Кућа Добрих Вести

Login

Хидра - уметничка оаза са интегритетом

Оцените овај чланак
(3 гласова)

subotahidradddddddЉупка, заводљива муза уметника, Хидра надахњује, инспирише, осваја лепотом, једноставношћу, миром и утиском неуништивости живота.

 

Грчко острво Хидра је сликовито, инспиративно, космополитско и традиционално у исто време. Муза сликара, песника, музичара, фотографа. Уметничка оаза мира и спокоја, ничем нарушеног. Некада карневалски шарена, пуна боја и воде, а данас бела, сива, сунчана, каменита, јединствене архитектуре.

 

У контрасту луксузних јахти и крузера у име глобализма с једне стране, а с друге стране магарци и топови као чувари националног идентитета.

 

Филмску славу стекла је крајем 50-их година прошлог века након неколико филмова снимљених на острву: чувена Софија Лорен бриљирала је у филму „Дечак на делфину“, Ели Ламбети, жена чудесне лепоте и памети приказана је у Какојанисовој „Девојци у црном“, а изванредна Мелина Меркури блистала је у филму „Федра“.

 

Својим непрестаним променама нијанси и архитектонском лепотом Хидра је неспорно импресивна, што је надахнуло многе уметнике, сликаре, песнике, фотографе.

 

Познати сликар са Хидре Гикас, маштовито је дочарао грчку светлост и грчки камен, а канадски музичар, покојни Леонард Коен, који је живео на острву, овде је написао светски познат хит „Птица на жици“, књигу поезије, два романа и излечио депресију.

 

                         oazamore

Острво морских ратника

 

Острво живи медитеранску историју, овде су традиционално и космополитско спојени на најлепши начин. Фасцинира како је могуће да толико много лепоте стане на тако мало пространство, на оно што је само голи камен, море и сунце, а са тако дугом и богатом историјом.

 

Најранији помен острва забележио је Херодот, отац историје, који га назива Хидреа, а током година назив је поједностављен у Хидра, по древној грчкој речи Ύδρα, која значи вода, јер је Хидра некада била позната по многобројним природним изворима. Подземни потреси учинили су своје и острво се данас снадбева водом која се чамцима довози са копна.

 

Почасни грађанин Хидре васељенски патријарх Вартоломеј, Хидру назива „острвом морских ратника“, због доприноса родољубивих Хидрана у рату са Турцима, где су одиграли кључну улогу.

 

Када је 1821. године објављен рат за ослобођење Грчке, поседовала је 125 пловила и 10.000 морнара и ови храбри поморци све своје добити несебично су уложили у грчку морнарицу.

 

О успомени на историју, традицију, уметност, културу, фолклор и обичаје Хидре, на њену славну прошлост и важну улогу у борби за ослобођење, сведоче виле и палате познатих помораца и револуционара које су њихове породице претвориле у музеје.

 

У Цамадос мансиону смештена је поморска Академија, Томбазисова палата сада је део школе ликовних уметности, скривена капела и врт Будуриса, виле и резиденције Вулгариса, Воциса, Кундуриотиса, Миаулиса, Сачтуриса и других, музеји су са збиркама раскошних комада намештаја и других вредних предмета из 18.века.

 

Потомци Лазароса Кундуриотиса донирали су своју вилу Историјско-етнолошком институту Грчке и данас је део огранка Националног историјског музеја.

                            plavaboja

 

Место са интегритетом

 

Ванвременска туристичка дестинација, једно од ретких места на свету где се ради очувања старих грађевина и историјског лика града као превозно средство користе магарци, моторна возила нису дозвољена.

 

Иако је евоулирала у космополитску туристичку дестинацију њен идентитет је остао непромењен. На Хидри ћете открити несвакидашњи мир и тишину, далеко од градске гужве и буке, сем када на пар сати пристану крузери препуни радозналих туриста.

 

Осим спокоја и благотворне тишине, праћених лаганим шумом таласа или ветра, умилним звуком славуја и тихим жамором људи, овде сам осетила снагу и јаку вољу њених мештана да се боре са недаћама које живот носи.

 

На сваком кораку, у погледима људи, у гостољубивости, срдачности, али и у музејима, споменицима, старим бедемима са топовима, присутно је подсећање на храброст, оданост нацији и слободан дух Грчке.

 

Није случајно што је Леонард Коен баш овде написао стихове: „Као птица на жици, као пијанац у цркви, покушао сам на свој начин да будем слободан“.

 

Читав градић је једна знаменитост, чак се и утврђени бедеми са топовима упереним ка мору уклапају у јединствену архитектонску целину, препознатљив архонтико стил, а Хидра „непокретношћу сфинге“ пркоси времену.

 

Острво даје могућност посетиоцу да искуствено упозна стари начин живота у модерном окружењу и то је био један од разлога да Натионал Геограпхиц Травелер панел од 522 експерта рангира Хидру на 11. место од 111 острва света као јединствену дестинацију која је сачувала свој интегритет.

 

Омиљена муза уметника

 

Острво је било главни центар уметничког стварања 50-их година прошлог века. И данас исти предео наставља да инспирише посетиоца, да га провлачи кроз славну историју утиснуту у сваку углачану калдрму, блистави степеник или лавиринт зидова ове љупке егејске дестинације.

 

Зашто је Хидра омиљена лука уметника у Грчкој?

 

Прекрасни градић Хидра око модроплавог Егеја као позорнице шири се амфитеатрално. Црвени кровови камених кућа и раскошних мансиона у слаповима спуштају се до малене луке у облику потковице, са паркираним крузерима, луксузним јахтама, рибарским чамцима, воденим таксијима и магарцима, као заштитним симболом острва.

 

Бљештавило белих, сивих камених кућа, велелепних господских палата са богатим венецијанским лођама и карактеристичним луковима са јединственом бојом, стилом и естетиком дугује италијанским занатлијама који су изградили овај град.

 

                               moprskiratnici

Призор достојан штафелаја и киста највећих уметника

 

Све је потпуно интегрисано у природно окружење, а несвакидашње боје и сенке узимају колорит у зависности од положаја сунца. Призор достојан штафелаја и киста највећих уметника.

 

Гикас што маштовито дочарава грчки камен и грчку светлост, прави је сликар ове уметничке оазе. На његовим делима Хидра је бајковита, романтична, са уским уличицама.

 

Са бојом мора од смарагдне, преко плаво-зелене до модре, ту је и усијано сунце на ведром небу без иједног облачка (град је својим положајем заклоњен од ветра те је овде топлије него на другим саронским острвима или Пелопонезу), богате зелене планине и интензивне боје кућа, кућишта и зидова.

 

Понекад су сликане у бело, понекад у индиго, окер, боју цигле, ружичасту и сваки пут друга нијанса са невероватно јасним црвеним акварелом

.

Врата, прозори, жалузине, заједничке калдрме у двориштима насликане су у свим бојама дуге, углавном од боја које су преостале после фарбања бродова. Празник боја што захтева аутентичност, препознатљив стил и супротстављање правилима естетике.

 

„Са уметничким инстиктом и смелошћу, домаћице тих времена пробудиле су таленат код познатих сликара“. Питам се где је нестао тај драгуљ од боја и шароликости, где се изгубила

 

Хидра са Гикасових слика?

 

Археолошко друштво увело је издавање лиценце у вези са бојом фасада кућа и ограничило мештане на коришћење беле и сиве.

 

Традиција боја је нестала, али верујем да ће Хидра повратити своје колорите који је чине тако спектакуларном.

 

Извор: Кућа добрих вести/pslanguagecafe.com

 


Последњи пут измењено субота, 05 мај 2018 14:46

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија