Кућа Добрих Вести

Login

Прелазак на зелену економију, нови простор за велике инвестиције

Оцените овај чланак
(2 гласова)

greenenergydfdfdfdfПривредна комора Србије формира Алијансу за зелену транцију коју ће чинити конзорцијум компанија, лидера нискоугљеничне економије у нашој земљи, а чији је циљ да предводе промене у области „зелене“ циркуларне економије у српској привреди.

 

 

Потенцијални привредни сектори који су идентификовани кроз Стратегију индустријске политике Србије од 2021. до 2030. године за зелену транзицију су прерађивачка индустрија, посебно прехрамбена, дрвна индустрија, грађевинарство, примарна пољопривреда и индустрија пластике.

 

Ови сектори су такође препознати и у Мапи пута за циркуларну економију Србије и сада их је потребно даље разрадити кроз Програм за циркуларну економију и Акциони план спровођења активности за Стратегију индустријске политике, каже Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију у Привредној комори Србије (ПКС).

 

„С обзиром да је ЕУ у процесу транзиције ка одрживом пословању, а Србија у процесу приступања ЕУ, и да су на располагању ИПА и други бесповратни финансијски фондови, потребно је приступити планирању инвестиција за наредну декаду како би се спровела транзиција одрживог пословања и економског опоравка привреде наше земље“, каже Митровић.

 

Компаније су свесне да је неопходно увођење чистих технологија и нових вештина, међутим, нарочито у време кризе, принуђене су да смањују инвестиције и одржавају текуће пословање са минималним трошковима, објашњава Митровић. Према његовим речима, то доводи до проблема у спровођењу активности зелене транзиције, управо када је важно имати усаглашену фискалну и таксену политику према привреди.

 

„Привредна комора Србије у фебруару покреће дигиталну платформу кроз CE HUB, како би помогла привреди, посебно сектору малих и средњих предузећа, да унапреде технолошка решења, дигитализују производњу и пређу на нискокарбонски и ресурсно ефикасну производњу“, најавио је Митровић.

 

Србија планира да достигне годишње стопе раста БДП-а од 6 одсто, а Митровић каже да ПКС у том смислу заговара годишња улагања од 500 милиона евра до 2030. у изградњу одрживе инфраструктуре, посебно за третман отпадних вода и чврстог отпада.

 

„За последњих 20 година директна штета од климатских промена по привреду и локалне заједнице коштала је нашу земљу преко седам милијарди евра. Недавни еколошки акциденти у Лепосавићу, пуцање бране јаловишта, и Потпећко језеро које је затрпано амбалажним отпадом, показују рањивост система и слабу инфраструктуру за третман отпада“, каже Митровић.

 

У протекле две деценије није се дошло до цифре од пет одсто рециклираног комуналног отпада годишње. На сметлиштима, наводи, заврши више од 100 милиона евра вредних сировина које могу да се рециклирају, поново употребе, или искористе за добијање неког облика енергије.

 

Потребно је, указује, обезбедити инвестиције за третман текстилног и фармацеутског отпада, никл кадмијумских и алкалних батерија, отпада од хране, амбалаже од пестицида, постројења за опасан отпад...

 

Изградња 356 постројења за третман отпадних вода је у плану, као и више од 20 центара за третман чврстог комуналног отпада у Србији.

 

„Ово је велика инвестициона шанса за приватне фондове и приватни капитал, да снажно подржи моделе инвестирања у инфраструктуру за треман отпадних, пијаћих вода и чврстог отпада. Потребне инвестиције у животну средину у Србији су око 15 милијарди евра у наредних 20 година, а бенефит је раст БДП од један одсто годишње у процесу зелене транзиције српске економије“, објашњава Митровић.

 

У Србији се годишње произведе око 12 милиона тона отпада, док се из домаћинстава сакупи више од 2,5 милиона тона комуналног отпада. Од те количине, свега 500.000 тона заврши на санитарним депонија, а остатак на укупно 137 регистрованих сметлишта, од којих се на 42 отпад одлаже без икакве контроле, каже Митровић.

 

Како би се ови проблеми решавали, представници Центра за Циркуларну економију ПКС и Нордијске пословне алијансе у Београду потписали су 19. јануара Писмо о намерама усмерено на јачање сарадње две пословне асоцијације на пољу развоја циркуларне економије, заједничких зелених пројеката, и оснивања ХУБ-а и дигиталне платформе за циркуларну економију.

 

 

Извор: Кућа добрих вести/ПКС


Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија