Рециклажа тог отпада као и ниво исправног складиштења је тренутно, истакнуто је, нула процената.

Теме овогодишње конференције под називом „Где-куда-како“ била је и нова законска регулатива и њена примена у пракси, затим како створити оквире новопостављене индуструје у свим сегментима рада, проблеми који се јављаљу у примени нових прописа и о едукацији свих чинилаца у процесу који се односе на рушење, деконтаминацију и рециклажу.

Уводничари су били председник Асоцијације Дејан Бојовић, Миодраг Зечевић и Бранко Ковачевић.

Након тога окупљенима се обратио Томас Каспер, који је причао о индустрији рецилаже у Европи, затим Александар Јевтовић чија су тема били Депоније и складишта.

Каспер је пренео искуства из Аустрије и указао на измене прописа у ЕУ у овој области. Он је кроз излагање пренео значајна искуства из Аустрије и начине рада код њих.

Та искуства у раду су нам од изузетне важности, јер су указали на њихове грешке у раду, а које ми можемо да избегнемо са овим новим сазнањима.

СДА је званичан члан EQAR и у ЕУ заједно са овом организацијом учествује у стандардизацији производа добијених рециклажом грађевинског материјала као и рецептури за добијање нових квалитетних производа.

То је довољан мотив да се  и у Србији  исправно примењују њихова искуства, јер већ постоји одлична базу и начин који је већ успоставила СДА, заједно са својим члановима, како би се исто примењивало код нас.

Конференција је приказала активности чланова СДА и  тимова у различитим областима и сферима свог интересовања и рада.

IMP је представио преко Александра Јевтића програм санације депонија као и пројекте складиштених простора за отпад од рушења и грађења. Начин искоришћења старих, санираних депонија, преко иновативних пројеката у корист максималног искоришћења простора и продуката таквих творатина.

О могућностима развоја пројеката за управљање отпадом од рушења и грађења на нивоу локалне заједнице причала је Ивона Стоиљковић.

Занимљив је био и панел 3Д дигитална мапа циркуларности и ко има највећу корист од њене примене. О томе су говориле Зорана Петојевић и Александра Парезановић.

Јасминка Шеровић из Београда на води причала је о парку Бристол као примеру израде плана управљања отпадом од рушење и грађења. Какво је тренутно стање са управљањем отпада од рушења и грађења у Панчеву презентовала нам је Јованка Дакић док је о рушењу високих објеката говорио Душан Цекић.

О проблемима инспекцијског надзора у пословима рушења, деконтаминације и рециклаже говорила је грађевински инспектор Весна Полумирац.

Истакнуто је као и више пута до сада, да Србија још увек увелико касни за успостављањем добрих процедура и пракси у овој области. Проблеми су бројни, почев од малог броја инспектора који могу да изађу на терен, до одсуства децентрализације процедура. Локалне самоуправе нису самосталне, па последично ни одговорне у поступању, што отежава цео посао спровођења закона у пракси.

Дивље депоније, третман отпада и на законитој депонији, посебна су прича на коју су указали учесници.

Грађевински инспектор Весна Полумирац подсетила је да је Закон о инспекцијском надзору на снази већ десет година, али да он није дао одговарајуће ефекте пре свега због одсуства људског кадра у државним институцијам који би то све морали да контролишу. Она је рекла и да је упитна стручност нових кадрова који долазе у институције, истакавши да у служби на нивоу републике има шест републичка грађевинска инспектора који имају одговарајући ниво стручности.

Треба напоменути и да је Полумирац је члан УО пМреже инспектора Србије која броји 2.500 чланова. Ово струковно удружење је пример стручног окупљања и савесности у послу, на који би требало да се угледају и друга струковна удружења у Србији. Она је запослена у градској општини Чукарица као комунални инспектор. Била је дуго година начелник и активна је била на заштити водоизворишта Макиш где су стигле тоне отпада и грађевинског шута. Она је истакла да је због свега тога угрожена пијаћа вода у престоници и да, по њеном мишљењу, њена исправност за пиће, упитна. Истакла је да је отпад од рушења старог насеља на Чукарици где су постојале септичке јаме, такође завршио у Макишу. На Ада Молу је постојао машински објекат где су остале огромне количине масти и уља. И то је завршило у Макишу. „Коришћен је пропуст у закону где пише да се то земљиште које се покупи као грађевински отпад, да може да се насипају депресије“, навела је она.

Говорећи о дешавањима у пракси она је истакла да се недостатак довољног броја стручних људи надокнађује тако што када инспектор затекне на терену нерегуларности које су у надлежности друге инспекције, сачињава записник и шаље га републичком инспектору коме је то надлежност.

