Кућа Добрих Вести

Login

ДЕЦЕНИЈА СЕЋАЊА НА ГЛИГУ: Велемајстор шаха

Оцените овај чланак
(3 гласова)

2dfdfdfdfdfdfdВелемајстор Светозар Глигорић је преминуо 14. августа 2012. и то је прилика да се сетимо националног Глиге, како су га због успеха и популарности из милоште звали југословенски љубитељи древне игре.

 

Као и већина дечака, био је опчињен фудбалом. Играо га је по читав дан на обалама Саве и Дунава, или на месту данашње пијаце на Зеленом венцу у Београду. Враћајући се кући, често је у оближњем бифеу на углу Призренске и улице Краљице Наталије, за столом до великог стакленог излога, гледао госте задубљене у њему непознату игру. С времена на време померали би дрвене фигуре на црно-белој табли. Приљубљеног лица на стакло, задивљено је посматрао призор пред собом, јер као дечак није смео да уђе у бифе. Чежњиви ритуал је трајао две-три године.

 

Преломни моменат догодио се када је поломио ногу играјући фудбал на Ђачком купатилу. Прикован за постељу – почео је да изучава шах. Не сећа се како га је и од кога научио, али му се у потпуности посветио. Сиромашни родитељи нису могли да му купе шаховску гарнитуру, па је фигуре направио од сасушеног хлеба, а на дну кутије од бомбоњере, школским тушем, исцртао црно-бела поља. Из шаховске рубрике Озрена Недељковића у Политици исецао је партије и лепио у школску свеску. Тако је почела каријера једног од најбољих светских шахиста средине прошлог века.

 

Брзо је напредовао. Био је водећи играч Београдског шах клуба, крајем тридесетих најбољег у Краљевини Југославији. Сензационалном победом на Свеаматерском првенству државе 1939. у Загребу, са 16 година, постао је најмлађи југословенски мајстор.

 

Током Другог светског рата, у партизанима, није имао никаквог додира са шахом. По ослобођењу, био је задужен за оживљавање шаховског живота у држави, како је у шали знао да каже „био сам министар за шах“. Између осталог учествовао је у организацији првог послератног шампионата државе у Новом Саду 1945, обезбедио је просторије за шаховски дом изнад ресторана Душанов град у Београду… Упоредо је израстао у водећег југословенског шахисту. Две-три године му је одолевао др Петар Трифуновић, а онда је настала Глигина ера у југословенском шаху. Од 1947-1965. био је 11 пута првак државе. Од 1946-1983. био је репрезентативац Југославије 131 пут, одиграо је 544 партије, победио 188, ремизирао 286 и изгубио 70. Био је предводник државног тима у златно доба југословенског шаха, када смо били друга шаховска нација иза неприкосновеног Совјетског Савеза. Освојио је 12 олимпијских медаља, златну, 6 сребрних и 5 бронзаних. У Минхену је имао најбољи појединачни резултат на првој табли, 12 поена из 15 партија. На Европским екипним првенствима је освојио 5 сребрних и бронзану медаљу. Са Борисом Спаским је у Бату 1973. имао најбољи појединачни резултат на првој табли 5 (7), а у Хамбургу 1965. и Пловдиву 1983. био је најуспешнији на другој.

 

 

Пажњу међународне шаховске јавности скренуо је на себе неочекиваним тријумфом на турниру у Варшави 1947. са два поена предности испред Василија Смислова, једног од шесторице кандидата за светског првака после смрти шампиона Александра Аљехина. Интернационални мајстор је постао 1948. а велемајстор 1951. најмлађи у свету иза Давида Бронштајна. Учесник је турнира кандидата за светског првака: у Цириху 1953. је заузео 13. место, а 1959. на турнирима одржаним на Бледу, Загребу и Београду био је 5. У четвртфиналном дуелу са Таљем у Београду у пролеће 1968. поражен је 3½:5½. Крајем педесетих важио је за најбољег играча света ван Совјетског Савеза.

 

Одиграо је око 4000 турнирских партија, од тога велики број антологијских. Као три најлепше издвајао је победе над Мигелом Најдорфом у Мар дел Плати 1953. и дв над Тиграном Петросјаном: на Турниру ослобођења Београда 1954. и на Турниру мира у Загребу 1970. Дао је огроман допринос шаховској теорији, а његова Мар дел Плата варијанта је одиграна око 7000 пута у турнирској пракси.

 

Светозар Глигорић је био и плодан шаховски писац. Осим више теоријских, током меча за титулу Фишер-Спаски у Рејкјавику у лето 1972. писао је књигу Меч столећа. Сећајући се збивања на Исланду, често је говорио:

 

Два и по месеца сам по читав дан радио затворен у хотелској соби. Меч столећа сам преживео попут калуђера који пише летопис у својој келији.

 

Књига на енглеском је објављена само три дана по завршетку меча и постала светски бестселер. Убрзо је преведена на француски, шпански, немачки, португалски и наш језик и продата у око 400 хиљада примерака.

 

Истовремено са шаховском каријером, Светозар Глигорић је био успешан новинар, најпре у Борби, током педесетих је био спољнополитички коментатор НИН-а, а последњих двадесетак година био је новинар Радио Бограда.

 

Светозар Глигорић је говорио 6 светских језика и био врстан спољнополитички коментатор.

 

Глига је био велики љубитељ музике. По читавом свету је куповао грамофонске плоче и био познат као највећи колекционар у Југославији. По мало је свирао клавир и гитару, а у 81. је почео да изучава музику. Професори са Музичке академије су му давали привате часове. Љубав према музици је крунисао 2011. као композитор, објављивањем компакт-диска Како сам преживео XX век.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 14 август 2022 20:06

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија