Говорници:

Ђурђица Јововић, Синдикат науке Србије

Александар Кнежевић, Синдикат науке Србије

Крисзтина Рáцз, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду

Југослав Ристић, Самостални синдикат Крагујевац

Већ десет година, научни радници и раднице у Србији добијају плате на основу категоризације чији је век трајања истекао, што у пракси значи да разлике у платама међу истраживачима истог ранга могу изностити и до 70%, и то без икаквог оправдања. Истовремено, постала је пракса да се млади научници примају у радни однос без гарантованог сталног финансирања за њихова радна места, на уговорима од по годину дана који се продужавају у недоглед, што значи не само да они немају никакву праву сигурност радног места и кредитну способност, већ и да могу лако бити жртве мобинга и безразложних отказа.

Ово су разлози због којих је Синдикат науке покренуо кампању За достојанствен рад у науци, тражећи од државе и надлежних органа да се ови проблеми разреше без одлагања.

Међутим, научници у својим проблемима нису усамљени, како у свету, тако и у Србији. На овој трибини посебно ћемо скренути пажњу на негативне последице до којих је довела такозвана флексибилизација рада у науци, како по животе научника и научница, тако и по саму науку, са нагласком на европски контекст. Коначно, подвући ћемо да разлике у платама за исти посао, као и несигурност радног места, постају све присутнији у многим секторима рада. Како се организовати у борби против њих - кроз синдикално организовање и ширу друштвену солидарност - и шта би победа Синдиката науке у његовим захтевима значила за ову борбу, нека су од питања на које ћемо покушати да дамо одговор.

Извор: Кућа добрих вести/ФБ