Једанаести наставак ове дивне целине, коју “Кућа добрих вести” објављује, Предраг је насловио “И туга и несрећа су природни и саставни део живота”, истичући да за њега Бог представља најузвишенију љубав.

Дошли смо најзад до последње ствари коју желим да поменем.

Иако сам вероватно још на почетку чланка зашао у теолошка питања (теоријом о привлачењу сличних енергија), пробао сам да то објасним природним физичким законима, што је више могуће.

Врло је танка граница између енергије и Бога - и верујем да је могуће пронаћи заједнику тачку око које би се и атеисти и верници сложили.
Називао сам га позитивном енергијом, природом, универзумом, најузвишенијом љубављу - а све време сам мислио на Бога.

Немам ништа против тога што неки могу да прихвате само "универзум" као целину (не прихватавши постојање Бога), немам ништа против тога што неки могу да прихвате једино постојање "позитивне енергије", или могу да прихвате једино назив "најузвишенија љубав", или пак верују само у "природу" (која има своје уређење, енергију, законе).

Најузвишенија љубав

Ја у свом срцу осећам да је то заправо једна иста "ствар".
"Он" је све - цео универзум, сва природа, сва енергија, "он" је свако живо биће.
Мој омиљени назив за њега је "најузвишенија љубав".
Зато сам рекао да је највеличанственији тренутак када човек спозна да је он сама љубав!
Зато сам рекао да је позитивна енергија (љубав) свуда око нас (и у нама) - свуда у природи.
Зато сам рекао да смо неотуђиви део природе - да смо једно - да смо исто!
Зато сам рекао да треба да волимо цео свет - јер смо сви ми од исте енергије направљени - од исте светлости - волећи друге волимо заправо себе - ако смо сви љубав (природа) онда су и други људи повезани са нама - сви смо једно биће.
Зато сада постаје јасно зашто је универзум у глобалу у савршеној равнотежи.
Отуда мир у мени.

Човек је отелотворење Најузвишеније љубави

Не постоји ништа неприродно, ништа што није промисао Најузвишеније љубави.

Најузвишенија љубав је савршена, и у тој савршености има само једну жељу - да искуствено доживи своју савршеност - да искуствено доживи сваки аспект себе, сваку "варијанту" себе.

Зато постојимо ми.
Као отелотворење Најузвишеније љубави - да би искуствено доживели живот. Да би изнова доживљајали радост спознаје истинске среће. Савршеност жели да буде жива, да срећа и љубав буду стални процес који се одвија, да љубав увек изнова спознаје саму себе.

Извор: Кућа добрих вести