Кућа Добрих Вести

Login

Борислав Коркоделовић

Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Веб сајт::

kotraglavnaddddddЗначајан економски раст Републике Кореје у последњих неколико деценија био је праћен подједнаким ширењем извоза из те источноазијске земље на светска тржишта. Извоз је био главни покретач привредног раста који је допринео напретку Јужне Кореје.

korek1Наставак првог дела

 

Донације Републике Кореје (РоК) институцијама у Србији део су значајних активности источноазијске државе у међународној помоћи. Не задовољавајући се само својим статусом регионалне силе меке моћи и придруживањем клубу развијених богатих економија у развоју за само неколико деценија, РоК такође жели да напредује на ранг листи земаља које помажу мање развијеним чланицама глобалне заједнице.

 

Нова Индо-пацифичка стратегија РоК, објављена у децембру 2022, каже да ће та држава повећати своју званичну помоћ за развој (ODA) како би достигла "ниво десет највећих у свету". Сходно обиму помоћи Јужна Кореја је 2022. заузимала 16. место међу 30 земаља чланица Комитета за помоћ развоју (DAC) при Организацији за економску сарадњу и развој (OECD). Улазак у првих десет на овој ранг листи значио би, по садашњим стандардима, годишњи програм помоћи вредан 5,2 милијарде долара или више.

 

                                korek2

 

РоК је значајно повећала обим помоћи коју пружа

 

Током протекле деценије, РоК је значајно повећала обим помоћи коју пружа. Од придруживања DAC 2010. године, корејска помоћ је реално више него удвостручена, пораставши са нешто мање од 1,4 милијарде долара на преко три милијарде у 2022. Процена је била да ће у 2023. буџет за помоћ РоК бити повећан на 3,7 милијарди америчких долара.

 

У оквиру портфолија ОДА Кореје 2021.године, 66,2% је додељено у облику грантова и 33,8% у облику негрантних средстава. Спремност за помоћ (то значи, ОДА као удео у бруто националном дохотку, БДП) порасла је са 0,12 одсто у 2010. на 0,17 у 2022, повећање од 7,2 одсто у реалном обиму и у односу на удео у БНД од 0,16 одсто годину дана раније.

У оквиру јужнокорејског портфолија ОDA tokom 2021, у облику грантова je додељено dodeljeno 66,2 odsto и 33,8 odsto у облику негрантних средстава. Јужна Кореја је раније поставила циљни однос ОДА према БДП на 0,3 одсто до 2030.

 

 

 

Јужнокорејска помоћ је увеликој усмерена на привредну инфраструктуру.

 

Грантови, техничка и мултилатерална помоћ су у РоК под контролом Министарства спољних послова и пружане су углавном преко Корејске агенције за међународну сарадњу (KOICA). Општу координацију политике врши Комитет за међународни развој. Овај комитет предводи премијер, ту се развијају јужнокорејске петогодишње средњорочне стратегије сарадње за развој (садашња важи за период 2021-2025), а подржава га одбор за стручну процену.

Већина помоћи РоК је усредсређена на регион у коме се земља налази. Традиционално су напори Кореје за помоћ усредсређени на Југоисточну и Јужну Азију, као и Африку. При томе је корејска помоћ у великој мери усмерена на привредну инфраструктуру.

Јужна Кореја је 2021, међу чланicama DAC имала један од највиших удела билатералне ODA земљама (80,5 одсто) и ODA najuгрoжeнијим земљама (41,5 одсто). Такође је међу највећим пружаоцима помоћи у сектору трговине.

Кореја је такође важан донатор здравствене заштите. Према DAC, Кореја је 2021. међу свим чланицама имала највећи удео билатералне ODA за здравствени сектор са 25,4 одсто бруто билатералних исплата.

 

                                    korek4                

 

Од примаоца помоћи до донатора

 

Када се вреднује растућа улога РоК у пружању помоћи другим чланицама међународне заједнице треба имати у виду да је та земља са 51 милионом становника на површини од 100.410 квадратних километара после рата на Корејском полуострву (1950-1953), била међу најсиромашнијим земљама на свету. Пошто су индустријска постројења уништена током једног од најразорнијих оружаних сукоба после Другог светског рата, БДП Јужне Кореје је по глави становника 1953, износио тек 70,2 долара. Била је то азијска земља у развоју, слабо видљива у свету и није имала довољне људске и материјалне ресурсе за привредни раст.

 

Упркос овим околностима, Јужна Кореја је успела да се успешно развија, у почетку и уз међународну помоћ тадашњих развијених, превасходно западних земаља предвођених Сједињеним Америчким Државама. Успешно је од 1960-их до 1980-их, примењен извозно оријентисан модел раста усредсређен на лаку индустрију, а затим проширен на тешку и хемијску индустрију. Тако је земља прошла кроз своју "прву криву у облику латиничног слова С" (стрма узлазна путања раста).

 

Од тада је Јужна Кореја превазишла и своју "другу криву у облику слова С", што је довело до онога што се обично назива "Чудо на реци Кан", средишњој у држави. Била је то рекордна фаза индустријализације омогућена ширењем на високотехнолошке и прерађивачке индустрије.

 

                                      korek5

 

Јужна Кореја је у 2000-им годинама ушла међу првих 10 економија у свету

 

Уследио је нераван економски успон који је укључивао и помоћ Међународног монетарног фонда (ММФ) 1997. током Велике азијске финансијске кризе, те превазилажење глобалне финансијске кризе 2008. Па опет, Јужна Кореја је ушла у првих 10 светских економија у 2000-им. Земља сада заузима водећу позицију у кључним будућим глобалним, технолошки интензивнијим индустријама као што су полупроводници, електроника, акумулатори (другостепене или батерије за секундарну употребу), те аутомобили. Успела је да постане светски лидер у индустрији културних садржаја као што су музика, игре и дигитални стрипови, из састава тзв. К-таласа.

 

 

То је омогућено драматичним реструктурирањем индустрије, отварањем нових тржишта и улагањем у технологију. Као резултат тога, постигнут је квантни скок: БДП по глави становника за 2023. је преко 33.000 долара што РоК сврстава у првих 30. држава у свету.

 

                               korek6

 

Изазови за даљи привредни раст РоК

 

Јужна Кореја је забележила високе просечне стопе раста од 10 и девет одсто током 1970-их и 1980-их, као и седам и пет одсто за време 1990-их и 2000-их. Међутим, током 2010-их, економски раст је почео да стагнира и на годишњем нивоу је износио просечно три процента. Стопе раста последњих година још више смањене и постале су континуиране, два одсто у 2020-тим, па је привреда РоК истиснута из првих десет на свету 2022. године.

 

Укратко, три фактора су допринела овом успоравању: радна снага, капитал и конкурентност привреде. Изазови су растућа демографска неравнотежа - почетак опадања броја становника од 2021. године; смањење продуктивности рада, нарочито међу малим и средњим предузећима; пад вредности акција на берзи; недостатак динамичног ризичног капитала; повећање конкуренције у главним индустријама националне привреде.

 

 

Домаћи фактори се брзо смењују са спољним, све сложенијим геополитичким пејзажом. Само неки од потоњих су тензије у трговини између Народне Републике Кине и САД, рат у Украјини и ризик од даљег глобалног смањења јужнокорејске конкурентности у кључним индустријама. Повећана је конкуренција са НР Кином и Индијом, промене су у светским ланцима снабдевања и све је актуелније питање климатских промена.

 

                                    korak7

 

Релативно задовољавајући привредни раст током 2023.

 

 

Јужнокорејска економија је током 2023. године забележила релативно задовољавајући раст, упркос спором извозу и слабој домаћој потражњи усред пооштравања монетарне политике широм света. Према прелиминарним подацима Централне банке (БоК). реални БДП земље - кључни показатељ економског раста - увећан је за 1,4 одсто током 2023.

 

 

Но, такав економски раст је успоравање у односу на раст од 2,6 одсто у 2022. и 4,3 одсто у 2021. Први пут од 2000, економски раст РоК пао је испод два одсто, осим 2020-те (- 0,7 одсто) за време пандемије Ковид и 2009-те (0,8 одсто) током глобалне финансијске кризе. Према стручњацима, до таквог економског раста, довелo је, у комбинацији са успоравањем потрошње и извоза, усредсређивање владе на фискалну одрживост (другим речима, строга фискална политика).

 

 

Извоз је порастао за само 2,8 одсто, најнижа стопа за протекле три године, због слабијег сектора информационих технологија. Иначе је извоз кључни економски фактор за Јужну Кореју. Опет, полупроводнички уређаји, један од темељних стубова економије, чине петину роба продатих у иностранству.

 

Стопа економског раста била је испод потенцијалне стопе раста која је процењена на 2,0 одсто. То значи да економија није порасла онолико колико би могла.

 

                                   korak8

 

Привреда РоК се брзо опоравља

 

Упућене охрабрује што је последњем тромесечју 2023, четврта највећа азијска економија порасла за 0,6 одсто у односу на претходни квартал, или 2,2 одсто у односу на претходну годину. Ипак се привреда РоК брзо опоравља откако је у четвртом тромесечју 2022. пала за 0,3 одсто усред тада агресивног пооштравања монетарне политике у водећим земљама, ескалације геополитичких тензија, повећања дуга домаћинстава и зависности од кретања код главног трговинског партнера, економије НР Кине.

 

Азијска банка за развој (АДБ) је инфлацију у Јужној Кореји проценила за 2023. на 3,6 одсто, а за ову годину на 2,5 одсто. Званичници очекују да ће до краја 2024. влада остварити циљ од два процента.

 

Влада предвиђа да ће корејска економија ове године порасти за 2,2 процента, подстакнута опоравком извоза од 12.5 процената према неким проценама, поготово што је сектор производње чипова на путу опоравка, јер је пад цена ослабио. Истовремено, домаћа потражња би била подржана вишком уштеђевина. БоК, опет, очекује раст БДП од 2.1 процента, а 2,3 одсто у 2025. години.

 

 

Процене из иностранства, се крећу од 2,2 (АДБ и ММФ) до 2,3 одсто (OECD).

 

                                   korak9 

 

Одлучношћу и самопоуздањем међу седам највећих светских економија до 2040

 

 

Значајни изазови који представљају препреке расту РоК, према стручњацим, захтевају храбре кораке, одлучност и свесну промену начина размишљања. Тако би земља створила оквир који ће домаћој привреди омогућити значајан раст.

 

Нова одлучност и самопоуздање омогућили би Јужној Кореји да се извуче из тренутне економске стагнације, успешно примени нову кривуљу у облику слова С и учине је једном од седам највећих светских економија до 2040. године. Коришћење новог економског модела који подстиче храбру потрагу за годишњим растом од четири процента омогућило би БДП по глави становника од 70.000 долара.

За таква дела је Јужна Кореја доказала своју способност у прошлости. Време је да Јужна Кореја направи нови скок, поручују стручњаци.

 

                                   korak10   

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести

 

kokoПротекла 2023. година је показала да би Србија и Република Кореја могле да у новој ери још више унапреде развој узајамних привредних и политичких односа.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија