БЕОГРАД – Србија се из године у годину суочава са смањењем сточног фонда, па је држава ове године одлучила да значајно повећа субвенције за овчарство.Уредба Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде о повећању подстицаја у сточарској производњи предвидела је да се субвенције за тов јагњади повећају са 1.000 на 2.000 динара по јагњету, за приплодне овце и козе са 4.000 на 7.000 динара.
На овај новац могу да рачунају само фармери са уматиченом стоком.
Уматичено грло има порекло, рођење, рецимо, јагње мора да се пријави у одређеном року, познати су му родитељи, а на уху има број. Квалитет млека уматичених музних крава се редовно проверава. Само оваква грла добиће субвенције.
Потенцијали козарства и овчарства у Србији, о којима се много говори у последње време, потврђују се полако и у пракси.
Благи раст у овчарству
Упркос бројним отежавајућим околностима које су присутне приликом увоза основних стада из иностранства и неадекватна финансијска помоћ државе, бележи се благи раст у овчарству а све то је доказ да простора за овим гранама сточарства има у нашој земљи.
Протеклих шест деценија број оваца у Србији смањен је за готово три пута.
Сада већ давне 1954. године имали смо 5,4 милиона, а данас мање од два милиона грла.
Иначе, зараду може да очекује фармер са најмање 100-150 оваца.
Породица без проблема може да одржава фарму са 100 оваца, док је за 200 већ неопходно ангажовати радну снагу.
Највећа зарада је од меса и сира, док се од вуне последњих година не може зарадити. Многи сточари вуну дају за бесплатно шишање.
Према статистичким подацима, потрошња овчијег меса у Србији је мања од пет килограма по становнику, што и није реална процена јер се већина меса продаје изван трговачких токова.
Извор: Кућа добрих вести/Министарство пољопривреде
