Упркос тешкој реалности с којом се сусрела, ова храбра тинејџерка решила је да искористи другу шансу коју јој је пружио живот. И искористила је - када је научила да хода са протезом, вратила се нормалном животу, завршила средњу школу, уписала факултет, а данас поносно корача на модној писти.

Живот је за неустрашиву Марију Матић из Косјерића имао потпуно друге планове.

Уместо да живи као и њене вршњакиње, Марија је добила „шамар реалности“ и у најлепшем тинејџерском добу остала без ноге. Већини људи би тако нешто одузело вољу за животом, али не и њој.

Марија Матић није стала тог дана.

Болна дијагноза

Једног дана те 2012. године, Марија је пала и повредила колено. Добила је оток изнад колена, који је и након опоравка остао. То је био аларм за проверу.

„Када сам пала, знала сам да није безазлено. Повредила сам се озбиљно. Онда су и лекари видели да оток не спада, послали су ме на рендген где су видели да у колену 'има нешто', присећа се Марија.

„Лекари су, наставља она, тражили да се уради биопсија.

„Биопсија је показала оно најгоре – да имам карцином костију. Ја ништа нисам знала у том тренутку. Моји родитељи су знали све и када су ми рекли, испрва нисам ни била свесна шта се дешава. Будићи се у нашој кући никада није спомињала та болест, нисам ни знала са чим се борим. Питала сам маму хоћу ли остати без косе. Видела сам само сузе у њеним очима“.

Уследио је дуг и тежак период за Марију. Ипак, она је била све јача.

„Видела сам у болници децу која су без косе. Тада сам постала свеснија да моја болест није наивна. Добила сам хемотерапију. Ипак, након два одласка, болест је узнапредовала и то рапидно. С обзиром на то да су ми лекари рекли већ на почетку да може доћи до тога да ми ампутирају ногу, када је у питању живот – не можеш да бираш. А пошто терапије нису показале очекиване резултате, ампутација ноге је било једино решење у том тренутку јер је ситуација била веома озбиљна.“

Иако јој је опала коса, а болови које је трпела били су несносни, Марија није падала у очај.

„Била сам јака због мојих и због себе. Велику подршку имала сам од пријатеља које сам упознала у болници, са којима сам делила исту бол. Држали смо се заједно и чекали да све то прође. Она најтежа одлука морала је да се донесе. Ампутација ноге. Била сам јака, јер су ме сви лекари лепо припремали за то, психолози и сви могући су разговарали о томе, тако да сам ја то лакше прихватила. Сећам се да сам на три сата пила тродоне и метадоне, ти болови су абнормални, како престаје дејство лека ја тражим нови лек“.

У данима након што је остала без ноге, тешко јој је падало да гледа вршњаке како воде нормалан живот, све оно што она, макар у том тренутку у својим мислима, није могла. Међутим, онда су се у њој пробудили инат и снага – ванредно је завршила средњу школу и уписала факултет у Београду.

„Имала сам велику жељу да упишем факултет и да се бавим стварима које волим. Завршила сам и мастер, радим и бавим се моделингом. Поред моделинга, снимам клипове на друштвеним мрежама где објашњавам људима да је живот један, да остану храбри и јаки и да није срамота немати руку или ногу, као ни било шта друго. То је моја порука коју шаљем, порука храбрости и морају сву да знају, када је тешко будите храбри, зацртајте циљ и видите се њима. Очајавање није опција“, наводи Марија.

Данас води динамичан живот, због чега, када обуче халјину или шорц, њена протеза упада људима у очи.

„Чудни погледи постоје увек. Многи људи су радознали, па се деси да ми приђу и питају, некима је жао јер сам млада све то проживела, неки скрену поглед, а ја им само одговорим осмехом. Заиста немам проблем да разговарам о свему томе јер никада не знаш какве проблеме друга особа има. Често добијам коментаре да им ја дајем вољу за животом, с обзиром да се бавим и спортом и живим живот пуном плућа“, поручује Марија.

Извор: Nova.rs/Kућа добрих вести