Легат Ивана Бекјарева који је прошле године преминуо од коронавируса отворен је за јавност уз пригодну изложбу у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат у Београду.

Годину дана након смрти славног глумца одржано је вече сећања којем су поред његове супруге Микице Бекјарев, присуствовали и Светлана Цеца Бојковић, Рада Ђуричин и Ива Штрљић. Сам Иван Бекјарев сматрао је легат у Адлигату „највећом наградом“ коју је добио за живота, а на изложби је приказано више десетина награда које је Бекјарев добио за живота, укључујући Октобарску награду и Златног ћурана.

Цеца Бојковић која је Ивана познавала још од студентских дана и дружила се са њим више од 50 година каже да њен колега заслужује овакву заоставштину.

"Овакви легати су значајни да би иза нас глумаца остало нешто. Иван је још за живот оставио ове дивне успомене "Адлигату" које људи могу да дођу да погледају овде. Ово је место пуно блага", каже глумица.

Председник Удружења Адлигат Виктор Лазић каже да посетиоци поред Иванових бројних фотографија могу видети и његове најличније ствари.

"Ту су његове белешке, свеске у којима је писао припреме за предавања, више десетина писама, већина награда, многобројни лични предмети и фотографије. Ту је и посебан кутак посвећен фудбалском клубу Црвена звезда чији је био верни навијач, као и слика са Новаком Ђоковићем, која му је била нарочито драга. Осим тога, изложено је и 150 књига из његове личне библиотеке са посветама значајних људи попут Стеве Жигона, Моме Димића и Драгослава Михајловића, а нарочито су интересантни реквизити из познатих представа, ту су чак и фес, бркови и штула које је Бекјарев користио када је глумио Вука Караџића", каже Лазић који је 2019. године са Бекјаревим потписао уговор о легату.

Поред изванредне архивске грађе, десетине изузетно ретких позоришних плаката и обимне документације, ту су чак и оригинални костими и реквизити са представа, као на пример два костима са представе Егона Савина (режија) и Мирослава Момчиловића (текст) која је извођена широм Србије и света „Аутсајдери“ или „Београд на коленима“ које су носили током представе Иван Бекјарев и Предраг Ејдус поклоњена. Нарочито је занимљива архивска грађа која обухвата и изванредну вишедеценијску преписку са студентима.

О Адлигату Бекјарев је једном приликом рекао: „Ово што сам овде видео, не верујем да постоји игде у свету. Држава би морала да овај музеј подржи морално и материјално... Оно што је најважније, ова институција мора да се нађе на списку онога што сваки странац у Београду мора да обиђе. Музеји Адлигата су заиста фантастични и веома ми је драго да ће мој легат баш овде бити смештен“.

"Његова жеља била је да направимо ову изложбу, само што нико није очекивао да ћемо је отварати постхумно. Много смо му захвални за сву подршку коју нам је несебично пружао. Легат је формиран на иницијативу глумице и новинарке Стеванке Чешљаров", каже Виктор Лазић.

Иван Бекјарев је играо је више од 150 улога у великом броју ТВ драма и култних серија и снимио преко 50 филмова. Стекао је велику популарност играјући ликове Стевана Курчубића ("Бољи живот") и Бошка Деспотовића ("Срећни људи"), али је највише волео ролу управника логора Светозара Вујковића у серији "Бањица".

Изложба са оригиналним предметима и рукописима из легата, по затварању изложбе у Београду, биће приказана у више институција широм Србије, уз подршку Општине Инђија.

Извор: Кућа добрих вести

Легат књижевника и агронома Добрила Ненадића (1940-2019) преузет је за Музеј српске књижевности Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат из Београда током Добрилових дана одржаних у Ариљу.

Факултет за дипломатију и безбедност организовао је ремијеру играно-документарног филма о академику Димитрију Стефановићу и Студијском хору САНУ „Сведочења о наитију“ аутора Саре Милановић.

Представници више азијских и афричких земаља који су дошли у Београд на обележавање годишњице Покрета несврстаних, представници значајних америчких компанија, као и угледни гости из Словеније, посетили су ових дана музеје Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.

За Дане европске баштине, Адлигат је посетило више група посетилаца у сарадњи са Општином Вождовац, а поводом Међународног дана слепих и слабовидих организован је и посебан програм за слепе и слабовиде.

„Музеји Удружења Адлигат су током 2019. године примили скоро 10.000 посетилаца. Онда је због епидемије уследио драстичан пад, а претходне недеље имали смо поново, после дужег времена, велики број посета из земље и иностранства. У четвртак смо прву посету имали у 8 ујутру, а последњу у 11 увече – наши кустоси су водили туре до један после поноћи! Све групе су биле подељене тако да имају мали број људи, и сви су се придржавали епидемиолошких мера. Иако неспорно ризик постоји, веома нам је драго да је поново могуће, у ограниченој мери, нормалније радити. Ускоро ћемо увести и улаз са ковид пропусницама – само за вакцинисане или са обавељеним тестом“, каже Виктор Лазић, оснивач Удружења Адлигат.

