Налази се у скоро половини упаковане хране по супермаркетима.

То уље се користи у тоалетним потрепштинама, сапуну и козметици. У многим земљама се употребљава као биљно уље и маст, те маргарин. Користи се у широком спектру хране и производа за домаћинство - од кекса, сладоледа и чоколадне пасте, као и у производњи биогорива.

Наиме, палмино уље изузетно свестрано. Палмино уље остаје получврсто на собној температури, због своје засићености од око 50 одсто, па се може користити и као намаз. Палмино уље и производи од њега имају добру отпорност на оксидацију и топлоту на дугим повишеним температурама, што га чини идеалним састојком за пржење и друге мешавине уља. Произвођачи и крајњи потрошачи широм света додају велику количину палминог уља у своје мешавине уља за пржење из техничких и економских разлога.

Палмино уље може бити добро за здравље

Палмино уље се дуго користи у традиционалној медицини за лечење, од болова у леђима до маларије. Неке студије су показале да може бити добро за здравље. Богато је одређеним антиоксидантима, а рана истраживања су показала да може бити корисно за здравље мозга, чак и срца.

Кашика рафинисаног палминог уља садржи 2,16 милиграма витамина Е, око 14 одсто његовог препорученог дневног уноса. Као антиоксиданс, витамин Е помаже у заштити ћелија од оштећења штетним молекулима званим слободни радикали. Сматра се да ови молекули играју важну улогу у случајевима рака и срчаних болести.

Резултати истраживања утицаја палминог уља на здравље срца су мешани. Но, неке ране студије показују обећавајуће резултате.

Витамин Е такође подржава здравље људског имунолошког система и укључен је у интеракцију ћелија. Истраживања показују да витамин Е такође може помоћи у заштити од дегенерације макуле повезане са старењем.

Црвено и нерафинисано палмино уље

Многе студије о здравственим предностима усредсређене су на црвено палмино уље или екстракте из њега. Оно је сирово или нерафинисано уље црвенкасте боје које се вековима користи за кување у Африци и Египту. Но, има јак укус и мирис који многи људи сматрају непријатним.

Црвено палмино уље има много више антиоксиданата, него рафинирано палмино уље. Богато је каротеноидима које људско тело претвара у витамин А, а помаже и у спречавању недостатка витамина Д.

Витамин А је важан за здравље очију, имуни систем и раст деце. У земљама у развоју укључивање црвеног палминог уља у исхрану у детињству или током трудноће помаже у надокнађивању недостатка витамина Д.

Неке студије на животињама су показале да црвено палмино уље може помоћи у заштити од срчаних удара изазваних сужавањем срчаних артерија. Сматра се да активира одбрамбене механизме у срцу и, између осталог, смањује оштећење ткива.

Могући ризик за кардиоваскуларне болести

Но, палмино уље се састоји од 50 одсто засићених масти које често повезују са срчаним обољењима. Засићене масти повећавају ниво "лошег" ЛДЛ холестерола и триглицерида, који су фактори ризика за кардиоваскуларне болести.

Опет, рафинисано палмино уље засићено 50 одсто, има повољнији састав масне киселине од црвеног палминог уља и кокосовог уља, чија засићеност премашује 85 одсто. „После првог пржења бацамо палмино уље,“ казала ми је једна индонежанска домаћица.

Палмино уље је вероватно здравије за срце од бутера, али је мање здраво од маслиновог и других уља која остају течна на собној температури. Но, за ову тврдњу је потребно више истраживања.

Изазови за сектор јестивих уља у Малезији

У међувремену се, сектор јестивих уља у Малезији, као и другде у свету, суочава са низом изазова, од стално променљиве тржишне динамике и трговинске политике, до повећане контроле еколошке прихватљивости и утицаја на животну средину.

У Малезији, као и у многим деловима Југоисточне Азије, крчење земљишта за узгој уљане палме довело је до масовне сече шума, упркос обећањима великих фирми да ће то окончати. Еколошке организације су забринуте да крчења шума, такође, уништава станишта орангутана и носатих мајмуна, патуљастих слонова, малајских тигрова, дивљих свиња и носорога.

Спаљивање шума за стварање плантажа палми доводи до емисије гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери и погоршава глобално загревање. Неке методе које се користе у узгоју палминог уља такође могу довести до загађења воде и ерозије тла.

Малезија, која је од 2001. изгубила скоро петину старих шума, поставила је петогодишње ограничење на укупну површину плантажа уљане палме 2019. Пре пандемије КОВИД-19 планирала је да повећа казне и затворске казне за илегално крчење.

Округли сто за еколошку производњу палминог уља (RSPO) основан је 2004. пошто су невладине организације изразиле забринутост због утицаја производње палминог уља на животну средину. Организација је развила међународне стандарде за одрживу производњу палминог уља. Производи садрже сертификовано одрживо палмино уље (CSPO).

 Влада намерава да заштити биодиверзитет у Малезији

Малезијско Министарство плантажа и MPOC поручују да влада намерава да заштити биодиверзитет у земљи. Власти наводе да улажу у иновативне технологије и јачају партнерства ради испуњења светских стандарда. Тако се осигурава да се на плантажама уљаних палми примењују стандарди Међународне организације рада како би уље било добијано на одржив начин.

У Малезији воде рачуна и да Европска унија планира да до 30. децембра 2025. спроведе пропис о крчењу шума (ЕUDP). Председавајући MPOC Карл Бек-Нилсен је, међутим, упозорио како је погрешна идеја да је одрживи развој у интересу само Запада. "Није. Одрживи развој је подједнако важан и за друге земље. Млади данас желе да ураде све како треба", навео је тај званичник.

Бек-Нилсен је, међутим, објаснио да MPOC "мора осигурати да предузећа могу остварити профит, обезбедити запослење, изградити домове за запослене, постројења за биогас која раде без употребе фосилних горива. Друго, морамо осигурати еколошку компатибилност. То значи не стављати профит изнад животне средине", навео је он.

Обећање да ширења плантажа више неће бити

Према званичницима, нешто више од половине државних шума у Малезији проглашено је резерватима или заштићено законом. Генерална директорка MPOC Белвиндер Срон Срон Каур, која је поздравила учеснике семинара у Београду, казала је у једном интервјуу да Малезија доследно осигурава како би 50 одсто земљишта било под шумама.

“Више земљишта неће бити коришћено за узгој уљаних палми, а фокус је на повећању приноса,” казала је директорка Срон Каур. “Просечна продуктивност је 3,2 тоне палминог уља по хектару. Влада намерава да узгаја биљке од којих ће добијати до пет тона уља са једног хектара.”

"Производњу одрживог палминог уља схватамо озбиљно. Чувамо наше шуме, које чине 54 одсто површине Малезије. За узгој уљане палме се користи 17 одсто свог земљишта. Ширења више нема.”

Извор: Кућа добрих вести