ПРВА ДИСЦИПЛИНА: Квалификациона трка на 100 метара. Победио Американац Френсис Лејн. У финалу је касније био четврти.

ПРВИ ОЛИМПИЈСКИ ПОБЕДНИК: Американац Џејмс Коноли у троскоку.

ПРВО ОДЛАГАЊЕ ТАКМИЧЕЊА: веслачка и једриличарска такмичења одложена су због лошег времена. Пливачи су ипак борили за медаље.Победник у трци на 1.200 метара био је Мађар Алфред Хојош је рекао да га је жеља да преживи била јача од жеље да победи јер је температура воде у заливу Зеа код Пиреја била – 15 степени.

Спортисти Краљевине Србије  нису учествовали, али је приствовао краљ Србије Алекснадар Први Обреновић као почасни гост грчког краља  Ђорђа Првог. Српска застава била је подигнута на олимпијском стадиону уз интонирање химне у част краља Александра.

МОМЧИЛО ТАПАВИЦА, ПРВИ НАШ ЧОВЕК УЧЕСНИК ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА

Из Надаља на Олимп

На  првим Олимпијским игарама 1896. учествовао и један наш човек – Момчило Тапавица. Борио се под заставом Аустроуграске, и све до недавно, није се знало да је он први нашијанац који је освојио олимпијску медаљу – бронзану у тенису. У "Великој књизи о олимпијским играма " Дејвида Валешинског, наведен је, прво,  као Грк међу освајачима тениских трофеја, и тек недавно, захваљујући и раду нашег колеге из Политике Живка Баљкаса, откривено је да  је овај сјајни спортиста родом из Надаља. У последњем издању књиге Валешинског из 2012. коју зову и „Олимпијска библија“, уз име Тапавице стоји и одредница две земље ХУН/ЈУГ.

Момчило Тапавица се родио 1872. Гимназију је завршио у Новом Саду, а као стипендиста Матице српске је завршио - архитектуру. Истицао се као спортиста, и посебно је у току студија у Будимпешти дошла до изражаја његова љубав према спорту. Ускоро је постао познат широм Аустроугарске, као сјајан студент и врхунски спортиста, па је уврштен у репрезентацију за прве олимпијске игре у Атини 1896.

Тадашњи председник Мађарског олимпијског комитета, близак сарадник барона Пјера де Кубертена, др Ференц Кемењи (дуго година генерални секретар МОК, иначе рођен у Зрењанину, где постоји његов споменик), у мемоарима посебно бележи резултате Момчила Тапавице. Истакао је да је Тапавица натпросечно интелегентан, упоран и борбен, али да је у жељи да се на првим олимпијским играма домогне медаље преценио снаге у дисциплинама које су му највише лежале пошто је био првак Аустроугарске у рвању грчко римским стилом и у дизању тегова са две руке.

- Пун снаге, преценио је могућности и повредио се већ у првој дисциплини, дизању тегова једном руком – написао је др Ференц Камењи. – Повредио је раме, али је не обазирући се на повреду, наставио да се такмичи и то у тежој дисциплини, дизању тегова са две руке и освојио пето место. Незалечен, кроз два дана је учествовао на рвачком турниру и заузео је четврто место. Да је био здрав, сигурно би освојио две златне медаље...
У мемоарима се не спомиње бронза у тенису, али она је – забележена. После олимпијских игара посветио се архитектури. Пројектовао је зграду Матице српске у Новом Саду, стари железнички мост преко Дунава код Новог Сада, хотел Боку у Херцег Новом, зграду немачке амбасаде и Државне банке на Цетињу. Са породицом, настанио се у Пули где је и умро 1949.

Париз 1900.

ТЕРМИН: 14. мај – 28. октобар.

УЧЕСНИЦИ: 997 олимпијаца (22 жене – први пут учествовале и 975 мушкараца).Укупно 24 нације. Игре су организоване у оквиру Светске изложбе и биле су у многоме под великим утицајем организатора, а не Кубертена и МОК.

СПОРТОВА: 18. Укупно 95 дисциплина.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: Није га било.

СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ. Није га било.

ПРВЕ ЖЕНЕ УЧЕСНИЦЕ ОИ: госпођа Брох и госпођица Ониер (Француска, крокет).

ПРВА ТАКМИЧАРКА – ОЛИМПИЈСКА ШАМПИОНКА: тенисерка Шарлота Купер (В. Британија).

