За првих петнаест дана децембра, колико је трајала у њој је учествовало 1897 особа, од којих су се њих 1643 изјаснили као чланови планинарскe организацијe. Број испитаних је више него репрезентативна узорак с обзиром на то да Планинарски савез Србије има око 20.000 чланова са плаћеном чланарином у текућој години.

Циљ анкете је да осветли одређене сегменте у планинарству и да свој рад усклади са добијеним резултатима. Такође, циљ је и да планинари, који се до сада нису удубљавали у све аспекте планинарства, одговарајући на постављена им питања, размисле и преиспитају своје афинитете, знања и потребе.

Међу планинарском популацијом предњаче даме са 53%. Старосна структура планинара у Србији је забрињавајућа 4,2% младих од 19 до 25 година, а оних од 31 до 35 је свега 9,4%. Најактивније су особе узраста од 41 до 49 године са 27,6%, следе их планинари у шестој деценији са 24,3%.

Планинарска популација се може похвалити високим образовањем, 70,4% испитаника поседује дипломе факултета и високих школа. Њих 87% редовно плаћа чланарину својим планинарским друштвима. Највише је оних који су са планинарењем кренули у периоду Корона пандемије, чак 28,5%, следе они са 5 до 10 година стажа њихов удео је 22,7%. Од 20 до 50 година привржености планинарском покрету је свега 9,7%.

Основну планинарску обуку има положено 55 % планинара. По достигнутим висинама, највише је оних са попетим врховима бивше Југославије, од 2200-2900 мнв попело се 35,5%. Висину 4200 прешло је њих 6,7%, а изнад 5700 само 2,8 %. Они млаобројни, који су прешли границу смрти од 8.000 метара, ушли су у уџбенике српског спорта.

Седмичне одласке на акције ван непосредног места живљења може себи приуштити 12% анкетираних, једном месечно 33%, док остали то чине неколико пута у години. Месечно за планинарење 51% испитаника може да издвоји до 50 евра, док 30% може и до 100.

Чак 83,3% анкетираних изјаснило се да планинаре доживљавају као фамилију, њих 90% је гласало за дружења уз логорске ватре, а 56% се изјанило да није акција без песме и „трећег полувремена“.

Број телефона Горске службе спашавања не зна 44% планинара. Половина испитаних у ранцу има комплет Прве помоћи, њих 35% кажу да би знали да је употребе , 57% делимично, а скоро 8% се не рауме у Прву помоћ. Заинтересовани су да исту науче, уколико би им организације понудиле бесплатну обуку 73% би је похађало.

Лекарски преглед једном годишње ради 44% планинара, док њих 7% то не ради никада, прегледе код специјалиста спортске медицине никада није радило 59% испитника.

У осигурања се разуме 47%, делимично 39% док остали ништа не знају о путном, здраственом, основном и допунском осигурању.

Испитаници, њих 30% мисле да је најоптималнија група од 12 планинара, док 20% сматра да је тај број 18.

Половина испитаника мисли да је солидно опремљена док 30% има само најнужније. Планинарске штапове користи 78,3% испитане популације.

Мапе не зна да чита 12%, а телефоном да се оријентише 6% љубитеља планина. Бар три планинарска чвора зна да веже 33% интервјуисаних.

Половина испитаника ноћивала је у шаторима док 34% то жели али није имала прилику. Под ведрим небом, у врећи, спавало је 38% планинара.

Испитаници највише воле стазе од 15 до 20км 34%, 30% до 25км, а екстремнијих, који воле више од 25км је 15%. Зимске успоне воли 70%.

Планинари, њих 76 одсто сматра да се у планинарским домовима број лежајева по соби треба значајно смањити, на 3 до 6 кревета.

Планинари воле водиче ауторитативног стила са 43%, нешто мање демократског, док је за либерални гласало 17%.

Извор: Кућа добрих вести