Кућа Добрих Вести

Login

Инвестицијски мега самити у Индији

Оцените овај чланак
(4 гласова)

modiiiii

 

Од нашег специјланог извештача:

АХМЕДАБАД - Јануар је традиционално месец мега инвестицијских конференција у Индији, другој најмогољуднијој земљи на свету, са 1,25 милијарди становника и трећој по величини економији у светској привреди мерено паритетом куповне моћи (према тржишним ценама, ППП, у 2013. је процењена на 4,5 билиона долара).


Сутра почиње 7. Глобални самит инвеститора “Живахни Гуџарат (ВГС) 2015” у истоименој западној индијској савезној држави, а идуће среде 25. Партнерски самит у Џајпуру, главном граду северније савезне државе Раџастан. У Гуџарату је управо завршена конвенција Индуса из дијаспоре, Праваси Баратија Дивас (ПБД), а у Калкути самит “Бенгал предводи 2015”, престижан догађај који организује влада те источне савезне државе како би је представила као примерну дестинацију за инвестирање.


ПБД је највећи годишњи скуп људи индијског порекла који треба да им унапреди узајамно повезивање И ојача комерцијалне везе. На скупу је било преко 3.000 учесника, од око 25 милиона људи пореклом из Индије који живе ван отаџбине.

prva

 

ПБД се сваке године обележава 9. јануара у знак признања доприноса индијске дијаспоре развоју домовине. Тај датум је изабран пошто се тог дана 1915. године, каснији индијски борац за ослобођење од британског колонијализма Махатма Ганди (1869-1948) вратио из Јужне Африке у отаџбину. Одржавање самита ПБД у Гуџарату на стогодишњицу Махатминог повратка, има И симболичку ноту пошто је његова породица била пореклом из тог региона.
У недељу пак треба да почне ВГС у Гандинагару, новоизграђеном главном граду Гуџарата.

 

 

Гуџарат је последњих 10 година остварио један од највећих привредних напредака у Индији, у периоду када се та земља сврстала међу значајне привредне сила света, као чланица БРИКС (заједно са Бразилом, Русијом, Народном Републиком Кином И Јужноафричком Републиком).

 

Гуџарат - инвестицијска мека


Од 2002. до 2014, главни министар Гуџарата био је Нарендра Моди (64), садашњи премијер Индије од кога неопходне реформе очекују нарочито пословни кругови у земљи и иностранству, те млађи Индуси. Гуџарат са 60 милиона становника сматрају једном до најразвијенијих и према улагачима пријатељских федералних јединица у Индији, с обзиром на њену узнапредовалу социјалну И физичку инфраструктуру која иде под руку са добро планираном политиком индустријализације.


За разлику од претходних шест самита које је покренуо Моди као главни министар, овог пута неће бити ни захтева ни најава улагања у Гуџарат. Самит треба да промовише Индију као инвестицијско одредиште, при чему би Гуџарат представљао глобалну платформу за пословно повезивање у читавој земљи која се простире на 3,3 милиона квадратних километара. “Гуџарат је већ утемељен као идеална дестинација па је дошло време да се покаже И као најбоље место за умрежавање”, казала је главна министарка те државе Анандибен Пател.

 druga

 

"Слив" страних инвестиција


Индији је за 12-ти Петогодошњи план развоја (2012-2017) потребно око билион долара улагања за финансирање инвестиционих радова у лукама, на аеродромима и аутопутевима. Ових дана је саопштено да се у земљу током 2014, слило 24 милијарде долара страних инвестиција (ФДИ). То је владу охрабрило да може да увишестручи страна улагања пошто за њих отвара, између осталих, секторе одбране, железница и осигурања.


На самиту очекују челнике више од 50 глобалних корпорација и 30 високих политичара, међу њима генералног секретара Уједињених нација Бан Ки муна и америчког државног секретара Џона Керија, председника Светске банке Џим Јонг Кима, директоре из Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) и других водећих финансијских институција. Из нашег дела света су, према индијским медијима, најављени премијер Македоније Никола Груевски, заменик пољске премијерке Јануш Пјехоћински, као и један неименовани румунски министар.

 

Долазак великог броја компанија


Брендирању ВГС треба да допринесе и очекивани долазак представника најмање 250 са листе магазина Фортуне 500 највећих компанија у свету. Међу њима су произвођачи аутомобила Сузуки и Форд, финансијске групације Блакстон, Мастер кард, Токијска и Стандард Чартеред банка, највећи произвођач полупроводника у свету Интел, мултинационални оператер мобилне телефоније Водафон, кинески произвожач мобилних телефона Ксијаоми. На самиту ће бити заступљени и рударска компанија Рио Тинто, РасГас из Катара, тајванска Кинеска корпорација за челик и хонгконшка компанија за електричну енергију Кина Светло и снага, те најмање 12 министара федералне владе у Делхију.


Неки од ових учесника ће, такође, бити на састанку извршних директора коме ће се обратити и премијер Моди. На конклави која је новина на самитима у Гуџарату, ће бити разматрани иновативни стратешки модели који ће покретати будући привредни раст.
Међу државама које ће учествовати на „семинарима“ су Велика Британија, Аустралија, Сингапур, Холандија, Шведска, Канада, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), Израел, Бахреин и Афганистан.


Досадашњи самити су били изузетно добро примљени у свим сферама друштва у Гуџарату. Сматра се да су ти скупови изузетно допринели преображају Гуџарата у "Глобалнои пословно чвориште”. То потврђују И бројке са ВГС 2013 на коме је представљена 121 држава са преко 2.100 страних делегате и око 58.000 учесника из Индије.


На прошлогодишњем сумиту је потписан запањујући број од 17.719 намера о улагањима у различитим областима, заједно са 2.670 стратешких партнерстава у областима преноса технологија, истраживања и развоја(Р&Д), образовања и тд. Ове године се очекује да ће као резултат до сада највећег броја учесника бити потписано 22.000 меморандума о разумевању између државних органа и пословних људи.

 treca

 

Атрактивна дестинација и партнер


Индијски медији пишу како је премијер Моди можда после велике изборне победе на парламентарним изборима претходног маја заменио своје докорашње место боравка Гандинагар са Њу Делхијем, али ће почетком 2015. главни град Гуџарата бити дипломатски центар земље. Постоји мишљење да је Моди, барем делимично и даље заинтересован за Гуџарат, а то сада привлачи посетиоце високог ранга. Скупови у Гандинагару се дешавају усред неколико великих иницијатива које је Моди покренуо како би од Индије направио атрактивнију дестинацију и партнера, како за стране компаније тако и за индијску дијаспору. Кампања “Направите у Индији” коју је Моди покренуо крајем септембра 2014, налазиће се у средишту током глобалних дешавања у Гандинагару.


Пажњу привлачи И семинар посвећен ГИФТ ситију, амбициозном пројекту вредном 16,93 милијарди долара који се остварује крај Гандинагара. Гуџаратски међународни финансијски и технолошки град (GIFT City) је “први индијски паметни град” чији је родоначелник 2007. био Моди.


Конференција под називом “Самит улагања у Индију 2015.: Финансирање и будући раст”, један је од највећих семинара ВГС 2015 И ту се очекује око 4.000 учесника. Међу њима би требало да буде више од 2.000 руководилаца из сектора банкарства, финансијских услуга И институција (БФСИ), укључујући челнике водећих банака.


ГИФТ сити, лоциран на обалама реке Сабармати у Гандинагару, се гради на иницијативу владе Гуџарата као најсавременије Глобално финансијско чвориште који би било пандан сличним Ла Дефанс у Паризу, Шињуку у Токију, Докјард у Лондону и Луџиазу у Пудонгу у Народној Републици Кини. Пројектом управља Компанија Гујаратски међународни финансијски и технолошки град (GIFTCL), заједничкo предузеће државне компаније Гуџаратски урбани развој (GUDCL) и приватне фирме Infrastructure Leasing & Financial Services Ltd (IL&FS).


“Док на другим местима у Индији планирају паметне градове, ми у Гуџарату смо кренули и остварили прву фазу пројекта,” недавно је изјавио Дипеш Шах, потпоредседник у GIFTCLd. Током Фазе I која је коштала 286,6 милиона долара продата су земљишна права над 12 милиона квадратних стопа (фт2, близу 930.000 квадратних метара, м2) што је више од циља који је ГИФТ поставио за овај период, од 10 милиона фт2.


Шах је изнео да ће у другој фази бити подигнуто 15 до 20 вишеспратница. Пројекат ће се простирати на преко 3,2 милиона м2, а да су већ изграђене два високосправна објекта. Друга фаза ће коштати близу 1,3 милијарде долара.

 cetvrta

 

Нови мостови према земљама у развоју


Партнерски самит у Џајпуру организују Конфедерација индијске индустрије (CII) i федерално министарство трговине и индустрије. Самит је установљен 1995, како би била обележена 100-годишњица оснивања CII и од тада је постао водећи скуп за стране улагаче у Индији. Прошле године је на овом самиту учествовала делегација Привредне коморе Србије коју је предводио садашњи министар привреде Жељко Сертић.


Ове године се очекује преко 1.000 страних учесника из 45 земаља света. Међу њима би требало да буду генерални директор Светске трговинске организације Роберто Азеведо, званичници Азијске банке за развој, Организације за економску сарадњу И развој (ОЕЦД), Светске организације за интелектуалну својину и других мултилатералних организација.
Самит у 2015. има за индијске пословне кругове посебно значење пошто се обележава 120 година од постојања CII. Тема самита је “Партнерство за заједничке нове реалности”, а дискусије на њему треба да укажу на синергију која подстиче следећу фазу глобалног раста и гради нове мостове према земљама у развоју.


Самит је важан и за Раџастан, најпространију индијску савезну државу (величине попут Немачке) једну од колевки културе на Југу Азије и региона атрактивног за улагања у туристичку индустрију, прераду хране, рафинерије, експшлоатацију богатих налазишта лако доступних минерала. Туризам је главна и цветајућа индустрија у Раџаста у који долази трећина свих страних посетилаца Индије. Власти Раџастана нуде могућности великих улагања у различитим областима, од хотела, забавних паркова, успињача, здравствених одмаралишта, транспорта И других иновативних туристичких пројеката.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 29 јануар 2015 10:55
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија