Атмосфера на послу је врло важна за успешно и ефикасно обављање задатака.

БЕОГРАД - Звучан акроним Мурдер крије једну сасвим једноставну и применљиву технику учења.

БЕОГРАД – У Београду ће од 16. до 27. октобра бити одржан Meђународни волонтерски камп у коме ће учесници радити на заштити животне средине, промоцији одрживих видова саобраћаја, едукацији и промотивним активностима.

БЕОГРАД -  У част 160. годишњице рођења Николе Тесле, у Привредној комори Београда, одржан је научни скуп, на коме су домаћи и светски стручњаци представили мање позната Теслина истраживања.

Јелка није била од кокосових ораха, нити од папира, дрвета или сличног материјала за рецирклирање, већ вештачка, “кинеска”. Но, домаћини су успели да атмосфера, звуци, мириси и укуси буду као на неком од тропских острва истока индонежанског архипелага.

БЕОГРАД - Првог викенда Нове Године, тачније 3. јануара, етно домаћинство "Зорнића кућа" организује манифестацију "Село отвореног срца".

БЕОГРАД - Део “нове” и младе креативне сцене Индонезије кроз радове графичких дизајнера, фотографа и илустратора из те земље на Југоистоку Азије биће представљен од 22. до 29. септембра у Београду.

Изложба ових младих уметника отвара се вечерас у 20 часова у Установи културе "Пароброд". 

Уметничка организација 80|10 из Београда у партнерству са креативним интернетпорталом Графис Маса Кини (ГМК)из Индонезије, позвала је уметнике из четврте најмногољудије земље на свету да у Установи културе (УК) ПАРОБРОД представе своје комерцијалне и експерименталне радове.

Већина радова, плод су стваралаштва на претходним пројектима, док је неколико настало специјално за ову изложбу.

Изабрани уметници Катрин Сусило (Catherine,дигитална фотографија), Харис Мустафа (графички дизајн и илустрација), Инес Арyанипутри (графички дизајн, типографија, брендинг), Октодиа Мардоко (&Haryadhi)-Белантара студио (анимација и дизајн), Они Ренанталице (Onny,илустрација и дизајн) и уметник Реге Индрастудианто (графички дизајн и илустрација), који ће бити гост изложбе у Београду, изнели су културно препознатљиве наративе који представљају контекстуализацију индонежанског културног оквира, али у исто време јасно комуницирају са европском и српском публиком.

Циљ изложбе је да се Индонезија представи из другачије перспективе од уобичајене којом се нама далеке “егзотичне” земље често приказују као “банана републике”, руралне средине и/или џунгле, а неретко се повезују са економском и социјалном неразвијеношћу.

У том смислу, изложба је тематски веома широка и открива све чиме се појединац/уметник бави у овом тренутку; износи културне, социолошке, верске и/или идеолошке интерпретације, али и појединачне снове који могу бити критичан одраз свакодневних ситуација.

Кустос изложбе Сара Бркић је поставила питање каква је атмосфера у Индонезији данас и да ли се битно разликује од оне у Европи? Да ли се дизајн може посматрати као начин комуникације који обликује стварност или бар предвиђа и антиципира нову атмосферу. Изложбом ових радова (пре)испитује и сагледава какав је дијалог уметника Индонезије са сопственом културом и на који начин они прилагођавају идеје културног наслеђа, чувајући свој креативни карактер и могућности.

 Азија - континент наде

Поводом ове изложбе је др. Милена Драгићевић Шешић,шеф УНЕСКО (Оргнизација Уједињених нација за образовање, науку и културу) катедре за менаџмент у култури и културну политику на Универзитету уметности у Београду, преиспитивала колико су у глобализованом свету уметничке сцене Србије и Индонезије удаљене и да ли нас сећања на период заједничких геополитичких нада –несврставања и сна о мултиполарној међународној заједници у време Хладног рата могу поново везати?

Драгићевић Шешић подсећа на књигу „Геополитика емоција“ француског политиколога Доминика Мојсија, који Азију означава континентом наде, у коме не само две економске велесиле у БРИКС архипелагу (Индија и Народна Република Кина, уз Бразил, Русију и Јужну Африку), већ и друге државе разапете жељом за напретком и унутрашњим питањима остваривања специфичних мултикултуралних идентитета, настоје да кроз све облике стваралаштва, а посебно оне који се данас означавају именом “креативних индустрија”, остваре пробој у свет – на светско културно и економско тржиште. Индонезија међу њима заузима специфично и снажно место.

Овакве изложбе управо отварају просторе за нова, широкогруднија размишљања, за откривање света какав је он уистину, ван доминирајуће представе коју пружају глобални медији о његовој хомогености у сликама популарне културе. Кроз овакве изложбе ми видимо човечанство какво истински јесте, са многобројним питањима која долазе са рубова, а усмеравају се ка центру.

Драгићевић Шешић наглашава да ће ова изложба не само отворити нове видокруге, већ ће пружити и нове перспективе сарадње индонежанских и српских стваралаца, а преко њих и сарадње уметника Југоистичне Европе са онима из Југоисточне Азије, и да ће тако заједно стварати нове, нехегемонистичке мреже сарадње.

Уметност у служби социјалних промена

Драгићевић Шешић указује да је индонежанска савремена визуелна уметност веома разуђена – а уметнике и њихове стилове и трендове је тешко категорично дефинисати. Уметници стварају у различитим материјалима, од класичног сликарства, преко анимације и скулптуре до филмског и музичког (Креативна група Тромарама) видео материјала, често у заједничким подухватима са локалним заједницама. Они желе да скрену пажњу на горуће друштвене проблеме и тако помогну социјалне промене (мулимедијални стваралац Еко Нугрохо, један од најпознатијих представника младе генерције савремених индонежанских уметника). У исто време, ови уметници често користе иконографију популарне културе, чак и када је медиј изражавања вез, најтрадиционалнија форма визуелне уметности.

Надреалистичким формама, уз хиперреалистичке, па онда уз оне који припадају стиловима популарне културе, све до компјутерске анимације, играјући баш на препознатљивости ликова из стрипова и популарне културе, индонежански уметници остварују социјално и политички ангажован универзум у чему нема ничега баналног и стереотипног. Роботи, монструми, активисти, као људска бића од крви и меса која пате, радују се, настоје, успевају или неуспевају, стварају АТМОСФЕРУ, необичну а ипак препознатљиву.

Сваком уметнику из Индонезије, по професорки Драгићевић Шешић могуће је наћи одговарајући рад овдашњег „партнера“, без обзира долазио ли он из графичког дизајна, уметности, фотографије или перформанса. Отуда би обнова узајмно удаљеног но опет заједничког простора културне креативности, чак би се могли рећи и успостављање првог, снажног директног узајамног односа, могло значајно да ојача обе уметничке сцене суочене са тешким питањима друштвено-политичког и привредног развоја под притиском спољних захтева глобализованог друштва (које је схваћено као неминовност).

Наиме, у уметности су садржани истински гласови отпора и различитости, те истовременог бега од општости и недостатка маштовитости глобализације, али и девијација услед локализма, етноцентризмаили национализма, који заговарају људи уских погледа.

Изложбу АТМОСФЕРА је подржала Амбасада Републике Индонезије у Београду заједно са партнером изложбе УК ПАРОБРОД.

Медијски партнер је ГМКиз Индонезије, а пријатељ изложбе - НУСАНТАРА, друштво српско-индонежанског пријатељства.

Установа културе ПАРОБРОД // 22-29 септембар 2014.
Отварање: Понедељак, 22. септембар у 20 часова
Капетан Мишина 6а

Извор: Кућа добрих вести

БЕОГРАД – За све ноћобдије и љубитеље ноћног провода представљамо портал beogradnocu.com.

БЕОГРАД - Певајући песму „Ниси ме био вредан“ певачица Лена Ковачевић отворила jе синоћ свој солистички концерт у Дому синдиката. Публику су подједнако чинили припадници оба пола, уживајући у поп џез звуцима које је Лена са пуно емоција певала само за њих.