- Потврдило се да је Србија веома популарна дестинација у рвачком свету и да се код нас осећају пријатно, а да је Зрењанин град огромне традиције у овом спорту и права рвачка Мека. Снагу рвачког спорта показује податак да су такмичаре послале и тако делеке и егзотичне земље какав је на пример Гуам и наме је било велико задовољство да их угостимо. Изненадио нас је једино изостанак Француске која је традиционално слала такмичаре.
Било је потребно и храбрости да се у сложеном економском тренутку прихвати организација овако великог такмичења?
- Нисмо се колебали, техничку органзацију поверили смо клубу Пролетер и председнику Драгану Вулешевићу који има огромно искуство и Шампионат света је већ на почетку добио само комплименте за организацију. Наравно, дугујемо огромну захвалност Министарству омладине и спорта Србије, Секретаријату за спорт и омладину Војводине, Граду Зрењанину, Спортском савезу Србије и ОКС без којих не би било ни овог првенства а ни наше две медаље којима смо не само испунили него и пребацили план. Честитке Бобану Живановићу и Миклошу Хортије  на сребру и бронзи, остали су дали све од себе али је чињеница да у појединим категоријама немамо  такмичре за светску представу. Али, то може само да нас натера да наставимо да радимо са младим рвачима.
У Зрењанину  се доста разговарало и о  олимпијској будућности рвачког  спорта?
- Сигуран сам де ће остати у олимпијској породици  где му је и место. Веома су тенденциозне приче да рвање нема публику на олимпијски играма и да  је због тога скинуто са програма ОИ 2020. Рвачка такмичења су увек изузетно посећена. Проблеми су били друге природе, нови председник Међународне рвачке федерације (ФИЛА) Ненад Лаловић кога изузетно ценим, сигуран сам да ће са њима успешно изборити и да ће промене које су већ ушле у рвање имати позитивне ефекте на цео наш спорт. Лично, сматрам да је хиперпродукција такмичења на глобалном нивоу прети да уништи спорт, немамо више великих звезда и идола нити имамо времена да их стварамо.
Да ли сте размишљали о регионалној лиги?
- Разговори са РС Хрватске и РС Словеније су у току. Рвању је потребно такво такмичење да се на ривалитету српских и хрватских клубова подигне медијско интерсовање.
Велики изазов пред српским рвањем  је сениорско Светско првенство  у Будимпешти почетком септембра?
- Имаћемо четворицу учесника, двојица Максимовић и Фрис су кандидати за медаље, остали - да дају све до себе.  Штефанек и  Максимовић  су изабрали да иду у категорију до 66 кг, поштовали смо ову одлуку, али ће селектор и стручни штаб одабрати ко ће путовати, у зависности од форме.
Другог дана Шамионата света ни један српски представник није победио: Срђан Ковач (до 42 кг)  је изгубио са 5:0 од Нарседур Поаја (Иран), Норберт Чикош (до 69 кг)  је поражен од Израелца Барел Зимкина  са 8:0 , Жарко Дицков  (до 76) је са 5:0 изгубио од Хорхе Алонса Зиниге Иминеза (Мексико), док је Божо Тамаш са 5:0 изгубио од Кевина Баумана (Естонија).
- Распоред категорија направили смо тако да смо првог дана имали јаче рваче, од којих смо очекивали медаље и који су нас обрадовали, сребром Бобан Живановић, бронзом Миклош Хорти. Хорти је скидао, уз доста напора, тежину за  54 кг и исплатило се  – каже селектор Бојан Мијатов.-  Било нам је неопходнио да створимо добру атмосферу која би инспирисала и остале рваче. На жалост, под притиском треме, домаће публике и великих очекивања другог дана ни један од наших младих асова није пружио колико смо се надали а то је био, макар, пролаз у друго коло. Мислим да смо у Живановићу добили прави бесер и потребно је да му се посвети максимална пажња.
Трећег дана кадетског Шампионата света, у четвртак 22. авуста, је  на програму такмичење жена (слободни стил). Од српских представница на струњачу ће у кетегорији до 56 кг Тамара Каначки. У петак 23. августа рваће Милица Лазић (до 46 кг), Силвија Јановић (до 60 кг) и Магдалена Молнар (до 70 кг).

Извор: Кућа добрих вести