„Има мало инспектора. Тренутно око 4000 инспектора имамо за све области а требало би да их је бар још толико. Водила сам један пројекат са УСАИД-ом о управљању отпадним водама и подаци на које сам тамо наишла могу да се примене на сваку нашу област и закон. Ми на нивоу Србије имамо само шест републичкик инспектора који се баве управљањем отпадних вода. За ниво Београда само шест. Мало боља ситуација је у Војводини где их има укупно 15“, навела је поражавајуће податке Полумирац.

Ове податке довољно је ставити у релацији са подацима да град Београд има два милиона становника и 17 општина, а толико мали број инспектора, нагласила је.

У Закону о отпаду отпад се делио на инертни отпад и опасан отпад. Грађевински отпад се није третирао све до 2023. године. Отпад се у Закону о отпаду третирао као инертан отпад и управљање тог отпада је дато у надлежност локалним самоуправама где је било пуно прилика за манипулацију и игнорисање прописа. Није се контролисало где завршава, па је тако обично одлазио у животну средину. Она је рекла да отпад од рушења у Београду, сада иде на насипање у Сурчину.

Полумирац сматра да управљање рушењем и отпадом мора да се децентрализује и спусти на локани ниво. „Говорим о томе да се тачно одреде локације где ће да се односи отпад“, навела је. Она је истакла да град Београд има Одлуку о комуналном реду где се наводи да власник парцеле не може да депонује грађевински отпад на својој парцели и постоји Одлука о чистоћи на територији Београда где се само у једном члану наводи да грађевински отпад не може да се депонује на јавној површини. Једино су та два прописа важила до доношења Закона о отпаду где постоје одредбе које се тичу управљања отпадом од рушења и грађана. Тако се у члану 58. Закона о отпаду по први пут у нашој законској пракси наводи грађевински отпад. Он се ту први пут помиње и дели се на инертни и опасни отпад.

Јованка Дакић је истакла да је грађевински отпад на годишњем нивоу у Панчеву око 16.000 тона и то је количина која заврши у регуларним токовима, на легалној депонији а она која се лагерује на дивљој није ни регистрована.

У град долазе чак и неки камиони који долазе са стране и који су на разним локацијама одлагали отпад а има и случајева да правна лица имају своје плацеве па траже насипање терена, шута и слично. То су обично градилишта нових зграда, а од тог доласка тих камиона настаје прашина и блато чак и на градским зеленим површинама, коловозима и тротоарима.

Председник СДА Дејан Бојовић је рекао да се од локалне самоуправе до локалне самоуправе разликују ситуације и да има општина које су решиле проблем дивљих депонија. Позитиван пример је општина Чајетина, која има и добар план управљања отпадом. Већина локалних самоуправа нема планове управљања отпадом а СДА има тренутно разговор са две, три локалне општине којима се помаже да донесу своје планове и одлуке и простор за складиштење. „Ми мислимо да имамо добар план и програм, јер не измишљамо топлу воду ни рупу на саксији. Користимо најбоља светска искуства. У Европи не постоје промотери рушења и грађења јер је то тамо одавно затворен циклсу и све иде добро и брзо. Зато и имају толику количину рециклаже“, рекао је Бојовић.

Он је истакао да се грађевински отпад мора третирати као опасан отпад док се не изврши категоризација тог отпада. „Грађевински отпад је опасан отпад док се не изврши његова категоризација. Све законске форме пуне су сиве зоне а не бране извођаче који раде без знања и звања“, истакао је Бојовић.

Према његовим речима, „злочин према природи никад не застарева“ и они који то раде ће одговарати. Бојовић је поновио и да је отпад велики економски ресурс, односно да 70 одсто може поново да се искористи. Ако се то не схвати, у следећих пет до шест година грађевинска индустрија у Србији неће постојати. „Нама је потребан посебан закон о отпаду из грађевинског отпада и посебан закон о рушењу. Морамо унапредити рад инспексијских служби у Србији и поштовати европске и светске стандарде“, истакао је Бојовић.

Посебан осврт на конференцији је био на стандардизовању нових материјала и поступака њихових добијања, смањењу угљеничног отиска, новим регулативама у ЕУ, које се односе на преглед објеката, израду планова, селектовање, пројектовање и извођење рушења објеката, складиштење и добијање нових грађевинских производа.

Као предавачи били су присутни представници домаћих компанија са својим активностима а представљени су и радови научне заједнице који су иницирани овом темом, представници EQAR, као и гости и предавачи из Аустрије, Француске, Шведске и Бугарске.

На крају конференције подељени су сертификати Српске асоцијације за рушењење, деконтаминацију и рециклажу.

Представљени су програми едукације и помоћи у вези новонасталих услова у процесу рушења и изградње објеката-компанијама, као и локалним самоуправама да би се што боље припремили за преглед документације и припрему терена за нове локације прикупљања материјала, као и постављања производних погона за нове материјале у грађевинарству.

Међу добитницима сертификата које издаје СДА, а видели смо да су то сертификати рецимо као што су: експерт за азбест су представници фирми као што су АЛП Инжењеринг и Рамонда Инжењеринг.

Евидентно је да је од оснивачке скупштине 01‘08.2017. рад Асоцијације јаван и да су све активности доступне свим заинтересованим члановима стручне јавности у Србији.

На сајту Српске Асоцијације за Рушење, Деконтаминацију и Рециклажу СДА су доступне најновије информације о раду из области грађевинарства. Св својим радом и ангажовањем, СДА је једина са простора Југоисточне Европе која као пуноправна чланица Европске Асоцијације ЕДА (European Demolition Association) учествује на доношењу нових уредби и правила у оквирима закона ЕУ, а која директно утичу на поштовање појединаца и животне средине у целости.

Конференција је имала међународни значај јер у раду учествују гости из иностранства. Они несебично преносе своја знања која су примењивали на инфраструктурним и другим објектима широм ЕУ. На тај начин, у сарадњи са њима, вршимо трансфер знања из области које таргетирамо.

На догађају је представљен и најбољи мастер рад у  у протеклој години, који је израдила Ивона Стојилковић, са веома живом темом, која је у складу са реалним тренутком у пракси, са називом МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА ПРОЈЕКАТА ЗА УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ ОД ГРАЂЕЊА И РУШЕЊА НА НИВОУ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ.

Овај изузетан рад је открио скоро све нелогичности и добре стране за прву фазу радова а то је, како доћи до складишног простора, зашто их нема код нас, и шта се још увек користи као крајња дестинација овог ресурса-материјала. Овај рад је отворио нове странице у активностима целокупне заједнице.

Са Грађевинског факултета су дошли доктор наука Зоран Петојевић и Мр.Сц. Александра Парезановић са 3D дигиталном мапом циркуларности. Ова тема је везана за наше активности од раније, а то је израда пасоша објекта, односно од којих материјала је објекат састављен, и наравно да смо пружили помоћ и подршку за израду овог пројекта јер су овакве мапе потребне сваком граду у нашој држави. КО ИМА НАЈВЕЋУ КОРИСТ ОД ПРИМЕНЕ? Није питање већ одговор- СВИ МИ.

СДА, као што је познато и препознатљиво, даје сертификате за рад са азбестом, а сада и за израду Планова за управљање отпадом од рушења и грађења, те је за овај догађај један такав рад из праксе и приказан у сјајној интерпретацији аутора Јасминке Шеровић, за локацију Београд на води Брестол парк.

Учесници су постављали доста питања и закључак је да се Планови једино тако и могу радити, а то је да створе мултидисциплинарне тимове и цео пројекат прати испрати до краја.

То је и једино логично и сврсисходно. Према интерактивној дискусији, представници локалних самоуправа су схватили колика је важност овако квалитетно стручног израђеног документа од оних које су до сада примали и који се раде само формално ради.

Представио се и Град Панчево, са изврсном анализом Јованке Дакић кроз рад - Управљање отпадом од грађења и рушења у граду Панčevу - тренутно стање, потребе и потенцијали. Уз сво поштовање локалних докумената, ова област је већ створила и ствара доста проблема у раду локалне самоуправе, комуналног предузећа, те је потреба за брзим решавањем ове области и њихов приоритет.

Конференција се дотакла и инспекцијских органа кроз презентацију Весне Полумирац, разлога постојања, чиниња и нечињења, где је кроз анализу свих учесника указано на приоритетну едукацију тих кадрова везано за активности, материјале и радњу рушења и грађења.

СДА је представила и водич који обухвата РУШЕЊЕ ВИСОКИХ ОБЈЕКАТА. Ову студију користимо као основни део код едукације и сертификације наших чланова. Материјал је у складу са дешавањима која у овим временима интригују и заокупљају нашу јавност.

Свечано уручење СЕРТИФИКАТА свима који су успешно прошли обуке и тренинг на крају Конференције је уручио наш потпредседник дипл.инг.арх. Виктор Кобјерски.

Порука ове Конференције 2024. је да на следећој конференцији 2025. слоган не буде ГДЕ? КУДА? КАКО? Већ да пут грађевинске индустрије буде додатно дефинисан Законом о Рушењу, Деконтаминацији и Рециклажи.

Извор: Кућа добрих вести