Екстра девичанско маслиново уље важи за један од најздравијих избора у исхрани, али велики број производа на полицама може да збуни потрошаче.

Док већина произвођача размишља како да произведе више, у Каћу су пре осам година поставили сасвим другачије питање – шта купац заиста жели? Одговор на то питање довео је до настанка бренда мини бесемених лубеница „Слатка мала из Каћа“, које данас стижу не само до домаћих трговинских ланаца већ и до купаца широм западне Европе.

Капије овогодишњег Новосадског пољопривредног сајма су затворене а организаторима остаје да збрајају резултате, а посетиоци су добили нове идеје како да унапреде производњу.

Србија ове године обележава 180 година од почетка организоване производње стакла у земљи и богату историју домаћег стакларства, чији почеци сежу у прву половину 19. века. Развој ове индустрије започео је у Поморављу, када је политичар и државник Аврам Петронијевић основао прву фабрику стакла у Кнежевини Србији.

Своја трговачка и предузетничка знања Петронијевић је стицао још као младић у Бечу, да би потом покренуо први значајнији подухват – стаклару код Јагодине, између села Мишевић и Белица.

Вођен идејом о индустријском развоју, Петронијевић је 1843. године затражио од Државног савета посебне повластице за подизање фабрике, укључујући монопол на производњу стакла и приступ сировинама. Његова иницијатива убрзо је дала резултате, већ 1846. године произведене су прве чаше, које су поклоњене кнезу Александру Карађорђевићу поводом прославе Светог Климента, о чему су извештавале тадашње Србске новине.

Иако ова прва стаклара није дуго опстала, темељи организоване индустријске производње су постављени. Након Петронијевићеве смрти, развој стакларства наставили су други предузетници, међу којима се посебно истакао Нацко Јанковић из Јагодине, чија је стаклара радила све до 1904. године. Њено затварање означило је прелазак у нову фазу, опрема и радници пресељени су у параћинску фабрику отворену 1907. године коју је основао Миливоје Поповић, која је, за разлику од многих других, опстала до данас.

Током послератне индустријализације осниване су бројне фабрике стакла широм земље (у Прокупљу, Зајечару, Косјерићу, Панчеву, Алибунару…), али је већина њих запала у кризу током деведесетих година прошлог века и касније престала са радом. Упркос томе, наслеђе ове индустрије и даље представља важан део културног и економског идентитета Србије.

Поводом 180 година почетка организоване производње стакла у Србији у Београду ће 20. и 21. априла бити одржан трећи по реду Форум Креативно стакло и експериментална Лабораторија за креативно стакло, посвећена рециклажи најпознатије параћинске тегле Стандард.

Форум представља један у низу догађаја у оквиру обележавања 180 година од почетка организоване производње стакла у Србији и пројекта “Glassmaking tradition meets innovation” који је подржан од стране Европске уније.

На скупу ће фокус бити на теми „Циркуларност стакла“ која се разматра кроз различите аспекте од образовања и технолошких процеса, до уметничких интерпретација и културних израза. Посебан акценат биће на начинима на које се знања о стаклу, материјалима и техникама израде могу преносити и унапређивати у складу са принципима одрживости и циркуларне економије.

Још у доба старог Рима, много пре него што је појам „циркуларне економије“ ушао у савремени речник, стакло је већ имало свој други живот. Римљани су разбијене чаше, тањире и боце пажљиво прикупљали, топили и од њих стварали нове предмете, готово идентично данашњим принципима рециклаже. Прича о римском стаклу показује да идеја одрживости није изум модерног доба.

Напротив, још пре више од две хиљаде година, антички мајстори и трговци разумели су вредност поновне употребе дајући материјалима нови живот и постављајући темеље принципима које данас поново откривамо. Циркуларне стакларске праксе прате људску креативност вековима. Захваљујући уметницима и иновативним предузетницима, историјске праксе поновне употребе стакла добијају нови живот, показујући да стакло може бити и материјал и медијум који спаја естетику, индустрију и одрживост.

ДЕТАЉАН ПРОГРАМ ФОРУМА може се погледати на линку ОВДЕ.  

Извор: Кућа добрих вести

Успех пољске пољопривреде почива на снажној организацији фармера, задружном моделу у кључним секторима и дугорочној државној подршци. Очување млекарства, улагања у младе и прилагођавање зеленој агенди ЕУ омогућили су Пољској да одржи конкурентност и стабилну производњу.

Београдски сајам од 8. до 12. октобра 2025. године организује 61. Међународни сајам намештаја, опреме и унутрашње декорације, који ће се одржати паралелно са 61. Међународним сајмом машина и алата за дрвну индустрију.

Центар за унапређење животне средине организује бесплатну онлајн инфо сесију под називом „Како изградити соларну електрану на крову породичне куће?“, која ће бити одржана у четвртак, 26. јуна 2025. године, са почетком у 19 часова.

Овогодишњи Дан планете Земље обележен је  у светлу једног од најзначајнијих хришћанских празника – Ускрса.

У току је берба ротквица у пластеницима Саве Јандрића у Будисави код Новог Сада, који је производњу поврћа на отвореном пре 24 године заменио пластеничком.

Продати орах није тешко јер купаца увек има, али када је реч о гајењу треба се припремити на неколико ствари до сигурне зараде.