И, док већина размишља о упису смерова који ће водити касније даље ка занимањима као што су програмер, менаџер, економиста, доктор или слично, желимо да укажемо и на то да средња-пољопривредна школа можда може бити прави избор за вас ако сте млади, или за ваше дете ако имате своје пољопривредно имање и желите школованог наследника.
Коју средњу школу да упишем - питање је које ће овог пролећа поставити сваки мали матурант. Пољопривредна школа може да буде прави избор. Оне, захваљујући својим пољопривредним економијама, саме себе да издржавају, а ученицима могу да створе одличне услове за учење и рад (опремљени кабинети, учионице, домови за ученике, савремена пољопривредна механизација).
У корак са савременим трендовима
Професорка Средње пољопривредне школе у Зрењанину Јелена Шалетић каже да је ова установа опремљена са две мулти - медијалне учионице, где се ученици на посебан начин упознају са органском производњом. Научено у теорији примењују у својој био башти.
“У школи предајем стручне предмете: повртарство, цвећарство, педологију, агрохемију са физиологијом биља, ратарсво и практичну наставу. Школа је опремљена са две мулти-медијалне учионице где можемо на специфичан начин да ученике упознамо са органском производњом, а након тога то и применимо у нашој био башти. На часовима теоријске наставе, сем онога што је по плану и програму ученицима преносим шта се све може направити од органски узгојених биљака, а заједно правимо мацерате и тинктуре”, објашњава професорка Јелена.
“Био-башта је створена 2013.године, простире се на површини од 230 квадратних метара и има 15 уздигнутих гредица. Од повртарских врста гајимо: парадајз, паприку, плави патлиџан,салату, спанаћ, блитву, руколу, шаргарепу, першун лишћар, ротквицу, келерабу, целер ребраш, броколи, црни и бели лук, кромпир, грашак, боранију. Од лековитих и зачинских биљака гајимо:нану, матичњак,мајчину душицу, анис, камилицу, лук влашац, обичну и мускатну жалфију, босиљак ситнолисни и крупнолисни (ђеновезе). Од цветних врста гајимо оне које користимо као биљке заштитнице врта, а то су : кадифица, драгољуб, невен, цинија, каже професорка Јелена.
“Башта се налази у оквиру наше школе где имамо и три пластеника. Идеја за формирање био баште је моја, а у њој руководим заједно са помоћним наставником Натарош Јованом.Оно на чему инсистирам је квалитетна припрема земљишта, квалитетно семе као и природна заштита биљака.У ту сврху сами правимо компост и гајимо Калифорнијске глисте које нам обезбеђују квалитетно ђубриво (глистењак).Земљиште ђубримо искључиво стајњаком са наше фарме. За заштиту биљака правимо разне чајеве и приправке од белог лука, коприве, љуте папричице, младих листова парадајза, соде бикарбоне, млека, пива и кафе”, каже она.
Према њеним речима с обзиром да је последњих година у тренду производња био-хране ученици су веома заинтересовани за овакав начин производње.
Остали професори користе био башту да би у њој одржали своје часове. Био башта је постала омиљено место окупљања професора.
“Кроз разговор са ученицима са села схватила сам да ће већина њих остати на селу, али је велико питање могућност да се у будућности баве органском производњом. Погодност наше школе је да имамо сопствена средства, односно приходе од 100 хектара земље коју обрађујемо, приходе од фарме (продаја млека и свиња), па смо могли да уложимо значајна средства од 2013. године до данас. Без финансијске помоћи младим људима на селу, њихов опстанак кроз производњу органске хране је немогућ, јер за четворочлану породицу површине морају бити знатно веће, а самим тим и улагања”, објашњава она.
Јелена каже и да са локалном самоуправом у Зрењанину школа има коректну сарадњу у смислу да их не ометају у улагањима за органску производњу. “Сарадња и упознавање са другим органским произвођачима је нешто што ћу покушати да остварим у наредном периоду”, поручује Јелена на крају.
Попут ове школе у Зрењанину, пуно је таквих школа широм Србије.
Рецимо, Пољопривредна скола Свилајнац има у свом поседу 135 хектара земљишта где 70 хектара чине ратарске културе, поврће, воће и шуме. Изградјени су савремено опремљени стакленици И пластеници са системом за наводњавање кап по кап. Исто тако су савремено опремљени објекти за узгајање ситних и крупних животиња, као и мини зооврт у коме је смештена украсна живина и езготичне животиње.
У саставу школе је и веома добро опремљен машински парк са великим бројем возила и прикључним машинама потребним да се имање обрађује, све у циљу бољег образовања и праксе ученика. Ученици се кроз праксу уче, уз помоћ професора, и комерцијалној страни, односно како да комерцијализују и уновче свој пољопривредни рад.
Средња пољопривредна школа Сомбор такодје ставља акциенат на образовање ученика који ће моћи да раде на својим имањима и газдинствима. Професори уче ђаке како да са мањих површина имају велике приносе и тако осигурају сигурност себи и својој породици. Часови практичне наставе се држе на школској економији која има 150 хектара земљишта и оквиру тога два хектара воћњака и винограда, као и на угледним пољопривредним газдинствима у близини. Економија школе има чак и коњички клуб, поседује модеран стакленик, велики сточарски фонд, модерну ратарску механизацију, где трактористи (трогодишњи смер у школи - руководилац механичар пољопривредне механике) чак полажу и возачки испит за Ф категорију.
И на крају да поменемо Пољопривредну школу Рековац, која је једна од најбољих пољопривредних школа у земљи. Ученици ове школе, стали су у ред најуспешнијих у производњи меда, те су тако на 82 Новосадском сајму пољопривреде добили медаљу за квалитет меда. Школа располаже савременим учионицама и кабинетима, а школска економија одличним земљиштем, механизацијом и модерно уредјеним шталама. Велика предност Рековца је и што у њему постоји образовна јединица Високо пољопривредне прехрамбене школе струковних студија из Прокупља где ученици могу наставити своје даље школовање.
Извор: Кућа добрих вести