Међутим, домаћа ракија још увек није препозната на страним тржиштима као квалитетно пиће произведено од чистог воћа. Количине које могу да понуде домаћи произвођачи још су мале да би могао да се обезбеди пласман на дуже стазе у већем обиму.

Зато највећи део најквалитетније ракије заврши у чашама и флашама пред домаћим купцима. Наши произвођачи се са оштром конкуренцијом срећу и на домаћем тржишту. Земље чланице Европске уније где је производња ракије такође традиција попут Румуније и Бугарске добијају годишње између 70.000 и 150.000 евра по једном произвођачу само за маркетинг односно за покушаје да пласирају ово пиће на друга тржишта. Србија је најближа и највеће тржиште, а овде се добра ракија радо пије и цени па прво долазе код нас.

Шта нудимо домаћем а шта страном тржишту могло се видети на другом Фестивалу ракије „Казановa“ који је протеклог викенда одржан у Новом Саду у хотелу „Шератон“.

Организатор догађаја Златко Живанић објаснио је да су посетицима понудили пића из 30 дестилерија из Србије и једне македонске. Од тога 21 произвођач из Србије извози ракију бар у једну земљу ЕУ. -Домаће тржиште је база продаје каже он. Од 1.000 боца квалитетне ракије само 300 оде у извоз. Највише се нуди ракија од шљиве а ту је и она од крушке вилијамовке али и вишње, трешње чак и ракије од јагода. Живанић сматра да код извоза треба убудуће више радити на промоцији ракије као квалитетног и врхунског пића. Треба објаснити да је ту база чисто воће. Много могу да помогну и туристичке туре. Када љубитељи добре капљице прошећу воћњаком, пробају ракију и још се на излету лепо проведу, то има више ефекта него рекламе у медијима и на билбордима. Ракију најчешће конзумирају људи преко 45 година. Млађи рађе пию ликере и коктеле. Нуде их наше дестилерије али скромно овде их има 30 објашњава Живанић. Једна од дестилерија која је годинама фокусирана на производњу је „Перла“ из Жабља.

Води је брачни пар Злоколица Данијела и Стеван већ 15 година.

Супруг је задужен за воћњак, а Данијела инжењер технолог води дестилерију, о послу она каже „Годишње произведемо 10.000 литара ракије највише од крушке вилијамовке, кајсије и дуње. Пласиремо пиће у специјализоване продавнице, а вилијамовку и дуњу извозимо у Словенију и Босну и Херцеговину. Имамо добру сировинску базу из наших воћњака, а остатак набављамо од проверених добављача. За извозне послове много значи то што имамо сертификат о ХАСАП стандарду. А ове године добићемо и ИСО 9.000. Ја сам чланица удружења жена предузетница. Често идем на предавања и радионице које они организују, ту се добије доста нових података и што шта научи. За даљи развој би нам добро дошло више знања из области маркетинга. Подаци које имамо и добијемо често не знамо како да користимо на прави начин. Докле све српске ракије могу да стигну говори и успех дестилерије „Потпис“ из села Зуце подно Авале. Поред Немачке и Швајцарске, Словеније извезу ракију и у Аустралију. На најмањи континент иде ракија са ћирилицом исписаном етикетом и то и за шљиву, дуњу и кајсију.

„За ћирилицу на етикети смо се одлучили јер је тако наша ракија постала препознатљива“, каже газдарица Јелена Рајковић која посао води заједно са супругом Дејаном. „Веома је важно обезбедити добру сировинску базу. Ми поред воћа са наше плантаже имамо и сигурне кооперанте. Увек плаћамо поштено и не користимо прилику за додатну зараду када су цене јако ниске. Годишње произведемо 50.000 литара ракије. Поред ракије ту је и ликер „Мадам Чери“. Домаће дестилерије воле извоз јер се плаћа авансно. Земље ЕУ су лепо одредиште али највише се извози у Црну Гору. Ту је производња мања од потрошње, а ракија популарно пиће, а она из Србије на гласу. Што се тиче цена, литар квалитетне ракије стаје од 2.000 па до 3.600 динара“.

АУТОР: Душанка Вујошевић

Извор: Кућа добрих вести