Кућа Добрих Вести

Login

Мароко и зелена економија

Оцените овај чланак
(5 гласова)

marokoenergetikaНедавна светска конференција о климатским променама у Маракешу ((COP22), била је изузетна прилика и да земља домаћин Мароко представи свој економски напредак и еколошка достигнућа.

 

Земља на северозападу Африке је последњих пет година израсла у глобалног „зеленог лидера“ који се нада да би могао да буде пример за друге земље у развоју.


Мастер план краљевства о животној средини и „Зеленом Мароку („Plan Maroc Vert“), ослања се на комбинацију јавног финансирања и страних директних инвестиција да би омогућио скромне иницијативе које охрабрују фармере да раде са већим обзиром према животној средини, као што су директно сејање и наводњавање капљањем. Истовремено, остварују се скупи инфрастурни пројекати попут електрана на сунце и ветар.


Мароко је оскудан у налазиштима нафте па користи различита енергетска решења како би земља била међу предводницима одрживости, не само у Африци, већ глобално. Та земља је седма на свету на Индексу прилагођавања климатским променама у 2016. и једина ван Европе међу водећих 20.

 

                                  dkfdtjkjfkdjf

 

Мароко, ретка земља која одржава раст загревања испод два степена Целзијуса


Мароко има амбициозан Намераван национални одређен допринос (INDC. Потписнице Париског споразма о климатским променама из 2015. су јавно обелоданиле своје INDC који треба да допринесу остваривању дугорочних циљева: да повећање глобалног загревања буде задржано добрано испод два степена Целзијуса (C), да остваре његово ограничење до 1,5 степени C, те у другој половини овог века у потпуности елиминишу емитовање штетних гасова.


Планом који је поднет Секретаријату Уједињених Нација (UNFCCC) који се брине о спровођењу међународног еколошког споразума закљученог на Земаљском самиту у Рију 1992, Мароко се обавезао на смањење емисије „гаса из стаклених башти“ – нарочито у пољопривреди, за 32 посто до 2030.


Уопште, Мароко је међу само пет земаља у свету које су оствариле ранг “задовољавајуће” у настојању да одрже загревање испод два степена C, према Трагачу климатске акције. Ни једна земља није до сада достигла ниво “узорна”, па је “задовољавајуће” највиша оцена.
Та држава је, такође, преузела да пошуми 200.000 хектара и увелико повећа наводњавање. Ове обавезе, међутим, зависе од приступа кредитима за унапређење климе, али подразумевају кумулативно смањење од 401 мегатона угљен диоксида (CO2) у периоду од 2020. до 2030.

 

                                        makarese

 

Мароканска свеобухватна “зелена стратегија”


Даље, Мароко би до 2050. могао да у потпуности пређе на зелену енергију, оцењено је у студији америчког Стенфорд Универзитета о енергетској мапи пута у 139 земаља. То би земљи донело 3,5 милијарди долара и нових 88.000 сталних радних места, наведено је у студији.


“Производња електричне енергије је само део шире стратегије,” изјавио је Саид Мулкин, директор мароканске Националне агенцy за развој обновљиве енергије и енергетске ефикасности. Наиме, према једној процени, 78 одсто Марока чине пустиња и суве зоне, па је за ту земљу очување воде од животног значаја.


Отуда значај способности прикупљања и складиштења воде, нарочито за пољопривреду која којисти 85 одсто свих залиха те текућине у Мароку. У земљи постоји 140 бунара са укупним капацитетом од близу 18 милијарди кубних метара воде.


Еколошке мере у Мароку


Мароко је почео да улаже у екологију и обновљиве изворе енергије из нужде. За разлику од сировинама богатих земаља Блиског истока, краљевина не седи на великим резервама нафте и природног гаса. Сада је земља која излази на две велике воде (Атлантски океан и Медитеранско море) и позиционирана је између Блиског истока и подсахарске Африке, почела да користи свој зелени успех за статус већег играча међу земљама у развоју.


Само у протеклој години, Мароко је забранио коришћење пластичних кеса, покренуо планове за проширење мрежа трамваја у навећем граду и привредном средишту Касабланци и престоници Рабату, почео процес замене старе флоте аутобуса и таксија, покренуо прву шему изнајмљивања бицикала у Африци. Последњих година је у 15 села на планинском ланцу Високи Атлас засађено 540.000 дрва, и на аукцији угљеника, ова села, продаваће смањивање емисије карбон диоксида као компензацију за друге емитере у свету.


Краљевство жели да утка пројекте климатске промене у свој културни систем опремањем 600 џамија широм земље соларним панелима. Од пројекта џамија са соларним панелима, почетог 2016, очекује се за 40 посто снижавање потрошње енергије у џамијама.

                                                   


Мега пројекти за енергетску одрживост


Но, далеко највише пажње у Мароку је усмерено ка развоју „мега“ инфраструктурних пројеката у амбициозном плану за трансформацију енергетског микса земље. Мароко од 2012. укида субвенције за фосилна горива, поступак који је у случају нафте завршио 2015. и усредсредио се на обновљиву енергију.
Мароко тренутно добија 28 посто енергије из обновљивих извора, а монарх, краљ Мохамед VI је 2015. обавезао власти на повећање удела производње обновљиве енергије на 52 посто до 2030, с циљем да буде инсталисано око 10 гигавата (GW, или 1.0x109 вата). До тада Мароко треба и да достигне 20 одсто већу енергетку ефикасност у секторима транспорта, становања и пољопривреде.
Очекује се да ће до 2030. од соларних панела, као и повећаног коришћења снаге ветра и хидроелектрана долазити 14 посто електричне енергије. Планирано је до 2020, инсталисање два GW нових капацитета само на основу сунчеве енергије.