ХЕРОЈ ИГАРА: Иако се Џеси Овенс (САД, Берлин 1936.) стално помиње као први освајач четири златне медаље на ОИ, истина је – другојачија. Американац Алвин Кренцлајн је био херој у Паризу, победио је у скоку у даљ, 60 м, 110 са препонама и 200 са препонама. Он је уједно и први спортиста – олимпијац у било ком спорту са четири трофеја.

ПРВИ ОСВАЈАЧИ ПЕТ МЕДАЉА: Амриканци Џон Тјуксбери и Ирвин Бакстер су први спортисти са пет медаља на једним играма. Обојица имају по два злата.

БИЛАНС МЕДАЉА: САД 50 (21 – 14 – 15), Француска 66 (18 – 27 – 21), В. Британија 28 (12 – 9 – 7). Укупно 20 земаља освајало медаље.

КУРИОЗИТЕТИ: У репрезентацијама су могли да се такмиче спортисти из различитих земаља. Пливало се у Сени и то низводно, па су резултати били – фантастични. Одржане су и дисциплине које пре и после Париза више нису виђене: скок са коњем у вис и у даљ, пливачки вишебој укључујући и пењање уз мотку, прескакање поређаних чамаца и роњење испод њих. Први и једни пут додељена новчана награда: Француз Албер Аја је победио у мачевању (мач, аматери и учитељи мачевања) и добио је награду од 3.000 франака.

НАЈМЛАЂИ УЧЕСНИК: На овим Играма створена је легенда о најмлађем учеснику у историји ОИ. Посада холандског двојца са, узела је из публике једног маленог француског дечачића да им буде кормилар у финалној трци 26. августа. Он је учествовао на церемонији доделе трофеја (нису дељене медаље већ разни сувенири), чак постоји и фотографија, потом се изгубио и никада није пронађен нити је забележено име. Претпоставља се да је најмлађи учесник. Био је толико лак да су Холанђани морали да ставе тег од пет килограма у чамац. Званично, најмлађи учесник је Димитриос Лоундрас (Грчка) који је у Атини 1896. такмичио у гимнастици и имао је 10 година и 218 дана (екипно, разбој).

Сент Луис 1904.

ТЕРМИН: 1. јул – 23. новембар 1904.

УЧЕСНИЦИ: 645 (шест жена и 639 мушкараца). Укупно 12 нација.

СПОРТОВА: 17 са 91 дисциплином.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: Треће Олимпијске игре отворио Дејвид Френсис предсдник организациног комитета Светске изложбе у држави Лујзијана.

СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ: није га било.

ПРВИ ПУТ: Игре су одржане ван Европе. Додењиване су медаље, златна сребрна и бронзана. У програм су уведени бокс и рвање слободним стилом. Двојица маратонаца из Африке постали су први олимпијци са овог континета управо у Сент Луису. Били су чланови глумачке екипе која је изводила сцене из Бурског рата. Први црни спортисти који су освојили олимпијске медаље били су Американци Џорџ Поуџ (бронза на 400 препоне) и Џозеф Стадлер (сребро у скоку увис из места) 31. августа. Први и једини пут МОК није одредио домаћина, већ председник САД Теодор Рузвелт. Конкурисао је и Чикаго коме су били наклоњени моковци, али је пресудио глас Рузвелта. На отварању су спортисти први пут ступали под заставом своје земље. Први олимпијски победник са лажним држављанством био је "Американац" Џулијус Ленхарт (гимнастика, вишебој, појединачно и екипно). Тек 1974. његов син је признао да је тада био Аустријанац и да се звао Јулијус. Први и једни освајач две медаље у боксу на једним Играма био је Оливер Кирк (САД) који је после злата у перолакој категорији скинуо неколико килограма и победио у бантаму. У свакој категорији имао је по – једног ривала.

ЈУНАК ИГАРА: Амерички гимнастичар Џорџ Ајзер, освојио је шест медаље три злата, два сребра и бронзу, иако је био инвалид. Није имао леву ногу и надметасо са са – дрвеном. Амерички атлетичар из Чикага Џејмс Лајтбоди, освојио је три злата – на 3000 стипл, 800 метара и потом на 1.500 метара уз – светски рекорд.

БИЛАНС МЕДАЉА: САД 197 (62- 66 – 69), Немачка  12 (4- 4 -4) Канада 6 (4 -1 -1). Укупно 11 земаља освајало трофеје.

КУРИОЗИТЕТИ: Поновљена је грешка из Париза, када су ОИ биле део Светске изложбе, овог пута под пристком председника Рузвелта који је спојио изложбу у Сент Луису и - Олимпијске игре. Трајале су четири и по месеца. Од 91 дисциплине у само 42 су учествовали и спортисти који нису били – Американци. Једна од најбизарнијих дисциплина била је "роњење на дужину". Одржано је такмичење жена у боксу. МОК је касније ову и још око 300 "дисциплина" у Сент Луису избрисао са листе званичних и није признао медаље, нарочито оне које су одржане у току "Антрополошких дана" резервисаних само за спортисте чија кожа није – бела.

Лондон 1908.

ТЕРМИН: 27. април – 31. октобар 1908.

УЧЕСНИЦИ: 2.008 ОЛИМПИЈАЦА (37 жена и 1.971 мушкарац). Укупно 22 земље.

СПОРТОВА: 22 са 110 дисциплина.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: Игре је свечано отворио краљ Едвард Седми

БИЛАНС МЕДАЉА: В. Британија 146 (56 – 51 – 39), САД 47 (23 – 12 – 12), Шведска 25 (8 – 6 – 4). Укупно 20 земаља освајало трофеје, први пут Русија, Нови Зеланд, Финска и Јужна Африка.

ПРВИ ПУТ: Први пут делегације НОК су марширале под заставом своје земље и са свечаним униформама на стадиону.

Први пут признати су светски рекорди на такмичењу на Олимпијским играма. У пливању, у пет од шест дисциплина резултати су признати за светске рекорде.

Први пут су игре додељене једном граду, а потом – пребачене у други. Рим је добио организацију одлуком МОК. Међутим, ерупција Везува 1906. и велика буџетска издвајања да се помогне становништву, присилили су италијанску владу да откаже организацију и ускочио је Лондон.

Први пут су на програму били скокови у воду у хокеј на трави.

Први пут је одржано такмичење у уметничком клизању као олимпијска дисциплина. Пребачено је 1924. у програм зимских ОИ када су установљене.

Први пут брат и сестра освојили су олимпијске медаље на истим играма. Стреличари Вили и Лоти Дод (В. Британија) су освојили злато, односно сребро. Вили Дод је победио на 41. рођендан.

Ове игре су биле игре – ветерана. Оскар Шван (Шведска) победио је у стрељаштву (трчећи вепар) када је имао 60 година. Касније је појединачно и у екипи освајио још три злата и 1920.је са 72 године и 279 дана постао најстарији освајач медаље у историји игара.

Први фудбалер који је на олимпијском турниру постигао десет голова био је Данац Софијус Нилсен у мечу са Француском – друга екипа (17:1).

Први пут један наш човек, Пол (Павао, Павле) Радмиловић пореклом из околине Дубровника, освојио је – олимпијско злато. У Лондону је био члан победничке екипе В. Британије у ватерполу и у пливању као члан златне штафете на 4 пута 200 краул. У ватерполу је био члан златне репрезентације и 1912. и 1920. Са голманом Чарлсом Смитом, пуне 72 године је држао британски рекорд - три златне узастопне медаље. Стив Редгрејв (веслање) је ово надмашио 1996. у Атланти – четири злата.

Први освајач златне медаље за Русију која је дебитовала у Лондону био је клизач Николај Панин. Ово му је било уметничко име. Звао се Николај Александрович Коломејкин.

ХЕРОЈ ИГАРА: Амерички атлетичар Реј Иври. Освојио је два злата у скоку увис и скоку у даљ из места и тако постао први човек у историји који је на три узастопна олимпијска атлетска такмичења освојио осам златних медаља у појединачној дисциплини. Три залта је имао у Паризу и Сент Луису. Ово је и даље рекорд.

ТРАГИЧАР ИГАРА: Италијан Дорандо Пјетри, водио је у маратону до самог циља. Тада је потпуно, исцрпљен, пао. Устајао је неколико пута, а једном је кренуо у погрешном правцу. Када се на стадиону појавио другопласирани, Американац Џон Хејес, организатор трке Џек Ендрју је, са још једном особом подигао Петрија и пренели су га преко линије циља. За ову другу особу се верује да је био писац Конан Дојл, творац Шерлок Холмса који је на Играма био извештач "Дејли мејла". Петри је дисквалифкован (прва дисквалификација у историји због помоћи судија такмичару) и златна медаља је припала Хејесу. У Лондону је стаза први пут била 41,195 километра.

