Рецензенти су били велемајстор Александар Матановић и песник и шахиста Љубивоје Ршумовић који ће, са аутором, говорити о књизи на представљању. Посебан гост на промоцији биће је књижевник Бранимир Брана Шћепановић.
- Када сам почео да пишем, у договору са Светозаром Глигорићем, идеја је била да је представимо на његов 90. рођендан 2. фебруара ове године – каже Мирослав Нешић.- На жалост, није дочекао да види резултат нашег заједничког труда, јер је од почетка активно учествовао у стварању, причајући о најинтересантнијим детаљима из пребогате шаховске, новинарске и пред крај живота и успешне музичке каријере.
У књизи је, са дијаграмима, дато и преко сто Глигорићевих партија. Од заборава је отргнута прва званична Глгорићева партија на Првенству Београдског шах клуба 1939. када је освојио титулу првака. Објављене су и његове последње партије из новембра 2007. када је у Москви играо са Корчнојем (једну изгубио, другу ремизирао) а тај сусрет је био део сећања на легендарне мечеве СССР – Југославија из шездесетих.
- Сложили смо се да у књизи објавимо само три Глигорићева коментара својих партија, иако сам инсистрирао да их буде више – сећа се Нешић.- Коментарисао је партију против Најдорфа из 1953. у варијанти Мар дел Плата коју је, управо Глигорић подарио шаховском свету, као и две партије против Петросјана 1954. са турнира „Ослобођење Београда“ и 1970. са „Турнира мира“ у Загребу. Објавили смо две партије које је одиграо против шахисткиња Соње Граф Стивенсон која је два пута играла за титулу шампиона света и светске првакиње Ноне Гаприндашвили.
У књизи су и три, од десет, „тајних партија“ које је Глигорић одиграо са Фишером уочи меча против Спаског 1992. на Светом Стефану. Глигорић је формуларе тренинг мечева поклонио Фишеру, а касније је неко из Фишеровог окружења пустио у јавност три партије са коментарима Фишера исписаним на маргинама формулара.
Значајан део у књизи заузимају два веома важна дела Глигорићевог живота – новинарство и музика. Штампан је извештај Глигорића после државног удара на Куби 1952. за „Борбу“, који су, потом, објавили сви светски медији, као и његов коментар у Нину, где је радио као спољнополитички коментатор, из 1957. када је СССР лансирао први вештачки сателит. Објављен је и Глигирићев јавни одговор Карпову који га је оптужио да је, као судија, намерно прекинуо његов меч против Каспарова 1985. Такође има и неколико веома интересантних прича о његовом музичком стваралаштву и компакт диску „Како сам преживео 20. век“ објављеном у новембру 2011.
Посебна драгоценост књиге су фотографије, а има их преко 80, од којих су неке први пут објављене. Постоји и фотографија Глигине дечачке свеске у којој је сакупљао и лепио текстове Озрена Недељковића из новина и тако учио шах. Штампан је и факсимил текста о Глигорићевој победи на аматерском Шампионату Југославије 1939. у Загребу.
Књигу је издао Шах клуб Београд под покровитељством Минстарства омладине и спорта Србије и ускоро ће бити у продаји и у Поштама Србије. Моћи ће да се купи и у просторијима Шах клуба Београд Улица краља Милана 27 (први спрат).
Светозар Глигорић преминуо је 14. августа 2012. у Београду у 89. години.
Извор: Кућа добрих вести