 

 

                         nor

 

 

Коришћење енергија ветра и сунца


Мароко такође улаже у енергију ветрова. Близу Тангера је 2010. пуштена у рад 300 милиона долара вредна фарма ветрова. Она има 165 турбина и капацитет производње од 140 мегавата (MW). У међувремену је на иницијативу државе и уз улагање од 1,4 милиона долара саграђена фарма ветрова код југозападног града Тарфаје, највећа у Африци, која од 2014. производи 850 MWh.


Конзорцијум који чине италијаска мултинационална компанија Enel Green Power S.p.A., мароканска инвестициона Нарева и немачки Сименс, победио је у марту на тендеру за изградњу још пет фарми ветрова у различитим деловима Марока и Западне Сахаре. Њихов комбиновани капацитет ће бити 850 MW, што се сматра великим повећањем. Цена јединице у тендерској документацији је била међу најнижим у свету, тек 0.03 америчка центра по kWh.


Уз то, сектор обновљиве егергије ветрова подстиче домаћу индустрију. У Мароку је произведено 70 одсто резервних делова за турбине код Тарфаје.


Истовремено, у близини града Уарзазате на граници Сахарске пустиње, ниче соларна електрана Нур 1, један од најсавременијих националних пројеката обновљиве енергије. На површини од преко 2.000 хектара, соларна централа Нур ће после завршетка 2018. производити 580 MWh чисте електричне енергије, за потребе милион домаћинстава. То ће, сматрају упућени, учинити Мароко соларном суперсилом.


Има мишљења да би Мароко могао достићи жељених 50 посто енергије из обновљивих извора до 2030. Та држава је чак отворила врата Европе у размени струје добијене од обновљивих извора.

 

                                          sujncans

 

Цена електричне егергије је важан фактор


Развој обновљиве енергије изгледа лепо на папиру, но цена ће представљати важан фактор. Покретање пројекта Нур помогло је снижавању цене електричне енергије произведене према систему CSP (Концентрисана соларна енергија која користи огледала или сочива за усредређивање великих сунчаних површина на мала подручја) на око 0,16 долара по kWh. Но то делује скупо у поређењу са соларним PV системом (где соларне, фотонапонске ћелије директно претварају сунчеве зраке у електричну енергију) који је пао на 0,03 долара по kWh.


Тек треба да се види да ли ће трошкови CSP пасти довољно ниско да би били глобално економско конкурентни и достава исплативе обновљиве енергије за потрошаче у Мароку. CSP такође користи велике количине воде како би огледала остала чиста – што представља проблем у недовољно водом опскрбљеном Мароку.


Истовремено, Мароко није у потпуности избацио употребу фосилних горива – највећи проценат производње енергије добија се од угља (35 посто) и планира се повећање у наредних пет година. Нови енергетски микс обухватиће најмање 3.900 MW енергије од природног гаса, док се потрага за налазиштима хидрокарбоната на територији Марока наставља. 

 

Мароко помаже државама у Африци


Као домаћин COP22, Мароко желео да демонстрира посвећеност чистој енергији и учини овај COP (Конференција укључених страна, партија) такоже и „Афричким COP “. Та земља је већ покренула иницијативу – „Прилагођавање афричке пољопривреде“ – како би помогла фармерима на континенту током климатских промена.


Бадр Икен, генерални директор мароканског Института за Истраживање соларне енергије и нових енергија ((IRESEN), нада се да ће афричке земље ускладити са Мароком на други начин: да ће то видети као модел којим ће се доказати да као земље у раној фази развоја могу инвестирати у обновљиве енергије и ићи ка самодовољности и економском расту. Зато што не постоји поуздана енергетска инфраструктура за фосилна горива у Африци попут оне у Европи и на Блиском Истоку, није у питању транзиција ка обновљивој енергији, већ стварање у потпуности новог енергетског екосистема, казао је Икен.


Привреда Марока


Мароко је успео да привуче стране инвестиције и оствари већи напредак у односу на већину суседа захваљујући политичкој стабилности у земљи. Према проценама УН, „Арапско пролеће“ је резултирало губитцима од преко 600 милијарди долара тиме што је довело до гашења привредног раста широм Блиског Истока.


Но Мароко и његова економија су у великој мери успели да избегну последице политичке нестабилности. Економски раст јесте низак (према очекивању Међународног монетарног фонда у 2016 ће износити 1,5 до два одсто), али према Светској банци, снажнији је него у суседним земљама. Увећавају се стране инвестиције (у 2015. су према министарству финансија изнеле преко четири милијарде долара), а туризам (готово 4,2 милиона туриста у првој половини 2016, или 2,6 одсто мање него у истом периоду претходне године), није у паду у размерама као што је случај другде у региону.



Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 30 децембар 2016 13:25
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија