Кућа Добрих Вести

Login

Оснивање Клуба пријатељства Србије и Малезије

Оцените овај чланак
(1 Глас)

rajmaleyija

Наставак другог дела:

Малезија је благословена екваторијалном климом и географским контрастима, од предивних плажа са белим песком и кристално чисте воде до највиших планинских врхова, од модерних облакодера и највећих тржних центара до нетакнуте џунгле, једне од најстаријих на свету. Како је у континенталном делу Малезије, тако је и на острву Борнео.

 

Ипак, оно што Малезију чини заиста јединственом су људи - узаврела мешавина раса и религија у којој Малајци, Кинези, Индијци и многобројне мање етничке групе живе заједно у миру и слози. Та мултикултуралност је Малезију учинила посебно привлачном туристима са других континената, који, за време боравка у тој земљи, имају могућност да се упознају са многим другим азијским културама и традицијама.

 

Одличан пример за ово je малезијска кухиња. Настала од мешавине малајских, кинеских и индијских специјалитета, а под утицајем западних кухиња, храна у тој земљи је преузела најбоље од свих и постала значајан део малезијске културе и свакодневног живота. Малезија је прави гастрономски рај, пријемчив укусу како међународних, тако и туриста из региона.

 

У то су у три маха су последњих година могли да се увере и Београђани. Они су током манифестација малезијске културе у организацији амбасаде те државе, могли да уживају у јелима која је спремао међународно познати шеф Дато Исмаил Ахмад. Дато Исмаил је амбасадор кулинарства националне организације Туризам Малезије који је свој живот посветио очувању и унапређењу малезијске традиције кроз њено јединствено кулинарство и јела.

 

Следећа пријатна особина Малезије је њена мирољубивост. У свакодневици нећете срести чак ни особе које се међусобно сукобљавају или свађају. Људи у Малезији су отворени, топли, пријатељки настројени и увек расположени да се друже и помогну. Већини странаца је веома практично и што скоро сви у Малезији говоре енглески језик.

 

Развој туристичког сектора у Малезији

 

Пун замах развоја туризма у Малезији се везује за 1970-те, нарочито после конференције Туристичке организације Азије и Пацифика (PATA) у Куала Лумпуру 1972. Сматра се да је PATA представљала прекретницу јер су захваљујући њој малезијска влада и народ схватили туристички потенцијал домовине.

 

Све малезијске владине организације су неуморно и усклађено радиле на развоју инфраструктуре неопходне за туризам. Основан је национални авиопревозник „Малејжа ерлајнз“, грађена путна инфраструктура, стварани услови за изградњу првокласних туристичких и комерцијалних објеката.

 

Радило се на привлачењу свих врста посетилаца, независно од њиховог животног доба и интересовања, развијањем свих облика туризма – еколошког, здравственог, образовног, спортског и конгресног. Циљ је био проширење и разноликост туристичке понуде да земља не би зависила од уског одабира и малих тржишта.

 

Установлјен је Малезијски туристичким одбор, који је радио на глобалном брендирању домаћег туризма и његовом постојаном промовисању широм света. Под слоганом „Малезија, заиста Азија“, Туристички одбор је покренуо низ међународних промотивних кампања које су укључивале целогодишње попусте на смештај, путовања и друге услуге познатије као „Посетите Малезију“ године.

Прва „Посетите Малезију“ година била је још давних 1990-тих. Но, „Посетите Малезију 2007.“ је била прва која је постала светски позната, пре свега заслугом пратеће „Малезија, заиста Азија“ кампање, која се и дан данас сматра једном од најбољих икада глобалних туристичко-промотивних организованих напора.

                                       mesereblin

Добра глобална позиционираност малезијског туризма

 

Признања нису мимошла Малезију. Глобално, та земља је још 2012. била на 11. месту по посетама, према рангирању Светске туристичке организације (UNWTO). Малезија је била једина земља из Азије у конкуренцији најбољих путовања за 2014, познате компаније Лоунли Планет. Куала Лумпур се нашао на четвртом месту градова који су најбољи за шопинг у свету према Си-ен-ен (CNN) Травел, две године за редом од 2012. Поред тога, Малезију је компанија ЦресцентТрадинг (CrescentTrading) из Сингапура прогласила најбољом муслиманском дестинацијом за путовање у 2013.

 

Три плаже у Малезији налазе се на листи 100 најбољих на свету у избору Си-ен-ен. То су Перентиел Кецил острво, у савезној држави Теренгану; Ђуана бич на острву Тиоман, у Пахангу; и Тањунг Ру у Лангкавију, у држави Кедах.

 

Однедавно је малезијски туризам добио признање да је 11. година за редом закључно са 2017. најпожељније одредиште за дуготрајни одмор, у одабиру Јапанског удружења за дуготрајне боравке. Малезијском планинском одмаралишту на висоравни Гентинг је 2017. припала награда Црвени корал Азијског туризма за најпопуларнију туристичку атракцију. Те године је Туристичку организацију Малезије прогласила науспешнијом за сајамски наступ ЦМТ Кина, огранак највећег потрошачког сајма туризма и одмора који се сваке године одржава у Штутгарту. Ове године је, пак, Малезија била земља Званични партнер на Међународном сајму туризма (ITB) у Берлину, најпознатијем те врсте у свету.

 

Малезија је добро позиционирана глобално што се тиче трошкова живота и квалитета здравства. Она је и водећа земља у регионалном Удружењу земаља Југоисточне Азије (АСЕАН), у погледу пензионерског туризма.

 

                                                       palamamamma

Будућност индустрије туризма у Малезији

 

Процене су да ће ове године Малезију посетити 28,1 милион туриста и да ће земља остварити приход од 92 милијарде рингита (21,9 милијарди америчких долара) од сектора туризма. Прошле године је Малезију посетило 25,83 милиона туриста, а приход је достигао 84.1 милијарду рингита (20.3 милијарде долара), највише до сада.

 

У погледу броја долазака страних гостију је малезијски туризам, током 2017. и 2016. забелезио пад од 0,4 одсто , односно три одсто. То је приписано недовољној промоцији и јачању нациоиналне валуте рингит.

 

Туризам је трећи навећи извор страних девиза за малезијску државу, после индустрије и трговине. Приходи од туризма доприносе са 15 одсто националној привреди и важан су чинилац у извозу услуга и текућем рачуну.

 

Малезијски министар туризма, уметности и културе Мохаммадин Кетапи је недавно казао како влада очекује 30 милиона туриста и приход од 100 милијарди рингита пошто у јуну треба да буде покренута кампања “Посетите Малезију, година 2020”. У том циљу је министар Кетапи најавио и скоре позитивне вести у погледу издавања виза по доласку страних посетилаца у Малезију.

 

Циљ је, по министру, да буде олакшао боравак у Малезији туристима, нарочито из најмногољудих земаља. Народне Републике Кине и Индије. “Већина инфраструктурних веза у земљи је успостављена и то ће омогућити туристима да уживају у Малезији, казао је министар.

 

Према једном извештају у 2018. је широм Малезије било 308.200 хотелских соба. У ствари постоји вишак хотелских соба, нарочито у Куала Лумпуру и Селангору, најразвијенијој савезној држави, која је на западној обали Малајског полуострва.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 06 јун 2019 15:27
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија