На овом такмичењу десеторо средњошколаца, полазника Регионалног центра за таленте Никола Тесла, представљало је нашу земљу, а осморо младих научника освојило је и медаље, у конкуренцији 80 такмичара из 14 земаља.

Медаље су освојили:

1. Роман Максимович, ученик првог разреда Гимназије Црњански, област

Математика, освојио је златну медаљу.

2. Александра Спасојевић, ученица првог разреда Гимназије у Лазаревцу, област

Информатика, освојила је златну медаљу.

3. Анђела Зорић, ученица другог разреда Треће београдске гимназије, област

Животна средина, освојила је сребрну медаљу.

4. Михајло Нинков, ученик трећег разреда Гимназије „Јован Јовановић Змај“,

област Инжењеринг, освојио је бронзану медаљу.

5. Мила Михајловић, ученица другог разреда Математичке гимназије, област

Физика, освојила је бронзану медаљу.

6. Рајко Лапчевић, ученик четвртог разреда Осме београдске гимназије, област

Информатика, освојио је бронзану медаљу.

7. Милан Мирчић, ученик трећег разреда Гимназије Младеновац, област

Информатика, освојио је бронзану медаљу.

8. Душан Марјановић, ученик другог разреда Прве боградске гимназије, област

Life science, освојио је бронзану медаљу.

А учествовали су још и:

1. Лена Врачевић, ученица трећег разреда Пете београдске гимназије, област Life

science, освојила је специјалну награду.

2. Милица Томић, ученица првог разреда Гимназије „Душан Васиљев“, област

Физика.

Подршка нашим младим научницима за учешће на овом такмичењу и остварене резултате дошла је од Фондације 1% и компанија „BlueGrid“ и „Orange Cloud“ које су обезбедиле средства за котизације.

Фондација 1% са партнерима и донаторима, од 2019. године, пружа редовну подршку младим талентима Србије. До сад је подржано више од 300 младих талентованих научника, истраживача, иноватора и уметника, из целе Србије, узраста основне школе, средње школе и студената. А од тога су они који су учествовали на међународним научним такмичењима освојили преко 300 медаља у областима природних и друштевених наука

Научно-истраживачки радови учесника такмичења

Роман Максимовић

Назив рада: Структура конвексности Област: Математика

Резултат: златна медаља

О раду: Идеја конвексног скупа је изузетно позната и примењена. Можемо приметити да се користи у функцији анализа (Креин-Милманова теорема), Еукледијанска геометрија (Хелијева теорема), конвексна анализа (конвексне функције), информатике (Јарвис алгоритам), и многе више. Нажалост, посвећује се мало академске пажње апстрактној конвексности. Сврха овог рада је да стекне интуитивно и формално разумевање, прво, о унутрашњим појмовима и везама у теорији конвексних простора, и, друго, како је ова теорија у међусобној вези са другим областима математике.

Александра Спасојевић

Назив рада: Сигн лангуаге транслатион софтњаре усинг МЛ тецхнологy

Област: Цомпутер сциенце

Резултат: златна медаља

О раду: Софтвер за превођење српског знаковног језика у текст. Идеја за пројекат је настала да би се створило инклузивније друштво и да би особе које користе знаковни језик могле лакше и једноставније да комуницирају са онима који не знају знаковни језик. Суштина самог пројекта јесте израда софтвера који ће успешно уз помоћ технологија машинског учења преводити знакове српског знаковног језика у реалном времену користећи се положајима кључних тачака тела током показивања неког знака. Крајњи резултат је софтвер који успешно преводи знаковни језик у текст.

Анђела Зорић

Нзаив рада: Испитивање могућности примене наночестица ТиО2 за деградацију лекова

Област: Животна средина

Резултат: сребрна медаља

О раду: Када неискоришћене лекове бацимо у смеће, они завршавају у отпадним водама и загађују животну средину. Због тога је потребно третирати отпадне воде на адекватан начин и уклонити компоненте које нису биоразградиве. Желела сам да сазнам како је могуће решити овај проблем обзиром да су истраживања показала да присуство лекова у отпадним водама, које долазе у контакт са површинским, утиче на организме које живе у води, али и на човека и његово здравље. Циљ мог рада била је синтеза наночестица титанијум-диоксида и испитивање његовог фотокаталитичког својства деградације на лек Налгесин форте, као и испитивање утицаја додатог сребра на овај процес. Налгесин форте садржи лек напроксен, антиинфламаторни лек који се користи за лечење гихта, реуматских болести, грознице, мигрене... Овај лек сам изабрала као пример због његове широке употребе. Резултати су показали да се наночестице титанијум(ИВ)-оксида могу користити у пречишћавању отпадних вода, али да додато сребро неће побољшати фотокаталитичку активност титанијум(ИВ)-оксида.

Михајло Нинков

Назив рада: Методе трансформације соларне енергије и њихова оптимизација рада

Област: Инжењеринг

Резултат: бронзана медаља

О раду: Испитивање система соларних панела који прате кретање Сунца у току дана. У циљу побољшања ефикасности производње електричне енергије помоћу соларних панела, испитивана је ефикасност стационарног и покретног соларног панела на подручју Новог Сада у току месеца августа 2022. године. Константна оријентација соларног панела у правцу сунчевог зрачења, обезбеђена је ротацијом око само једне осе у екваторијалној равни. Модел носеће конструкције, израђен је помоћу 3Д штампача. Систем за праћење је реализован помоћу једног степ мотора и Ардуино микроконтролера. Упоредна мерења стационарног и покретног панела су показала да покретни систем у односу на стационарни може имати чак двоструко већу ефикасност. Одабрао сам ову тему како бих показао потенцијал обновљивог извора енергије који нам је лако доступан - Сунца.

Мила Михајловић

Назив рада: Нуклеарна магнетна резонанца и примена у томографији

Област: Физика

Резултат: бронзана медаља

О раду: У раду сам се бавила нуклеарном магнетном резонанцом, њеном применом у

томографији, обрадом слике која је снимана магнетном резонанцом помоћу ИмагеЈ софтвера и како можемо да побољшамо резолуцију снимка.

Идеја за овај рад је проистекла из моје жеље да боље разумем како су дали дијагнозу људима са срчаним манама или тумором на мозгу и како бих ја могла то да унапредим. Магнетна

резонантна томографија је нејонизујућа, неинвазивна метода која је знатно бољег квалитета слике од компјутерске томографије. У раду сам проучавала апаратуру помоћу које настаје слика, како настаје слика од сигнала коју прима компјутер и обрадила две слике у ИмагеЈ софтверу. Објаснила значај магнетне резонанце и извела закључак који фактори утичу на побољшање резолуције слике.

Рајко Лапчевић

Назив рада: Систем гласања помоћу Блоцкцхаин технологије (Voting system using Blockchain technology)

Област: Информатика

Резултат: брозана медаља

О раду: Блокчејн технологија је централизован систем који служи за сигурно и транспаренто складештење и трансфер података. Уз помоћ Блокцхаин технологије и Смарт контракт-а овај рад има за цилј да направи систем за гласање који би елиминисао већину проблема са којима се сусрећемо у традициоиналном систему гласања. Систем за гласање који је обрађен у овом раду се састоји од повезаних виртулених рачуна и Смарт цонтрацта, који заједно са посебном криптовалутом граде овај виртуелни систем за гласање који би требало да допиринесе поболјшању изборног процеса и целокупном систему демократије.

Милан Мирчић

Назив рада: Систем вештачке интелигенције за бихевиорално-психолошку анализу

Област: Цомпутер Сциенце

Резултат: бронзана медаља

О раду: За пројекат сам направио уређај који користи вештачку интелигенцију како би анализирао и препознавао покрете тела. На основу ових покрета, уређај процењује како се особа осећа у датом тренутку. Ово се може користити у Хуман Ресоурцес службама при интервјуима за посао за неке више позиције у фирмама, као и приликом испитивања осумњичених за време полицијских истрага.

Душан Марјановић

Назив рада: Морфофизиолошка и молекуларна карактеризација узрочника увенућа гумијевца - Ко је убио фикус?

Област: Life science (биологија и хемија)

Медаља: бронзана медаља

О раду: Суштина рада је та да сам открио која гљива је узрочник увенућа једног фикуса у Србији, где је закључак мог рада да је гљива Цоллетотрицхум сиаменсе први пут забележен као узрочник антракнозе на Фицус еластица у Србији. Разлог истраживања је тај да ме је заиста занимало који организам ми је полако убијао фикус, што сам висе истраживао схватио сам да није толико просто пронаћи узрочника увенућа и како бих дошао до одговора било је неопходна израда научно-истраживачког рада. Начин на који је патоген контаминирао фикус је необичан и детаљна анализа структуре у мом раду овог патогена може бити од велике помоћи будућим истраживањима и од помоћи од заштите Фикус еластика као и њој сличних биљака.

Лена Врачевић

Наслов рада: Детекција мутације г.9712Г>Ц у гену ХК1 одговорне за херидитарну моторну и

сензорну неуропатију типа Руссе код пацијената ромског порекла

Област: Life science (биологија и хемија)

Резултат: специјална награда

О раду: Ромска популација чини знатан део популације Србије и због њене маргинализованости и генетичке одвојености поседује сопствене мутације, јединствене за Роме. Нажалост, неке од њих изазивају тешка обољења попут неуропатије типа Руссе која је била мој предмет истраживања. Идеја је била да овим радом дођем до молекуларно-биолошке методе која би служила као дијагностички тест за ову тешку болест како би оболели могли бити идентификовани. Поред тога значај развијања ове методе био би у подизању свети ромске популације о наследим болестима и мапирање преносилаца. Ово је додатно значајно јер Србија нема никакве статистичке податке о овој болести, нити врши скрининг за њу.

Метода која је представљена у раду због своје потврђене ефикасности и приступачности има велики потенцијал да се примени у редовној употреби

Mилица Томић

Назив рада: Примена рендгенске дифракционе анализе у квазикристалним структурама

Област: Физика

Резултат: учешће

О раду: Истраживачки рад обухвата рендгенску кристалографију, односно квазикристалографију. У резултатима поређене су и међусобно анализиране две структуре као и њихова термичка и електростатичка својства - дводимензионални квазикристали и моноатомски кристали. Изведен је закључак о практичној примени дводимензионалних квазикристала као бољих изолатора у широком спектру људских делатности попут агрокултуре, инфраструктуре, медицине. Узевши у обзир да су релативно нов појам у науци, циљ рада је такође био да упозна ширу јавност са квазикристалним својствима и потенцијалом и докаже да је прелазак на квазикристалну инфраструктуру заправо поглед у "зеленију" будућност. Идеја која ме је подстакла да се посветим истраживањима на овом пољу је била трагање за новим обновљивим ресурсима и материјалима у оквиру једне физичке гране.

Извор: Кућа добрих вести