Стокхолм 1912.

ТЕРМИН: 5. мај – 27. јул 1912.

УЧЕСНИЦИ: 2.407 олимпијаца (48 жена и 2.359 мушкараца).Укупно 28 нација.

СПОРТОВА: 14 са 102 дисциплине.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: пете олимпијске игре модерног доба свечано је отворио шведски краљ Густав Пети на олимпијском стадиону.

СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ: Није га било.

ПРВИ ПУТ: Спортисти Србије први пут су учествовали на Олимпијским играма, атлетичари Душан Томашевић (100 м) и Драгутин Томашевић (маратон). Вођа пута био је капетан Светомир Ђукић, оснивач Српског олимпијског клуба (комитета) 1910. На овим играма Српски олимпијски клуб примљен је у чланство МОК, а Светомир Ђукић је постао први Србин и Југословен који је постао члан МОК.

Уведено електронско мерење времена у атлетици. Модерни петобој постао олимпијски спорт.

Први пут су се такмичиле жене у пливању и скоковима у води.

Први пут једна земља се успротивила МОК. Шведске је забранила да се одржи боксерски турнир.

Први пут Олимпијске игре су финансиране од игара на срећу (приход 665.000 долара од државне лутрије).

Прва (од две жртве) на олимпијским играма био је Францис Лазаро португалски маратонац, који је после десет километра колабирао због врућине и по свему судећи урођених срчаних проблема. Пребачен је у болницу, али је 14. јула преминуо. Први пут је прописана спортска опрема: жене су могле да пливају само у костимима чије ногавице су смеле да буду до десет сантиметра изнад колена. У пливању је први путу приказан краул.

Први пут додељене су медаље у књижевности (до 1948. као међународни конкурс) као олимпијској дисциплини(уз музику, сликарство и архитектуру). Победницу су били Георг Хоход и Мартин Ешенбах. Нису се, међутим, појавили да приме награду за своју "Оду спорту" а касније је Пјер де Кубертен прзнао да је "Ода спорту" његово дело!

Први председник неког националног олимпијског комиетата (и до сада једини ) који је у време председниковања освојио олимпијску медању био је Ото Хершман (Аустрија) - сребро – мачевање, сабља, екипно. Умро је у концентрационом логору 1942.

ЈУНАК ИГАРА:  Амерички атлетичар, петобојац и десетобојац, Џејмс Торп. Прво је победио у петобоју, а после три дана и у десетобоју са светским рекордом. Његов резултат у десетобоју је толико био испред тог времена, да би рецимо 1948. био довољан за – сребро. По њему је у Пенсилванији назван град Торпвил и у њему је споменик, поклон краљевске шведске породице са уклесаним текстом: "Господине, ви сте највећи атлетичар света". Ове речи је краљ Густав Пети изговорио приликом проглашења победника у Стокхолму.

БИЛАНС МЕДАЉА: САД 244 (78 – 84 – 82), Немачка 12 (4 – 4 – 4), Канада 6 (4 – 1 – 1). Укупно  девет земаља освајало медаље.

КУРИОЗИТЕТИ: У Стокхолму је одржана најдужа бициклистичка трка у историји Олимпијских игара - 320 км. Победник Оки Луси из Јужне Африке је возио 10:42,39 часова до – злата.
Рвачки полуфинални меч у последњој категорији између Естонца Мартина Клајна и Финца Кохлемаинена трајао је – 12 часозчва (није било временског ограничења). Клаин је победио, али је био толико исцрпљен да није учествовао у финалу. У финалном рвачком мечу у полутешкој категорији Швеђанин Андрес Алгрен и Финац Ивал Болинг рвали су девет часова не могавши да "туширају" један другога. Судије су због премора ривала, одлучиле да прекину меч. Одлука је била Соломонска: проглашени су освајачима – сребрних медаља. Први пут приликом изградње стадиона, направљена је грешка. Атлетска стаза је била дугачка 380,33 метара уместо 400 метара, па је било неопходно да се пронађе чак 11 различитих стартних позиција.

(У СЛЕДЕЋЕМ НАСТАВКУ: Лондон 1948, Хелсинки 1952, Мелбурн 1956, Рим 1960. и Токио 1964).

Извор: Kућа добрих вести