Предавачи на овом догађају, одржаном протекле седмице, били су научници са различитих европских универзитета, који су уједно и чланови ,,Међувладиног панела о климатским променама'' (IPCC), органа у оквиру Уједњињених нација, који је основан 1988. године, као и домаћи стручњаци чији је научна база деловања повезана са овим пољем истраживања.
У организацији овог пионирског догађаја у нашој земљи, где су предавачи били стручњаци УН, су поред већ поменутог ЦПН и организације ,,Један степен Србија'' , са чијим оснивачем гос. Ђорђем Самарџијом је наш портал имао врло занимљив интервју .
Прва излагања су имали научници са различитих европских универзитета који су представили како своје научно истраживање на пољу климатских промена, тако и саму структуру организације ,,Међувладиног панела о климатским променама'' (IPCC) и њиховом деловању од оснивања до данас.
Интересовање за овај догађај је било велико, тако да су пар дана пре самог догађаја сви капацитети били попуњени и није било могуће пријавити се електорнским путем. Наш портал је већ у склопу својих рубрика благовремено најавио организовање ове радионице.
Угледни предавачи из иностранства о климатским променама
Прво предавање посвећено климатским променама одржао је професор Др Георг Касер (Georg Kaser), заменик управника и професор на Институту за метеорологију и географију Универзитета Инсбрук. Он је дао уводну реч о самој организацији IPCC, као и њеној унутрашњој организацији.
Професор је члан I радне групе у оквиру IPCC, која се бави физиком атмосфере, односно метеоролошким параметрима и утицајем на климу планете Земље. Навео је као изразити пример климатских промена убрзано нестајање ледника на Арктику, феномен Ел Нињо у јужном Пацифику, чији је утицај планетаран.
Наведен је податак да се 93 одсто сунчеве енергије утроши на загревање океана, да океани служе за магазинирање топлоте и да њихов ниво годишње расте у просеку 3.2 милиметра, с тим да ће последице раста нивоа светског океана бити знатно израженије у нижим географским ширинама. У току предавања споменут је немерљив допринос нашег научника Милутина Миланковића и ,,Миланковићевих циклуса'' и ,,Канона осунчавања''.
Током дискусије је установљено да је промена климе нужност, односно да је сама одлика климе њена променљивост, али у знатно дужем временском периоду него што је животни век људи. Професор се сложио да је услед људске активности у протеклом веку нарушен природни циклус унутар климатског система наше планете и да ће то оставити несагледиве последице на наше потомке ако не учинимо нешто по том питању.
Професор Др Ленарт Олсон (Lennart Olsson) - директор Центра за одрживе студије на Универзитету Лунд, се заинтересованим појединцима обратио као представник II радне групе у оквиру IPCC која истражује процес прилагођавања људи и економије на климатске промене.
Ту је споменут, пре свега, проблем климе градова и проблем топлих ноћи. Пољопривреда, као једна од основних људских делатности, речено је, биће у случају пораста температуре поремећена. Простор Јужне Европе биће сувљи, док ће Северна Европа и север Северне Америке имати погодније услове за узгајање различитих биљних врста, што данас није случај.
Климатске избеглице – све актуелнији проблем наше планете
На дискусији је покренуто и питање да ли ће УН усвојити категорију ,,климатске избеглице'' услед све израженијих олуја, суша, и поплава. Сведоци смо патње људи током поплава које су задесиле нашу земљу овог пролећа. Неки простори ће услед већ поменутог пораста нивоа мора морати да буду исељени. Добар део Бангладеша, делта Нила и земље на коралним острвима ће бити прогутане од стране вода светског океана. Све ове поменуте чињенице представљаће врло деликатно, пре свега политичко питање, у будућности.
Говорио је и професор др Томас Брукнер (Thomas Bruckner), са катедре за управљање енергијом и одрживи развој са Универзитета Лајпциг, који је и члан III радне групе у оквиру IPCC. Научни рад у оквиру ове радне групе је смањење продукције угљен-диоксида (CO2) и унапређење зелених технологија за добијање енергије.
Према наводима ове радне групе, пораст температуре у овом веку ће износити од 3.7 0C до 4.8 0C, услед повећане концентрације гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Стога је неопходно да владе свих земаља улажу у нове технологије, које стварају мање штетних гасова.
