг Филиповић одржао је говор, који је преносио и радио-Београд.
У Београд је допутовао први амерички професионални боксер Џoрџ Л. Том. Способни и предузимљиви боксерски менаџер између два светска рата Тома Станисављевић приволео је америчког белца да се бори против домаћег аса Огризека. За тај меч у Београду је владало огромно интересовање.
