Поред признатих европских диплома, студентима су доступне и могућности за рад током студија, док су трошкови живота, према искуствима студената, релативно приступачни.

Словенија тако постаје све популарнија дестинација за младе из Србије и других земаља региона који желе да студирају у иностранству, али да остану релативно близу куће.

Једна од највећих предности словеначког система високог образовања јесте то што се редовни студенти на јавним универзитетима не деле на буџетске и самофинансирајуће студенте као у Србији. За студенте из Србије, као и за држављане других земаља региона, под одређеним условима, редовне основне и мастер студије на јавним високошколским установама могу бити бесплатне.

Београђанка Наталија Јовић, која је студенткиња треће године Економског факултета Универзитета у Марибору, за портал Нова.рс навела је да студије нису претерано тешке, али да захтевају континуиран рад.

Када је реч о језику, она је истакла да професори углавном немају проблем уколико студент не говори добро словеначки, али да то зависи од факултета. Према њеним речима, велики број људи разуме српски, док се енглески такође широко користи.

Искуства студената показују да процедура уписа углавном почиње електронским пријављивањем и достављањем потребне документације. У првој фази документа се не морају увек преводити, али факултет накнадно може затражити превод од стране судског тумача.

У зависности од студијског програма, може бити потребна и потврда о познавању словеначког језика. У једном од наведених примера, студенткињи која је уписала машинство било је потребно познавање језика на нивоу Б1 до друге године студија.

Упис на словеначке факултете разликује се од система у Србији и по томе што се за велики број студијских програма не полаже класичан пријемни испит. Уместо тога, кандидати се рангирају на основу резултата матуре и успеха током средње школе.

Према искуству студенткиње Наталије Јовић, у појединим случајевима матура носи 60 одсто бодова, док се преосталих 40 одсто добија на основу успеха у трећем и четвртом разреду средње школе. Код неких студијских програма бодовање може бити другачије, а додатни значај имају оцене из предмета који су повезани са изабраним студијама.

Већина основних студијских програма у Словенији изводи се на словеначком језику, али све више факултета нуди и програме на енглеском, нарочито на мастер и докторским студијама.

На словеначком језику доступни су програми из области права, економије, медицине, техничких и друштвених наука. Програми на енглеском језику чешће су заступљени на вишим нивоима студија, а обухватају пословну администрацију, информационе технологије, инжењеринг, међународне односе, туризам и угоститељство.

За студенте који не говоре словеначки постоји могућност похађања припремних курсева језика пре почетка студија, што може олакшати прилагођавање факултетским обавезама и свакодневном животу.

Иако су саме студије за одређене категорије редовних студената бесплатне, неопходно је обезбедити новац за смештај, храну, превоз и остале животне трошкове. Цена смештаја у студентским домовима или приватним становима може да почне од око 150 евра месечно, док коначна цена зависи од града и врсте смештаја.

Студентима су доступни и субвенционисани оброци, па храну могу да купују по повољнијим ценама у ресторанима који учествују у систему студентске исхране. Јавни превоз је такође прилагођен студентима, док Љубљана има и систем изнајмљивања бицикала.

Студенти могу да раде и током школовања, што је још једна од предности студирања у Словенији. Послови се, између осталог, проналазе преко студентских сервиса, који посредују између студената и послодаваца.

Поред тога, студентима су доступне различите стипендије које могу да помогну у покривању трошкова живота и школовања. Међу могућностима су стипендије Јавног фонда Републике Словеније, CEEPUS и Erasmus+ програми, као и стипендије које додељују поједини универзитети на основу успеха или других критеријума.

Словеначке дипломе препознате су на европском тржишту рада, а током студија млади могу да стекну практично искуство кроз стручне праксе, пројекте и сарадњу факултета са компанијама.

На словеначком тржишту рада постоји потражња за стручњацима из области информационих технологија, инжењеринга, медицине и економије, што студентима ових профила може отворити додатне могућности након дипломирања.

Међу најзначајнијим високошколским установама у земљи издвајају се Универзитет у Љубљани, најстарији и највећи универзитет у Словенији, Универзитет у Марибору, који има развијене техничке и пословне студије, Универзитет на Приморском, са јаким програмима из економије, туризма и информационих технологија, као и Универзитет у Новој Горици, усмерен на научна истраживања и инжењерске области.

За младе из Србије који разматрају студирање у иностранству, Словенија се тако издваја као једна од доступнијих опција – због близине, могућности бесплатног редовног студирања на јавним универзитетима, могућности рада током студија и перспективе за запошљавање након стицања дипломе.

Извор: Nova.rs