Спортска Сећања
У селу Ђала, на северу Баната, на иницијативу Ђуре Крестића, формирано је Соколско друштво, прво такве врсте у том делу Војводине. Састанак је одржан у "Народном дому Свети Сава", задужбини великог ђалинског добротвора Јове Стојковог. Састанку су присуствовали и представници омладинског друштва "Зора” из Ђале.
Прву Управу новооснованог соколског друштва сачињавали су: свештеник Никола Вајдић, старешина, заменик старешине Светозар-Чича М. Попов, заменик начелника Душан Керечки, заменик начелника Ђура Крестић,тајник Славко Закић, благајник Борислав Тодоров; чланови: Светозар Ђ. Коледин, Младен Ђ. Коледин, Руфим Ђ. Коледин, Божа М. Цвејић, Ђура Уторник, Александар Уторник и Предраг-Пера Попов-Скоруп.
У Ћуприји је рођена Вера Николић, бивша светска рекордерка и европска првакиња на 800 метара. Вера Николић је била једини светски рекордер са простора бивше СФР Југославије. На Европском првенству у Будимпешти 4. септембра 1966. године, пред препуним Неп стадионом, Николић је освојила титулу првака Еворопе на 800 метара - у времену новог југословенског рекорда 2:02,8.
Светски рекорд на 800 метара Вера Николић је поставила 20. јула 1967. године на стадиону ,,Кристал Палас" у Лондону. Николић је стазу истрчала са 2:00,05, што је био нови светски рекорд. Светска рекордерка била је тачно 1.084 дана.
У Рио де Жaнеиру рођен је један од најбољих фудбалера света модерног доба, Луис Назарио де Лима Роналдо. Висок је 1,83 и тежак 75 кг. Био је проглашен за најбољег играча света 1996. и 1997. године. Играо је за Рамос клуб, Сао Кристовао, Крузеиро, ПСВ Ајндховен, Барселону, Интер и Коријинтас. Освојио је титулу првака света са екипом Бразила 1994. године у САД, а вицешампион планете био је 1998. године у Француској.
Играјући за "кариоке" на Олимпијади у Алтанти 1996. године освојио је бронзану медаљу. Наступајући за Барселону Роналдо је 1997. године био освајач Купа купова Европе. Био је најбољи стрелац Холандије и Шпаније. Златну копачку добио је 1996. године.
У 3. колу фудбалског првенства Краљевине Југославије постигнути су следећи резултати: Југославија - Славија (С) 2-1, БСК - Славија (Осек) 2-1, Хајдук - Конкордија 5-1.
На табели је повео Хајдук са 6 бодова, док су БСК, Југославија и Конкордија са по 4 бода. Славија (О) и Славија (Сарајево) су без бодова.
Мушка кошаркашка репрезентација Југославије освојила је на Балканским играма у Букурешту златну медаљу, пошто је савладала све своје противнике. На том такмичењу за Југославију су играли: Гордић, Кораћ, Рајковић, Ковачић, Ђерђа, Ражњатовић, Данеу, Петричевић, Ајзелт, Цветковић, Ђурић и Николић. Најбољи стрелац Балканијаде био је Радивој Кораћ.
Познати бициклиста Ђорђе Дрљачић победио је на такмичењу у Неготину. Такмичење је одрганизовало спортско друштво ,,Хајдук Вељко". То је био први наступ Дрљачића после повратка са турнеје Београд - Париз - Београд, на којој је превалио више од 4.000 километара.
Основан је или обновљен Бициклистички савез Србије. За првог председника изабран је Владимир Спајић. Пет година доцније, уз велике напоре, у Београду је на стадиону Радничког 1953. изграђена писта. Када је после десетак година Раднички продао стадион, уништена је и писта на којој су одржавани и државни шампионати.
Комбинована екипа Црвене Звезде и Радничког из Београда савладала је у пријатељском бокс мечу госте клуба Баварија из Минхена са 17:3. Овај меч био је најављиван као велики спектакл, јер је Баварија била првак западне Немачке, али су гости потпуно разочарали београдску публику.
У парку ,,Ћирило и Методије", где се данас налази Вуков споменик, отворено је ново игралиште лоптачког клуба Српски мач. Овај клуб добио је на поклон од београдске општине игралиште које је било модерно уређено по узору на западне лоптачке клубове. На отварању новог игралишта био је најстарији српски клуб Соко, који је победио слављеника са 7:2.
Рођен је један од највећих мађарских и европских фудбалера Флориан Алберт. Цео играчки век провео је у матичном клубу Ференцварошу. За репрезентацију Мађарске одиграо је 75 утакмица и постигао 33 гола. Године 1967. био је проглашен за набољег играча Европе, иако су му ривали за то признање били Боби Чарлтон, Бекенбауер и Еузебио. Одликовао се сјајном техником, мајсторским потезима и елеганцијом у игри. Фудбалску каријеру почео је 1952. године у пионирима Ференцвароша и до краја играчке каријере остао је веран том клубу. У матичном клубу одиграо је 351 утакмицу и дао 257 голова. За репрезентацију Мађарске дебитовао је 28. јуна 1958. године против Шведске у Бидимпешти. Само неколико месеци касније, 11. октобра, у Београду славном Владимиру Беари дао је три гола. Последњи меч за национални тим Алберт играо је 29. маја 1974. године против Југославије у Секешфехервару и тада је имао 33 године. Био је велики пријатељ и поштовалац југословенског фудбала. Течно је говорио српски језик, јер му је мајка била Српкиња. Умро је 31. октобра 2011. године у Будимпешти од компликација операције на срцу.
