Кућа Добрих Вести

Login

Пандемија – Нови позив за заштиту животне средине

Оцените овај чланак
(4 гласова)

PANDEIMJIAPOZIVVVVVVVVVКриза проузрокована вирусом КОВИД-19 додатно је истакла значај који би прихватање вредности Европског зеленог договора имало за ЕУ, Србију и Западни Балкан.

 

Ове године Дан планете прославили смо у домовима, у изолацији, забринути над тиме како ће свет изгледати након кризе изазване вирусом.

 

Једино сигурно у слици будућности је што ће нам здрава планета са здравим људима бити потребнија него икада.

 

Климатске промене, губитак биолошке разноликости и ширење пандемије шаљу нам јасну поруку: време је да поправимо наш однос са природом.

 

Криза тестира границе нашег система.

 

Најновије истраживање агенције Ипсос које је спроведено у 14 земаља, показује да грађани подржавају мере влада које у периоду економског опоравка од пандемије предлажу борбу против климатских промена као и окретање економског модела начелима циркуларне “зелене” економије, иновативним “чистим” технологијама И начинима за отварање нових радних места.Сада је тренутак за амбициозне планове, више него икада раније.

 

У оквиру Европског зеленог договора, чији је циљ да Европа постане први климатски неутрални континент до 2050, биће предложене мере у области климе, енергетике, циркуларне економије, грађевинарства, мобилности, пољопривреде, одрживих ланаца исхране, биодиверзитета и неутрализације загађења. Ангажман Србије у постизању ових циљева могао би да помогне економији и да отвори нова радна места.

 

Европски зелени договор (ЕУ Green Deal) најављен је као унапређење привреде ка одрживој економији. Фонд з ате активности требало би скористити и за санирање последица пандемије изазване вирусом KОВИД-19.

 

Европска комисија представила је први „Европски закон о клими и Стратегију биодиверзитета за 2030, нову индустријску стратегију и акциони план за кружну економију, стратегију „Фарм то Форк“ (од њиве до трпезе) и предлоге за Европу без загађења. Одмах ц́е започети радови на повећању европских циљева за емисију 2030. године, постављању реалног пута ка циљу 2050. Процењује се да би за постизање тренутних климатских и енергетских циљева за 2030. требало обезбедити 260 милијарди евра додатних улагања.

 

Потребна је комплетна промена парадигме у економском развојном моделу и земаља чланица ЕУ а и кандидата за чланство, интеграција начела циркуларне економије, у којој је употреба природних ресурса смањена, а рециклирање и поновна употреба материјала су подигнуте на виши ниво. Пред Србијом је велика прилика да начини корак напред ка иновативним зеленим технологијама.

 

Влада Републике Србије је почетком ове године усвојила преговарачку позицију за поглавље 27, као резултат трогодишњих напора које су ЕУ и државе чланице, попут Шведске, континуирано подржавале. У том документу су званично препознате кључне стратешке одлуке, припремљени имплементациони планови за директиве ЕУ и вишегодишњи инвестициони и финансијски план. За Србију је кључно усвајање климатског закона и стратегије као и ревизија национално утврђених доприноса, уз значајну подршку Програма за равој Уједињених нација.

 

Обавезе према смањењу емисије угљеника, засноване на снабдевању чистом енергијом и паметним решењима за мобилност, у интересу су грађана Србије, нарочито млађих, баш као и енергетска ефикасност зграда и индустријских погона.

 

Србија је суочена и са изазовима у домену управљања отпадом, при чему се количина отпада-амбалаже, грађевинског отпада повећава, а рециклажа остаје на ниском нивоу. Неколико погона за управљање отпадом испуњава савремене стандарде али већина отпада завршава на илегалним или несанитарним депонијама. Све је израженија потреба да се унапреди прикупљање и раздвајање отпада, као и повећа рециклажа у индустрији.

 

Загађење ваздуха утиче и на јавно здравље и на привреде земаља региона и шире. Основни узроци су познати: застарели методи производње енергије, грејање, саобраћај. Последње студије показују да је проценат смртности услед загађења ваздуха виши на Западном Балкану него у ЕУ. Ово је повезано са 16 термоелектрана са погоном на угаљ колико их има у региону, које загађују више него 250 термоелектрана са истим погоном у ЕУ. Пушење у затвореном простору и повезани здравствени ризици додатно отежавају ситуацију.

 

Биодиверзитет и станишта у Србији су јединствени у Европи и дом су великом броју угрожених врста. Будућност је у заштити ових екосистема уз истовремену промоцију зелених економских активности. Привредни раст региона и очување његовог биодиверзитета морају ићи руку под руку.

 

„Сви наши пројекти осмишљени су и спроводе се у циљу позитивног утицаја на животну средину и квалитет живота грађана. ЕУ је у протеклих 19 година донирала око 400 милиона евра у заштиту животне средине. Овде је реч о бесповратним средствима, не о зајмовима”

 

ЕУ је у протеклих 19 година донирала преко 400 милиона евра за заштиту животне средине у Србији.

 

У области квалитета ваздуха, ЕУ је инсталирала 28 аутоматских станица за праћење квалитета ваздуха и намерава да улаже још. Из средстава ЕУ финансирани су системи за одлагање отпада и филтрацију у термоелектрани Никола Тесла, чиме је емисија штетних честица у Обреновцу смањена чак шест пута. У фебруару 2020, када је загађење ваздуха у Србији прекорачило све прописане нивое, ЕУ је понудила подршку и саветодавну помоћ Србији, те је организовала јавне и ТВ дебате. Прва национална стратегија о квалитету ваздуха је у припреми.

 

ЕУ финансирала је изградњу савременог регионалног центра за прераду отпадних вода вредан у Суботици са преко 20 милиона евра. У Дубоком (централна Србија) ЕУ је суфинансирала регионалну депонију коју користи девет општина, капацитета 80 тона отпада, што је резултирало смањењем претњи по животну средину и јавно здравље. ЕУ је у Шапцу улагала у уклањање отпада, прераду отпадних вода и систем за одбрану од поплава. Помогла је и развој система за управљање опасним медицинским отпадом на националном нивоу.

 

Када је у питању водопривреда, у Србији постоји акутна потреба за улагањима. ЕУ је подржала изградњу погона за прераду отпадних вода у Суботици, Шапцу, Лесковцу, Кули и Врбасу, као и надградњу система за водоснабдевање у Пожаревцу, Инђији и многим другим местима. У току је израда првог плана за управљање речним сливом у Србији, на чему раде домаћи и међународни стручњаци.

 

ЕУ подржава заштиту биодиверзитета у оквиру пројекта Натура 2000, чији је циљ заштита кључних области за врсте биљака и животиња и станишта обухваћене Директивом о стаништима и птицама. У Србији је регистровано 89 типова станишта, 150 животињских врста из анекса ЕУ Директиве о стаништима као и 116 врста птица из Анекса И Директиве о птицама.

 

“У сарадњи са Владом, цивилним друштвом и јавним и приватним сектором, наставићемо да информишемо грађане о значају животне средине. Нећемо престати да улажемо за добробит грађана Србије. Морамо да штитимо, обнављамо и финансирамо зелени опоравак и транзицију, зарад здравља и благостања свих грађана”, каже амбасадор.

 

ЕУ ради на информисању о питањима животне средине са свим заинтересованим странама, и подстиче грађане да буду агенти промене посредством кампања као што су “Погледај око себе, покрени се”, кампања садње дрвећа која је покренута у сарадњи са ЕXИТ Фондацијом, подршка Греен Фесту и другима, као и кроз бројне дискусије и дебате.

 

Предузимање мера за заштиту животне средине нивоу може довести до великих промена. У седишту Делегације ЕУ у Србији већ се спроводи Зелени план: смањена је употреба папира и елетричне енергије као и пластике за једнократну употребу. Промена креће од сваког од нас...

 

Извор: ЕУинфо


Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија