Домаћини су указивали нарочито на значај палминог грозда, тешког и до 25 килограма, у настајућој глобалној трци за биогоривима. Богате залихе уљаних палми су кључне за унапређење одрживе производње енергије.

Још је већи значај палминог уља. Његова производња је окосница малезијске економије и у обезбеђивању хране растућем становништву наше планете. Малезија је глобално други највећи произвођач и извозник палминог уља, чинећи 8,4 одсто глобалне производње уља и масти и 19,1 одсто извоза по свету (по другим подацима, 11 одсто светске производње и 27 одсто извоза). Речју, палмино уље је дар природе Малезији и дар Малезије човечанству.

Пословни форум о индустрији палминог уља у Малезији

Захваљујући труду амбасаде Малезије у Србији, недавни пословни форум у Београду био је прилика да се попуни знање и о другим благодетима палминог дрвета из пространих тропских шума. На радионици за промоцију малезијског палминог уља у Србији је отправница послова Кармлија Будиати Че Емби, нагласила потенцијал за ближе деловање између пословних кругова две државе и ширење привредне сарадње и билатералних односа у целини.

Радионица је послужила подизању свести различитих потрошача на српском тржишту о употреби палминог уља. Према домаћим изворима, у Србији 30 одсто потрошача користи у некој форми палмино уље, па увоз вреди 40 милиона евра.

Током форума су функционери Малезијског савета за палмино уље (MPOC) пружили детаљне информације о већој употреби те врсте уља и његовим предностима за различите потрошаче у Србији. Представници Привредне коморе Србије, великих компанија, домаћих увозника и дистрибутера палминог уља су поделили позитивне утиске о посети Малезијском форуму о палмином уљу (MPOF) 2024. у Куала Лумпуру и обиласку тамошњих плантажa уљане палме почетком октобра ове године.

Као први догађај ове врсте у Србији семинар је привукао пажњу учесника, представника пословних удружења, српских увозника, дистрибутера и компанија прехрамбене и хотелске индустрије, клуба пријатељства Србија-Малезија и медија.

Уљана палма се простире на 0,5 одсто укупних пољопривредних површина на свету, али производи 35 одсто свих јестивих уља и масти. Индонезија и Малезија су у овом сектору попут "Мајка Тајсона" – некада светског шампиона у боксу супертешкој категорији. Из тих земаља и суседног Тајланда, долази 87 одсто производње палминог уља. Главни потрошачи су Индија, Народна Република Кина, Индонезија и Европа.

У Индонезији и Малезији око 4,5 милиона људи зарађује за живот производњом палминог уља. Та индустрија у Малезији запошљава више од пола милиона људи, а издржава још око милион. Приходи малих пољопривредника су увећани узгојем уљане палме, што је помогло милионима људи да се извуку из сиромаштва, наводе малезијски званичници.

Као најсвестранија и најпродуктивнија уљарица, уљана палма се добро показала улагањима у научна истраживања и промоцију техничког развоја. Раст у сектору производње нафте и гаса има каскадни утицај на цео ланац производње и продаје, Производња палминог уља изнедрила је многе сродне индустрије, фабрике за добијање уља, произвођаче и добављаче опреме за плантаже.... Већина палминог уља се извози, па та индустрија значајно доприноси малезијском бруто домаћем производу и девизним резервама.

Уљана палма (Elaeis guineensis) потиче из Западне Африке, где је дивље расла достижући висине и преко 18 метара.

Уљану палму су средином 1800-их у Малезију, тада Малају, увели Британци, а у Индонезију Холанђани. У почетку је сађена као украсно дрво.

Прва комерцијална садња уљане палме у Малезији је уследила 1917. и утемељила опсежне плантаже и производњу уља. Почетком 1960-их, у оквиру владиног програма диверзификације пољопривреде, уведеног ради смањивања економске зависности земље од каучука и калаја, брзо се ширила садња уљане палме.

Уљана палма је најефикаснија уљарица на свету. За производњу једне тоне уља потребно је само 0,26 хектара земље. Код производње соје, сунцокрета и уљане репице потребно је 2,22, идносно 2,0, те 1,52 хектара.

Уљане палме почиње да рађа 30 месеци после садње и наставља да даје плодове наредних 25 до 30 година, омогућавајући постојану производњу уља. У Малезији се саде углавном уљане палме сорте тенера која даје између четири и пет тона сировог палминог уља по хектару годишње и око тону коштица палминог језгра.

Уљана палма је једнодома култура, јер на истој биљци цветају и мушки и женски цветови. Свака биљка формира компактне гроздове тежине између 20 и 25 килограма, а у свакој грозду је од 1.000 до 3.000 плодова. Свако воће има готово сферни или издужени облик.

Генерално, плод је тамно љубичаст, готово црн, а када сазри, боја постаје наранџасто црвена. Свака воћка се састоји од тврдог језгра (семена) затвореног у омотачу (коштици, ендокарпу) који је окружен меснатим плодом (мезокарп).

У изворном облику, палмино уље је светло наранџасто-црвене боје због високог садржаја каротена. Од уљане палме се добијају две врсте уља: из „меса“ плода, и из семенки.

Данас у Малезији уљана палма расте на 5,9 милиона хектара са којих је 2020. добијено 19,86 милиона тона палминог уља и 2,32 тоне уља из палминих коштица.

(НАСТАВЉА СЕ)