Сваког викенда до краја месеца заинтересовани ће имати прилику да обиђу најзначајнија Јовановићева остварења која су имала велики допринос у креирању лица престонице и физиономије градских улица са краја 19. и почетка 20. века, саопштила је Туристичка организација Београда (ТОБ). 
Константин Јовановић један је од највећих српских архитеката с краја 19. и почетка 20. века. Његова градитељска делатност у Београду почела је средином осамдесетих година 19. века, а окончана је током двадесетих година прошлог  века. Свој неизбрисив траг Јовановић је оставио остварењима у духу академске архитектуре под утицајем једног од највећих немачких архитеката и теоретичара архитектуре средине 19. века, Готфрида Земпера.
Место окупљања је испред зграде Музеја града Београда, сваке суботе и недеље током новембра.
Трајање шетње је 45 минута и она је бесплатна.
Потребно је да грађани и туристи, због ограниченог броја места закажу да ће учествовати у обиласку на телефон 011/2630-825

Јовановић је пројектовао зграду Народне банке Србије

Најзначајнији пројекат Јовановићев је зграда Народне банке Србије, у улици Краља Петра бр. 12, грађена у две етапе.
Године 1885. Константин Јовановић изводи своје прве грађевине у Београду — кућу адвоката Марка Стојановића у Кнез Михаиловој 53-55, и кућу Драгомира Радуловића у улици Вука Караџића бр. 12.
Ова зграда била је и остала најрепрезентативнији објекат неоренесанске архитектуре у Србији, пројектована по узору на италијанске палате ренесансе.
Међу осталим значајним Јовановићевим објектима у Београду су зграда Николе Спасића у Кнез Михаиловој улици 33, кућа Марка Стојановића у Париској 15.
Такође, Јовановић је извео пројекте за храм Светог Саве на Врачару, зграду Парламента Србије и зграду ондашње Српске краљевске академије, који никада нису реализовани.
Градио је и у Бечу, али се о томе недовољно зна.

Изложба о архитекти Кости Јовановићу

Професионални рад и богата лична биографија архитекте Константина А. Јовановића приказана је и изложбом у Конаку кнегиње Љубице, ауторке Данијеле Ванушић, која је отворена до краја јануара.

Изложбом о овом архитекти великог формата, Музеј града Београда обележава 110 година од оснивања.

                                                                                                                         Извор: Кућа добрих вести