Замена термоелектрана на угаљ и прелазак на природни гас је само један од начина смањења угљен диоксида. Изградња паметних зграда које не расипају енергију, коришћење обновљивих извора енергије- све су то начини да пораст просечне температуре не буде толико драматичан. Препорука научника ове организације је да би било прихватљиво да пораст просечне температуре до краја 21. века буде задржан испод 2 0C.
Климатске промене – последица недомаћинског односа људи према природи
На завршној дискусији сва три научника су се сложила да су климатске промене и све ово што се дешава око нас последица недомаћинског односа људи према природи. Према речима проф. Олсона ,,климатске промене су свакодневне мале, условно неприметне промене које само у изузетним случајевима привлаче медијску пажњу''. Сам однос људи према климатским катастрофама је лош, јер сматрају да је шумски пожар у Аустралији, топљење леда на Арктику, небитно за њихов свакодневни живот.
Проф. Касер наводи да медији морају да науче људе да климатске промене заиста постоје и да су реалност. Немачка влада је, по речима проф. Брукнера, још крајем 90-тих година стала иза пројекта да свака кућа по повољним условима добије могућност куповине генератора за обновљиве изворе енергије (сунце, ветар, биомаса), јер је она нешкодљива по природу и драстично је јефтинија од класичних начина добијања енергије.
Домаћи научници о климатским променама у Србији
Научници из наше земље су проблем климатских промена и продукције штетних гасова посматрали на нивоу Србије. Климатске промене у Србији ће имати две карактеристике, према мишљењу експерата. Средином 21. века, по тим пројекцијама, биће дужи сушни и кишни периоди, да би крајем овог века дошло до мањка падавина, уз повећану просечну температуру.
Професорка Бранислава Лалић са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду указала је на то да ће пољопривреда итекако осетити климатске промене, наводећи проблем расподеле падавина, нарочито у пролеће и лето.
Наведен је пример да априла ове године, 29 дана није пала ни кап кише, да би у току само једног дана била ,,изручена“ количина од 50 литара по метру квадратном. Стога су неопходни помоћ државе, наводњавање, постављање противградних мрежа, као и редефинисање појединих појмова и њихово другачије тумачење. Наравно, нема места паници, јер сви ови проблеми могу да се предупреде константним усавршавањем пољопривредника и укључивањем стручних лица у вођење српске пољопривреде, истакли су научници.
Професор Александар Јововић са Машинског факултета Универзитета у Београду је у свом излагању критиковао стратегију енергетског система у Србији, јер од 1990. године није изграђен ниједан нови електроенергетски објекат у земљи. Чак је и пропаст српске индустрије у годинама транзиције спасила наш енергетски сектор, како је иронично речено, јер је у Србији становништво највећи потрошач електричне енергије и самим тим искључиво су термоелектране највећи произвођачи угљен-диоксида.
Обновљиви извори енергије и подизање енергетске ефикасности и свести у земљи су ваљани начини да се смањи производња угљен-диоксида. Комунални отпад представља један од ресурса који би различитим процесима, попут компостирања, могао да буде сврсисходан друштву. Овако се у нашој земљи, упркос ваљаној законској регулативи, услед лоше инфраструктуре отпад складишти на отвореним депонијама, из којих се продукује гас метан који је још погубнији по атмосферу од угљен -диоксида.
На завршној дебати, у којој је учествовао и Владимир Ђурђић, са Института за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду, научници су установили да упркос лошем стању и прогнозама, само људска ажурност, преоријентација на нове видове добијања енергије и употреба нових технологија у различитим делатностима могу довести до позитивних промена.
Људи су изразито прилагодљива врста и не значи да нећемо учинити ништа да нашим потомцима обезбедимо климатски сигурнију будућност. Константним усавршавањем и подизањем свести код људи, проблем климатских промена ће бити прихваћен као реалност. Уз помоћ науке Земљани ће се носити са овим бременом, аутор се нада, јер смо као најинтелигентнији становници планете уједно њени чувари и за будуће генерације, које ће ово место називати својим домом.
Извор: Кућа добрих вести