Чак четири делегације из Индонезије протеклих дана дивило се музејима Адлигата.

„Када су представници Адлигата били у посети Индонезији, Фадли Зон, тада потпредседник њиховог парламента, наредио је да се, током празника, специјално за нашу посету, отвори сала за заседања и скупштински музеј једне од највећих држава на свету. Сада смо ми, специјално за посету његове супруге и пријатеља, непосредно пред поноћ, отворили наша врата, и показали јој богатство које чувамо и на које смо поносни у специјалној, ноћној музејској тури“, каже Лазић.

„Каква међународно значајна збирка! Ово је благо целог света!“, у одушевљењу је у више наврата говорила госпођа Зон.

Истог дана је у Адлигату организовано обележавање Међународног дана слепих и слабовидих – 15. октобар. Желећи да представницима Савеза слепих Србије и библиотеке “Др Милан Будимир” приближи многобројне значајне предмете и књиге којe имају историјску важност и уметничку вредност, али су и специфични по начину или материјалу од којег су израђени, кустоси Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности изнели су мноштво интересантних експоната како би посетиоци могли да се упознају са њима.

Посета је организована у сарадњи са Општином Вождовац, а у Адлигату су за овај догађај специјално припремили више од тридесет експоната које су слепи и слабовиди могли да опипају. Ради се о експонатима који се додиром неће оштетити, или који постоје у више примерака. Тако су посетиоци, по први пут, могли да опипају књигу од пиринча, свиле или бамбуса, странице начињене од листова палми, те разне врсте пергамента, Киров цилиндар – прву повељу о људским правима, књиге у облику огрлица, инуитска (ескимска) чудовишта од костију, али и старе афричке маске. Дозвољено им је и да опипају орман краљице Наталије Обреновић из Легата породице Леко, као и неколико личних предмета значајних српских писаца.

„Био је велики изазов прилагодити туру слепим и слабовидим особама, али и велико задовољство, пошто је нама изузетно значајно да се сви наши суграђани код нас осећају добродошло, и да сви могу барем приближно, да имају приступ знању, информацијама и лепоти експоната које баштини наша институција“, каже потпредседник Адлигата и кустос Бранислав Лазић.

Удружење Адлигат је недавно потписало протокол о сарадњи са Савезом слепих Србије којим се обавезује да омогући повлашћен приступ својим музејима и фондовима на упут Савеза, као и да омогући бесплатно коришћење свог фонда за снимање аудио-књига за слепе.

Извор: Кућа добрих вести

Баронеса и примабалерина Иванка Лукатели поклонила је још предмета за њен легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у оквиру којег су отворени Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности, чије отварање је планирано за 25. новембар.

У оквиру 58. Београдских међународних сусрета писаца које организује Удружење књижевника Србије одржана је онлајн конференција „Речи спајају континентае" у сарадњи са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.

Више од 60 легата, као и књиге и предмети најмање 400 значајних људи из Србије, али и из целог света, налазе се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у оквиру којег су отворени Дом легата, Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности.

Са више од два милиона публикација и 220 чланова у 40 земаља, Адлигат је постао омиљено место којем уметници и интелектуалци из Србије, али и региона и света, поклањају своје заоставштине. Август је увек месец када велики број људи сређује своје домове и прилив књига и легата је велики, па не чуди то што је у претходних недељу дана у ово удружење стигло доста значајних легата или допуне легата, као и књиге из библиотека веома значајних људи: издавача и дизајнера Савете и Слободана Машића, предратног уредника Политике Живка Милићевића, министра културе др Милана Ранковића, новинарке Гордане Суше, архитекте Ивице Млађеновића и књижевника Драгана Лакићевића.

„За Легат Савете и Слободана Машића преузето је још стотине докумената, ауторских књига и плаката, као и изузетно важна архива првог приватног издавача у Југославији, куће Независна издања. Машићи су архитекте, светски признати великани српског и југословенског дизајна, аутори визуелног идентитета БИТЕФ-а, ФЕСТ-а, многих других култних институција, те филмова и позоришних представа. Ово је изванредна допуна донацији учињеној пре неколико година, када је чак 27.000 књига поклоњено Адлигату, укључујући важан део библиотеке овог брачног пара у којој су биле и стотине књига са посветама“, каже Виктор Лазић, председник Удружења Адлигат.

Новинар Живко Милићевић (1896-1975) био је симбол предратног српског новинарства, уредник Политике у којег су Рибникари са пуним правом имали највеће поверење. Пре неколико година захваљујући оснивачу Адлигата Милошу Јевтићу овом удружењу је поклоњен значајан део његове библиотеке, укључујући значајну архивску грађу (рукописе) и његову бисту. Живко је био оснивач подлиска "Политика за децу", један је од твораца српске и југословенске савремене новинске приче између два рата, био је уредник Радио Београда и суботичке издавачке куће "Минерва", а познато је и да је значајно помогао Стевану Јаковљевићу око писања "Српске трилогије", Живко је за собом оставио десетак књига, писао је песме, позоришне и књижевне критике, путописе итд. „Сада је књиге поклонила Живкова унука Јелисавета Протић, а међу стотинак изванредних старих издања пажљиво спакованих у две кутије пронашли смо и потпис Станислава Винавера, као и три књиге које је Живко донео после преласка преко Албаније“, каже Лазић.

У Удружењу Адлигат налази се и библиотека књижевника др Милана Ранковића (1932-2012), једног од тројице првих магистара и доктора естетике који су после Другог светског рата добили то звање у Београду, а затим је радио као универзитетски професор. Био је књижевни критичар у редакцији Борбе. Затим постаје заменик министра културе Србије (1973-1976) и министар културе Србије (1988-1991). Објавио је више од 40 књига, бројне студије, критике и есеје у домаћим и иностраним часописима. Ранковићеви радови су превођени на руски, француски, енглески, италијански, бугарски, шведски, словеначки и македонски језик. Донацију са нарочито много руске литературе поклонила је његова супруга Тања Ранковић.

"Ако нисте спремни да мењате свет немојте ни да се бавите новинарством", говорила је новинарка Гордана Суша (1946-2021) својим колегама. Њене ћерке Ања и Вана Суша на препоруку члана Адлигата Дејана Михаиловића поклониле су више од хиљаду књига из Сушине библиотеке, укључујући стотине посвета, међу којима су и посвете Милована Ђиласа, патријарха Порфирија и многих значајних новинара. Међу преузетим књигама нарочито је значајна збирка квалитетне новинарске литературе. Збирка Гордане Суше са репрезентативним књигама и посветама из њене библиотеке биће изложене на посебан начин у Музеју књиге и путовања. Гордана Суша се новинарством бавила од 1970. после дипломирања на Факултету политичких наука. Осим у дневнику ,,Данас", у коме је провела последњих пет година новинарске каријере, радила је у Радио и на Телевизији Београд, Yутел-у, ВИН продукцији и то од репортера до глодурских тема. Писала је за Нашу Борбу, Ослобођење, Независне новине, Блиц и многе друге наше медије. За председницу Независног удружења новинара Србије изабрана је 1999. године, а у својој богатој професионалној новинарској каријери била је и чланица Савета РЕМ-а.

Архитекта Ивица Млађеновић (1937-2020) оставио је завидан траг у својој професији, а сада је значајан део његове архиве спакован у педесетак кутија и тридесетак џакова стигао као легат поклоњен Адлигату. Његово капитално остварење су свакако „Београдска тријенала светске архитектуре“ (1985 - 2015), о којима је сада Адлигату предат значајан део документације, укључујући преписку са значајним архитектама широм света. Овим изложбама Млађеновић је приближавао нека од најзначајнијих светских имена и достигнућа архитектуре. Тријенале је излагано у најзначајнијим градовима на четири континента, и у доба пре интернета вршило је велики утицај на струку, и на подизање угледа нашег града и земље у свету. Поред стамбених зграда у Тузли (1931), три стамбене куле у Новом Саду (1971), као круна његовог рада може се узети реализовани пројекат Светски дом Голф 12 у Београду у којем је учествовао као иницијатор и селектор, а бавио се и футуристичком и еколошком архитектуром. Као теоретичар, Млађеновић потписује 23 књижевна издања, од којих се истичу: Архитектура и њени приврженици, 50 угледних архитеката света, 55 истакнутих архитеката Југославије и Архитектура на трагу. Амерички биогафски институт сврстао га је у едицију Међународни именик водећих личности (1998), Међународни биографски центар у Кембриџу сврстава га у прво светско издање 2.000 угледних интелектуалаца 21. века (2002), а уврштен је и у листу Заслужних чланова Међународне заједнице архитеката (УИА) као један од 185 угледних архитеката света. Легат је поклонила његова ћерка Дејана Млађеновић.

Књижевник Драган Лакићевић (1954) већ више од деценије поклања књиге Музеју књиге и путовања. Сада је Лакићевић поклонио још десет кутија књига које је прикупио претходних година, а ту је и значајан број књига са посветама.

Извор: Кућа добрих вести

Удружења књижевника Србије свечано је 25. јула 2021. године прославило своју крсну славу - Икону Пресвете Богородице Тројеручице.

Кожа питона, торбица од бебе крокодила са све његовом главом, уметнички предмети од слоноваче, теракоте и полудрагог камења, чак и врата резиденције једног поглавице из нигеријског племена Јоруба, само су неки од 62 изузетна предмета из Легата афричке уметности Слободанке и Станимира Јовановића приказани на изложби у ПТТ музеју која ће, због великог интересовања публика, бити продужена и доступна јавности до 6. јуна.

„Философ“ и „Господин Јова“ су два непозната и необјављена рукописа Милутина Бојића која се од данас могу видети у Музеју српске књижевности Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“.