Кућа Добрих Вести

Login

Kина је благостање повезала са изградњом путева

Оцените овај чланак
(1 Глас)

rpjekjtak

Наставак другог дела:

 

Ватрослав Белан, саветник заменика премијера за економску политику и финансијски систем је истакао како је према извештају ММФ привреда Црне Горе сада у добром стању и да се финансијски сектор побољшава. „Наша економија је у 2017. остварила снажан раст, упркос чињеници да су власти спровеле средњорочну стратегију фискалог прилагођавања“, навео је црногорски званичник.

 

“Мере предузете у контексту стратегије фискалног прилагођавања стабилизовале су макроекономске изгледе“, додао је Белан. Он је навео да је мисија ММФ поздравила напоре Црне Горе да побољша одрживост јавног дуга, говорећи да ће у 2023, бити смањен на подношљивији ниво од 53 посто БДП.

 

Према извештају ММФ, „после раста од 2,9 посто у 2016, привреда је напредовала 4,4 посто у 2017, подстакнута изградњом аутопута и снажном туристичком сезоном“. „Снажан економски раст требало би да буде настављен у 2018, упркос фискалном усклађивању... Мада ће трошкови изградње аутопута остати на нивоу из 2017, приватна улагања – пре него јавне инвестиције – и потрошња би требало да покрену раст“, навео је ММФ.

 

У извештају Светске банке о економским изгледима Црне Горе се наводи: „Мада ће раст инвестиција успоравати како се изградња аутопута буде приближавала крају, његов допринос расту остаће снажан у 2018.“. Отуда Синхуа примећује како је изградња аутопута већ дала подстицај у Црној Гори.

 

За Bemax, водећу црногорску грађевинску компанију, учешће у изградњи значи обрт од око 200 милиона евра. За потребе изградње аутопута, Бемаџ сада запошљава око 700 радника, од чега су 600 локални, изјавио је за Синхуа извршни директор компаније Веселин Ковачевић.

 

Нису урачунате све користи од аутопута

 

Поврх тога, Вукотић је рекао да „везивање здравља економије за само један квантитативни индикатор – јавни дуг БДП, представља апсолутно бирократски приступ“. Важно је гледати на „начин на који се ови зајмови инвестирају“, рекао је Вукотић који сматра да су у случају Црне Горе средства добро уложена у дугорочну инфраструктурну изградњу.

 

Синхуа додаје како је међу локалним политичарима у Црној Гори и у глобалним медијима навођено да су планови о изградњи аутопута „економски неисплативи“. У прилог томе су изношени подаци о недовољном обиму саобраћаја за предложени опсег аутопута и неодговарајући поврат инвестиција.

 

                                 boljare

 

 

Није се, међутим, по Синхуа, ушло у разматрање шта ће аутопут донети областима Црне Горе без излаза на море – на пример, скраћено време путовања, више туриста, олакшане трговину и инвестиције, као и друге користи. Другим речима, критике су из стагнантне перспективе разматрале ситуацију у развоју, истакла је Синхуа.

 

Лиу Зуокуи, директор Одсека за студије централне и источне Европе на Институту за европске студије при Кинеској академији друштвених наука, рекао је да су страховања у међународној заједници у вези учешћа кинеских компанија у изградњи аутопута у Црној Гори непотребна и преувеличана. Пре свега, Црна Гора је већ чланица НАТО, могла би да постане чланица ЕУ најраније 2025, а НР Кина је удаљена 7.000 км, приметио је Лиу.

 

Лиу је даље навео како „кинеска укљученост доводи Црну Гору – буквално – ближе Европи“. Са друге стране, додао је Лиу, аутoпут би требало да буде дочекан са одобравањем пошто ће регион профитирати од кинеског финансирања и градитељске експертизе, па тако уштедети ресурсе ЕУ на Балкану, традиционално „сиромашном рођаку“, Западне Европе.

 

 boljareeeeee

 

У 2019. изградња аутопута Подгорица-Мојковац

 

Европска комисија је 19. септембра објавила стратегију за боље повезивање Европе и Азије, наводећи потребу улагања у инфраструктурне пројекте у мање развијеним земљама и изражавајући спремност да сарађује са НР Кином и другим азијским земљама. Отуда Синхуа наводи да би аутопут у Црној Гори, као модел за пројекте повезивања, требало да буде поздрављен, а не да се према њему односи са сумњом. Несумњиво је да ће изградња аутопута користити Црној Гори и региону, истиче кинеска државна агенција.

 

Саветник Белан је признао да је у почетку постојала сумња према изградњи аутопута. „Када смо објавили овај пројекат, део домаће и међународне јавности је тврдио да је то ‘празна прича’ и политички маркетинг. Влада се налазила под притиском да докаже да ће аутопут бити изграђен“, навео је он.

 

Но, пошто су се појавили импресивни мостови, тунели и пролази, казао је Белан, влада се сада налази под другом врстом притиска, “од стране наших грађана, да аутопут буде изграђен што је пре могуће. Садашњи притисак доказује да смо од почетка били у праву.”

 

Белан је изнео да је план владе за 2019, да “уз кинеске партнере, успешно окончамо изградњу најзахтевније и најважније деонице пута, од Подгорице до града Колашина, важног центра зимског туризма, на северу земље“.

 

Белан назива аутопут „подршком, основом, средством развоја“.„Као кичма будуће модерне путне мреже у Црној Гори, помоћи ће да смањимо број саобраћајних несрећа и повећамо безбедност и удобност путовања“. Аутопут ће приближити Црну Гору Европи, додао је Белан, пошто ће „нас повезати са кључним европским путним коридорима... главним европским тржиштима и иностраним туристичким зонама“.

 

За Црну Гору, аутопут представља наду за „исти пут којим смо ишли у нашем политичком плану дуго времена“, рекао је Белан, То је, „пут према Европи и заједници најразвијенијих земаља“ рекао је он.

 

Црногорски званичник је, такође, рекао како се „ између ЕУ и Кине развија свеобухватно стратешко партнерство“. „Као будућа чланица ЕУ желимо да допринесемо даљем унапређењу тих односа“, закључио је Белан.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 05 децембар 2018 12:13
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија