Кућа Добрих Вести

Login

rurmrririeerererereУдружење „Адлигат“ на поклон добило комплет књига ремек-дела персијске и светске књижевности „Месневија“ једног од највећих персијских књижевника, теолога и исламских мистика Мевлане Џелалудина Румија.

Објављено у Култура
субота, 12 јануар 2019 20:47

Божић у Техерану

fatima

 

Наставак другог дела:

 

Први калиф, Мухамедов таст и један од пророкових пратилаца, Ебу Бекр (око 573-634) је почео освајање Персије 637, а преобраћивање на ислам са дотадашње доминантне зороастријанске религије је убрзано трајало до IX века. Иран је исламизован, али никад није арабизован, за разлику од других крајева које је освојио калифат. Низ персијских мислилаца, песника, мистика, муслимана писали су потом вековима о Исусу Христу, Девици Марији, Божићу, Ускрсу

 

 

Један од највећих средњовековних персијских песника Хафез (1315-1390) је поводом Божића спевао:

 

,,Добре вести срце раздрагано, из даљине знак се наде види

 

Те милост духа Христовог пред собом светлост шири.

 

Не тугујте за прошлим, за изгубљеним, за недостижним,

 

Јер знак зоре нам јасан знак даје: Спаситељ нам стиже.”

 

 plavetnilo

 

Куран о Марији и Исусу 

 

Куран, књига за коју муслимани верују да им је од Бога донео пророк Мухамед (умро 632. н. е.) је 19. суру (поглавље) и неколико ајета (стихова), у том и другим поглављима посветио Марији и девичанском рођењу Исусовом. О томе, Куран разрађеније говори него Нови тестамент, сматра Хуан Коли, професор историје на Универзитету Мичиген у Сједињеним Америчким Државама. Отуда је, по њему, 1960-тих у документима Другог Ватиканског концила наведено како у Исламу постоји нешто од истине о божанском.

 

 

Сура 19. Курана, од 16. до 23. ајета гласи: 

 

И спомени у Књизи Мерјему : када се од укућана својих на источну страну повукла и један застор да се њиме заклони узела, Ми смо к њој мелека (анђела) Џибрила послали и он јој се приказао у лику савршено створена мушкарца. 

 

Утјечем се Милостивом од тебе, ако се њега бојиш!“ узвикну она.

 

А ја сам управо изасланик Господара твога“ – рече он – „ да ти поклоним ђечака чиста!“

 

Како ћу имати ђечака“ – рече она – „кад ме ниједан мушкарац није додирнуо, а ја нисам неваљалица!“

 

То је тако!“ - рече он – „Господар твој је рекао: ‘То је мени лахко' и зато да га учинимо знамењем људима и знаком милости Наше. Тако је унапријед одређено!“

 

Она занеме и бременита се склони далеко негђе.

 

И порођајни болови присилише је да дође до стабла једне палме: „Камо среће да сам раније умрла и да сам у заборав пала!“ – узвикну она.

 

И мелек који је био ниже ње зовну: „Не жалости се, Господар твој је дао да ниже тебе поток потече.“

 

Затреси палмино стабло, посуће по теби датуле свјеже, па једи и пиј и буди весела! А како видиш човјека каква, ти реци: „Ја сам се завјетовала Милостивом да ћу шутјети, и данас ни са ким нећу говорити.“

 

И дође са њим породици својој носећи га. „О Мерјемо“ – рекоше они – „учинила си нешто нечувено!

 

Еј ти, која у чедности личиш Харуну (један од Алахових посланика), отац ти није био неваљао, а ни мати твоја није била неваљалица.!“

 

А она им на њега показа. „Како да говоримо ђетету у бешици?“ – рекоше.

 

Ја сам Алахов роб“ – оно рече – „мени ће Он Књигу дати и вјеровјесником ме учинити и учиниће ме, гђе год будем, благословљеним, а наредиће ми да догод сам жив молитву обављам и милостињу удељујем,

 

И да мајци својој будем добар, а неће ми допустити да будем дрзак и непристојан.

 

И нека је мир нада мном на дан када сам се родио и на дан када будем умро и на дан када будем из мртвих устајао.“

 

То је Иса, син Мерјемин у кога они сумњајуто је права истина о њемуонај у кога они сумњају.

 

Незамисливо је да Алах има дијете, хваљен нека је Он. Кад нешто одлучи Он за то рекне само: „Буди!“ – и оно буде.

 

 

Муслимани и рођење Христа, пророка којег је послао Бог

 

 

Професор Коли је написао како прича у Курану указује да је Маријина тудноћа била скандал за Јевреје у Јерусалиму тог доба. Он указује и да Куран негира очинство Божје. По Колију је тако јер је, у тадашњем многобожачком окружењу, увек постојала опасност да пагани буквално схвате да је Бог физички отац Исусов, а овај његов син. 

 

Коли истиче да Куран одбацује ту метафору, готово без премца међу религиозним текстовима тог доба. Примећује, такође, да су неки муслимански учењаци сматрали Марију пророчицом, а да је Христос тражио да буде поштована. 

 

Хамид Дабаши, професор Иранских студија и компаративне литературе на Универзитету Колумбија у Њујорку, сматра да је Исус Христос моћна личност јединства у савременом свету раздираном поделама и мржњом. У прилог томе наводи поједине ајете из Курана.

 

,,А када мелеки (анђели) рекоше: О Мерјема, Алах ти јавља радосну вијест, од Њега Ријеч: Име ће му бити Месих, Иса, син Мерјемин, биће виђен и на овоме и на ономе свијету и један од Алаху блиских.” ...

 

,,И поучиће га писму и мудрости, и Теврату (Тора) и Ниџилу (Еванђеље) (3:48 Куран). Тора су пет књига Мојсијевих, које представљају темељ јудаистичког правног и етичког учења, а Јеванђеље хришћански религијски спис који описује живот и учење Исуса Христа. 

 

На основу ових и других стихова из Курана, професор Дабаши сматра како муслимани не би требало да имају теолошких проблема у обележавању, прослави, радовању рођењу Христа као пророка којег је послао Бог. Дабаши наводи и да се Исус Христос родио у Палестини где су људи кроз историју били јевреји, хришћани и муслимани, говорио је арамејски, језик из исте групе са хебрејским и арапским, а потиче из исте пророчке традиције као Мојсије и Мухамед.

 

 IbnArabi

 

Дабаши сматра да је чувени Суфи учитељ Ибн Араби (1165-1240) у властитим радовима, поготово у поглављу, ,,Мудрост пророчанства у Исусовој речи”, у свом ремек делу, Фусас ал-Хикам ,,Драгуљи мудростинастојао да унесе концептуални склад муслиманског и хришћанског схватања Исуса. Кроз доктринуЈединство бића“, Ибн Араби се прилагодио питању синовства у хришћанској доктрини: Исус се појављује каоСавршени човекиПечат светаца“. Ибн Араби наводи одреднице из Курана о способности Исуса да оживи птицу од глине као израз Божанске воље, подсећа Дабаши. 

 

 

 

 

 

 

 

Руми и рођење Исусово 

 

Професор Коли наводи и да је велики средњовековни мистик и песник Џалал ал-Дин Руми (1207-1273), представљао рођење Исусово као алегорију душе, сликовит начин приказивања који има друкчији смисао од онога који се непосредно даје. Знајући да хришћанска и муслиманска традиција поштују Марију мајку Исусову, Руми је размишљао о духовном значају рођења Исусовог.

 

 

Руми је персијски песник, судија, исламски учењак, теолог и суфи мистик чији утицај превазилази националне границе и етничке поделе. Током протеклих седам векова су Иранци, Таџици, Турци, Грци, Паштуни и други муслимани из Централне, те Јужне Азије веома ценили Румијево духовно наслеђе. Његове песме су увелико превођене на многе светске језике.

 

 srecna

 

Руми је рођен у Балкху, на северу данашњег Авганистана, а тада у Великом Корасану, историјском региону на североистоку Велике Персије. Румијева породица се, бежећи пред Монголима, настанила у Конији у Анадолији и савременој Турској.

 

                                                                         

 rumi

 

Анадолија је тада била византинска територија, а Конија  је још имала значајан број хришћана који су око Румија, детета избеглица, говорили грчки и славили Божић. Руми и његов син Султан Валад (1226-1312) су, поред неколико других, добро знали грчки језик на коме су обојица писали неке мистичке строфе. 

 

Коли наводи да Руми у поглављу 5. његове расправе на арапском ,,У томе шта је у томе,” која је преведана као ,,Румијева разматрања”, помиње порођајне болове као почетну тачку анализе духовне поруке Христовог рођења. 

 

Руми каже да је бол оно што покреће људска бића да предузму било који подухват. Догод бол повезан са таквим подухватом и страшћу за њим, не испуњава њихову унутрашњост, људи неће тежити да остваре тај наумтицао се он овоземаљског успеха или спасења на оном свету.

  

Тек онда, размишља Руми, када су болне контракције код порођаја почеле, Марија се ухватила за палмино дрво. Коли сматра да сликовито сведочење у Курану о Марији, порођајним боловима и палмином дрвету, потичу из грчке традиције која је још била жива на Блиском истоку у раном средњем веку. 

 

Руми нагони на размишљање о поглављу у Курану као о алегорији душе. Марија, по њему, јесте природно физичко тело, а свако људско биће има Исуса у себи. Када човек трпи бол, његов Исус је рођен. Без тог крајње болног мучења Христос се враћа у своју суштину тајним путем, а људско биће остаје ускраћено и ни мало не може да учествује у њему.

 

 

                   molana jalal ud din rumi raby

 

Руми у наставку каже да користи речи како би изнео ту алегорију сваке од људских душа која рађа најоствареније самосвојство (тј. властитог Исуса) кроз дубок егзистенцијални бол који трпи. Но, духовно узнапредовалијем трагачу, сматра Руми, неће бити потребне речи и алегорије да би сагледао ту истину у природина небесима и на земљи, јер су они резултат Божје заповести ,,Будии то буде, наводи професор Коли.  

 

Новогодишња порука песника Хајама 

 

Опет, професор Дабаши помиње муслиманског песника из 11. столећа Омерa Хајамa, чувеног због његових драгоцених катрена (четворостиха) својевремено познатог као математичара и астронома, који је дао трајни допринос алгебри, мапирању лутајућих звезда и рачунању тачних календара. За празничне дане Хајам поручује:

 

Сада Нова година оживљава старе жеље,

 

Замишљена душа у самоћу се повлачи,

 

Гђе бијела рука Мојсијева на грани

 

Гаси, и Исус из тла уздише.“

 

Извор: Кућа добрих вести

 

 

 

Објављено у Култура

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија