Словеначка туристичка привреда је уз помоћ државе и европских средстава, уз плански развој и велике инвестиције у последњих 15 година, успела да изгради модерну туристичку инфраструктуру и атрактивне туристичке производе. Влада Републике Словеније је препознала значај туризма и његов утицај на привредни раст и уравнотежен регионални развој, па је ову привредну грану одредила за један од најважнијих стратешких сектора. У туризам су укључене бројне привредне и непривредне активности које у коначном збиру пружају словеначкој привреди нову додатну вредност.

Позиционирање Словеније на светском туристичком тржишту темељи се на тзв. „зеленим чињеницама“ које говоре да се 60 одсто ове земље налази под шумама и да је количина воде по глави становника четири пута већа од европског просека. Овој слици, пре свих, доприноси планински масив Алпа, са националним парком Триглав и бројним популарним туристичким дестинацијама и атракцијама. Блед са истоименим језером и једном од најстаријих тврђава у Словенији привлачи велики број туриста током читаве године.

Наравно, да би то било могуће изграђена је сва пратећа инфраструктура која је прилагођена захтевима и потребама туриста, али и пословних људи, тако да је ова планинска дестинација са правом добила назив туристички рај. Бохињ са Бохињским језером и Бохињском Бистрицом представља полазиште за бројне планинарске походе, бициклистичке туре, параглајдинг али и магнет за све љубитеље активности на води. Словенија је одувек перципирана као скијашка дестинација чему најпре доприноси туристички центар Крањска Гора са великим бројем скијашких стаза, али и оближња Планица на којој се сваке године одржавају светска такмичења у скијашким скоковима.

Поред Алпа, у целогодишњој туристичкој понуди Словеније учествује и Похорје са бројним скијашким стазама, могућностима за планинарење, вожњу бицикла, падобранство и јахање. Овај предео је познат и по врхунским винима, док Марибор, Европска престоница културе из 2012., постаје значајно конгресно седиште Словеније.

Без обзира на бројне могућности за зимске спортове у последњих десетак година све већи број туриста привлаче спа и велнес центри. У Словенији се налази 15 спа центара, углавном позиционираних у источном делу земље, у чију изградњу је уложено преко милијарду долара. У овим центрима је током 2014. забележено око 800.000 долазака и остварено скоро три милиона ноћења. Уколико се као параметар узме број остварених ноћења онда словеначке терме представљају доминантан облик туризма, с обзиром да је у истом периоду на планинама реализовано 2,1 а на приморју 2 милона ноћења.

Да Словенија није само планинска земља потврђује и 46,6 километара обале Јадранског мора на којој су позиционирани градови средњовековног изгледа попут Пирана, који је у целости заштићен као културно-историјски споменик, Изоле, града рибарства, винарства и манифестација, и Копра у коме се још увек може осетити дух Млетачке републике. Ипак, најдужу туристичку традицију има Порторож, приморско насеље које носи незваничну титулу престонице словеначког приморја. Са бројним хотелима и богатим туристичким садржајима, попут, марине, спортских терена, забавних паркова, казина, плажа, али и гастрономским специјалитетима овог дела Словеније, Порторож привлачи посетиоце из читавог света.

Словенија је и земља краса, с обзиром да се у њој налази више хиљада крашких јама и понора, од којих је 20 отворено за посетиоце. Постојнска јама спада у ред најпознатијих туристичких јама у свету о чему говори и податак да ју је током 200 година посетило око 35 милиона посетилаца. Од некадашњих 300 метара јаме који су посетиоцима били доступни почетком XIX века, данас је доступно преко 5 километара тунела прилагођених туристичким посетама. Туристима је, за разгледање, на располагању и воз који саобраћа на два колосека по чему је ова пећина јединствена у свету. Посебна атракција ове пећине је Човечија рибица, о којој постоји легенда која говори да је она, заправо, змајево младунче. Туристичим атракцијама крашког дела Словеније доприносе и Шкоцјанске јаме које су од 1986. године стављене на листу Светске баштине УНЕСКО-а.

Броју туриста који посећују Словенију, у великој мери, доприноси и њен главни град-Љубљана. Овај град са близу 300.000 становника, место сусрета култура Истока и Запада, представља културни, научни, економски, политички и административни центар Словеније. Бројна здања архитекте Јоже Плечника, али и Љубљанска тврђава која доминира старим градом, представљају најзначајније туристичке атракције овог града. Бројна позоришта, музеји, галерије и једна од најстаријих филхармонија на свету чине Љубљану градом културе.

Понуду словеначке престонице допуњује и река Љубљаница са бројним мостовима. Једна од највећих предности Љубљане јесте њен положај који туристима омогућује да је користе као базу за истраживање осталих атракција Словеније. Љубљана је доживела експанзију туризма у последњој деценији што је последица уласка Словеније у ЕУ, као и бројних инфраструктурних улагања. Ову престоницу је током прошле године посетио рекордан број туриста који су остварили преко милион ноћења. Сматра се да је Љубљана најпривлачнија током децембра месеца када је читав град осветљен и када се на њеним улицама организују различити догађаји, превасходно намењени деци. Чину осветљења града присуствује и градоначелник који ову церемонију свечано отвара.

Овај град се може поносити двема престижним наградама. Прошле године Lonley Planet је Љубљану уврстио на друго место листе најзанимљивијих европских дестинација 2014. Главни град Словеније је добио и титулу Зелене престонице Европе за 2016. годину, што је признање за високе стандарде животне средине и амбициозне циљеве у области подизања квалитета живота у граду. Ову награду сваке године додељује Европска комисија са циљем промовисања и награђивања еколошких напора и достигнућа. Од када је 2010. установљена, награду су добили Хамбург, Виториа-Гастеиз у Баскији, Нант, Копенхаген и Бристол.

Гастрономија је важан елемент туристичке понуде у Словенији. Ова земља је у 2011. креирала робну марку „Gostilna Slovenia“ коју на своје гостионице могу да поставе само они који су, након стручне провере, добили потврду да испуњавају критеријуме за стицање права на коришћење ове марке. Овакве гостионице морају да испуне услове у области спољашњег и унутрашњег уређења локала, у њиховој понуди мора бити органска храна локалних произвођача са географски заштићеним пореклом, јела морају бити припремљена по традиционалној локалној и регионалној рецептури, музика мора бити аутентична са тих простора и сл. На овај начин Словенија је заштитила своје традиционалне гостионице по којима је одувек била позната.

„У овим малим словеначким гостионицама послужење је изврсно, често боље и брижљивије него у великим градским хотелима. Људи вас овде не служе, већ вас прихватају и госте.“ говорио је 60-их година прошлог века, о словеначким гостионицама и њиховој гостољубивости, Иво Андрић.

Словеначки туризам чини 13 одсто БДП-а, у њему је запослено 45.000 људи, што уз шире ефекте од туризма, представља 12 одсто од укупног броја радних места. Упркос економској кризи, словеначки туризам је у 2013. години донео преко 2 милијарде евра.

По приливу од иностраних посетилаца, који износи 1.000 евра по глави становника, Словенија се налази испред бројних туристички развијених земаља као што су Италија и Француска. Током прошле године забележено је 3,5 милиона туриста, што је за 3,6 одсто више од 2013. године, који су остварили 9,3 милиона ноћења. Од укупног броја туриста који су посетили Словенију током прошле године, 68 одсто су чинили инострани гости што је пораст од 6 одсто у односу на 2013. Половину свих ноћења иностраних посетилаца остварују туристи из пет држава: Италије, Аустрије, Немачке, Русије и Холандије. Туристи из Србије радо посећују Словенију, а по броју ноћења заузимају 8 место.

Велики акценат у словеначком туризму дат је бројним причама и легендама као ефикасном маркетиншком оруђу. Ове приче се везују за истините историјске догађаје, љубав, храбре личности али и митска и мистична бића попут Љубљанског змаја.

Словенија се на светском туристичком тржишту позиционира као зелена, активна, здрава, мала и богата туристичка средњеевропска дестинација. Од 2007. године ова земља је креирала, време ће показати успешни, туристички бренд „I feel Slovenia-I feel Love“ са циљем истицања квалитетног индивидуалног искуства госта у Словенији. Туристички прегаоци Словеније често истичу да је ова земља једина у свету која у свом енглеском називу има реч љубав-SLOVENIA.

Извор: Кућа добрих вести