Кућа Добрих Вести

Login

ПРВИ ПОЗИВ: ИПАРД 3 програма на пролеће 2023

Оцените овај чланак
(2 гласова)

traktorПрви позив из ИПАРД 3 програма, очекује се, биће расписан на пролеће 2023, рекли су представници Министарства пољопривреда на конференцији коју је организовала Привредна комора Војводине.

 

Биће то позив из мере 1 овог програма у оквиру које се даје подршка инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава (набавку механизације, опреме, изградњу фарми, пластеника, подизање воћњака, винограда…).

 

Наредни позив, из мере 3 која се односи на прераду пољопривредних производа биће објављен на лето, а тек на јесен се може очекивати конкурс за подршку инвестицијама у руралном туризму из мере 7.

 

ИПАРД фонд у оквиру новог програмског периода (2021-2027) намењем подршци инвестицијама у српску пољопривреду и рурални развој биће много издашнији од претходног, ИПАРД 2 програма. Из европског буџета у склопу ИПАРД 3 програма биће доступно 288 мил ЕУР, а из националног 90 милиона. Заједно са доприносом корисника чак око 580 милиона евра могу бити инвестирана у пољопривреду Србије и њена рурална подручја.

 

ИПАРД 3 програм је добио зелено светло у Бриселу у марту ове године али по речима представника Министарства пољопривреде остаје да Република Србија докаже да је способна да спроводи програм а то подразумева припрему пакета за реаакредитацију мера које постоје и акредитацију нових мера. До сада су расписивани позиви из четири мере (три које смо навели – М1, М3 и М7, те мера 9 за техничку помоћ ИПАРД структурама). Предстоји њихова реакредитација а за 2024. припремају се две нове мере – „лидер“ и агроеколошко-климатска мера. У 2025. години у плану је мера 6, односно њено акредитовање и расписивање првог позива за инвестиције у руралну инфраструктуру.

 

Према најновијим подацима Министарства пољопривреде од почетка ИПАРД програма у Србији, то јест објављивања првог јавног позива у децембру 2017. до половине новембра ове године укупно је поднето 3.178 захтева. Било је до сада 13 позива. Одобрена су 1.144 пројекта и подршка од 105 мил ЕУР. Исплаћено је из ЕУ буџета на рачуне корисника у Србији 33,1 мил ЕУР, то јест 631 пројекат. План је да се до краја ове године одобри 70% подршке из ИПАРД 2 програма.

 

Када је о изменама мера које смо већ користили реч, у мери 1 биће повећање минималне подршке са 5.000 ЕУР на 20.000 ЕУР, уводи се рибарство као прихватљив сектор, укида се услов исте врсте воћа у Регистру пољопривредних газдинстава, као и услов хектара воћа. Изједначиће се критеријуми прихватљивости за набавку трактора са критеријумима за набавку машина и механизације и изградњу објеката – биће потребно најмање 50 хектара у ратарској производњи (у власништву или закупу) и за набавку трактора и за остале инвестиције. Маџимални износ подршке биће 1.000.000 евра.

 

Интензитет подршке из јавних извора (М1):

 

60% прихватљивих трошкова,

65% за инвестиције у планинским подручјима

70% за инвестиције младих пољопривредника и произвођача сертификованих органских производа;

Додатних 10% за инвестиције везане за управљање отпадом и обновљиве изворе енергије

Додатних 10% за „заједничке инвестиције“

У мери 3 такође је предвиђено повећање минималне подршке на 20.000 евра и уводи се сектор прераде осталих усева и сектор прераде рибе. Такође, биће прихватљиве и инвестиције за прераду меса од ћурака и гусака. Износ максималних подстицаја буде за све секторе биће 1.300.000 евра.

 

Интензитет подршке из јавних извора (М3):

 

– 50% прихватљивих трошкова,

– Додатних 10% за инвестиције везане за управљање отпадом и циркуларну економију

– Додатних 10% обновљиве изворе енергије

– До 70% прихватљивих трошкова за „заједничке инвестиције“

У мери 7 која се досад односила на рурални туризам новост је што ће се у оквиру ИПАРД 3 програма подржавати и директна продаја пољопривредних и локалних производа – продајни објекти, те сектор услужних делатности у руралним подручјима – објекти за пружање услуга (нпр. брига о деци, брига о старима, нега особа са инвалидитетом, фризерски и козметички третмани итд.)

 

Интензитет подршке из јавних извора (М7):

 

– до 60% прихватљивих трошкова највише 70% за инвестиције младих пољопривредника и произвођача сертификованих органских производа

– 80% за инвестиције везане за управљање отпадним водама и отпадом, коришћење енергије из обновљивих извора и инвестиције у циркуларну економију.

 

Извор: Агропрес/Е капија

 

 

 


Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија