Споразум, потписан 27. октобра, предвиђа да ће ЕСА правити кључне комуникационе и погонске компоненте за свемирску лелицу Орион агенције НАСА, која треба да превезе људску посаду до Месеца, па и Марса, као и за планирану лунарну станицу названу Капија.

ЕСА је прецизирала да ће летелицу Орион опремити са најмање два модула европске производње који обезбеђују струју, воду, кисеоник и азот.

Заузврат, европски астронаути ће учествовати у најмање три мисије до будуће свемирске станице Капија и евентуално и до површине Месеца. Европа не располаже сопственим капацитетима за лансирање свемирских летелица са људском посадом и у томе зависи од САД и Русије.

Америчка свемирска агенција НАСА саопштила је да ће Капија бити приближно шест пута мања од постојеће Међународне свемирске станице. Она ће бити састављена у месечевој орбити, више десетина хиљада километара од површине, и послужиће као полазна станица и платформа за мисије ка Месецу, Марсу и другим одредиштима у свемиру, навела је НАСА.

Капија би требало да почне да функционише 2024. године, исте године када НАСА у оквиру свемирског програма Артемис планира и повратак људске посаде на Месец. Предвиђено је да у тој лунарној мисији први пут учествује и једна жена астронаут.

Европски партнери ће, према речима директора ЕСА Дејвида Паркера, за Капију изградити главни модул за боравак посаде, назван И-Хаб, обезбедити телекомуникације и снабдевање горивом. Он је додао да ће европски астронаути одлазити на свемирску станицу како би "живели и радили у дубоком свемиру".

Генерални директор ЕСА Јан Вернер оценио је да је споразум "преломна тачка" и потврда да "Европа напредује на свом путу ка Месецу, не само у смислу опреме и технологије, већ и када је реч о људима".

Почетком октобра, ЕСА је доделила послове вредне више стотина милиона евра везане уз истраживање Месеца и Марса, укључујући и израду компоненти за свемирску станицу Капија и орбиталне роботске летелице која може да прикупља узорке са Марса.

Компанија Ербас, која је један од кључних европских сарадника ЕСА, саопштила је 27. октобра да су њени научници успешно демонстрирали поступак добијања кисеоника из симулиране месечеве прашине, оценивши да је то "револуционарно откриће" за човеково истраживање свемира.

"Тај пробој је огроман скок напред и води нас корак ближе светом гралу - да будемо у стању да дуже време боравимо на Месецу", рекао је шеф Ербасовог одељења за свемирске системе Жан-Марк Наср.

Процес РОКСИ, односно претварање реголита у кисеоник и метале, који већ има извесну примену, могао би да буде коришћен за производњу кисеоника за људска насеља на Месецу, а у комбинацији са ледом из свемира и за производњу ракетног горива.

Међутим, иако ЕСА сарађује на бројним свемирским пројектима у свету, свемирске амбиције Европе у великој мери спутава недостатак капацитета за лансирање летелица са људском посадом. У ЕУ трају дискусије о изградњи тих капацитета, али званичних одлука још нема.

Извор: Euroaktiv.rs