Наставак првог дела:
Малезија је федерална уставна монархија и налази се на југоистоку Азије. Простире се на 329.847 квадратних километара и насељава је, према проценама из 2017. године, преко 32 милиона становника, по чему је Малезија 44. земља у свету по броју житеља.
Малезија се простире дуж око 750 километара обалом Јужног кинеског мора и има изразито монсунску климу на северу и екваторијалну на југу. Државу чине Западна Малезија, која заузима јужни део Малајског полуострва и граничи се на северу са Тајландом, а на југу са Сингапуром, те Источна Малезија која је на северозападном дело острва Борнео и граничи се са Брунејем, Вијетнамом и Индонезијом.
У Малезији се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу 17 земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико присуство ендемских врста.
Малезију чине 13 држава и три федералне територије. У континенталном делу Малезије се налазе 11 савезних држава и две федералне територије. Две савезне државе су на Борнеу, испред кога је у Јужном кинеском мору, једна федерална територија. Наследне монархије су поредак у девет савезних држава.
Титуларни шеф државе је краљ, познат као Јанг ди-Пертуан Агонг (Yаng di-Pertuan Agong). Он је изабрани монарх кога бирају владари девет савезних држава на мандат од пет година. Шеф владе је премијер, најутицајнија политичка личност у земљи.
Главни град је Куала Лумпур, културни, финансијски и привредни центар Малезије. У широј области Куала Лумпура живи преко 7,5 милиона људи и то је једно од метрополитанских подручја у Југоисточној Азији које се најбрже развија. Путрађаја, нови град настао почетком 1990-тих, 40 километара јужно од Куала Лумпура, је седиште федералне владе.
Више од две трећине становништва насељено је у континенталном делу, а остали живе на Борнеу. У мултиетничкој и мултикултуралној држави половину становништва чине Малајци, са значајном мањином етничких Кинеза, Индијаца и припадницима домородачких народа.
Историја и привреда Малезије
Малезија црпи порекло од малајских краљевстава која су на подручју данашње државе постала у 18. веку протекторат познат као Британски поседи у Малаји. Малаја је 31. августа 1957. постала независна држава. У 1963, су јој се прикључили Северни Борнео, Саравак и Сингапур, па је држава променила назив у Малезија. Сингапур је искључен из федерације 1965.
Званичан језик у Малезији је малезијски, стандардна форма малајског (Behasa Melayu). Распрострањена је употреба енглеског, као другог језика.
Мултиетничност и мултикултуралност имају велики утицај на политику земље. Ислам је уставом дефинисан као државна религија, док је слобода вероисповести зајамчена. Систем државне управе је у великој мери сличан британском, а законодавство је засновано на англосаксонском праву.
После стицања независности, економски показатељи Малезије су међу најбољима у Азији, са просечном годишњом стопом раста укупног домаћег производа (БДП) од 6,5 одсто током скоро пет деценија. У 2018. је БДП Малезије порастао за 4,7 одсто у односу на претходну годину и достигао номиналну вредност (када се не рачуна инфлација) од 354.348 милијарди долара.
Малезија је по висини БДП на трећем месту у југоисточној Азији, а када се мери паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама), је 26. у свету. Међународни монетарни фонд процењује да ће малезијски БДП у 2019, мерен PPP, достићи 1.068 билиона, а просечан доходак по становнику 32.501 долара. Номинални БДП је процењен на 372.628 милијарде уз пер kапита доходак од 11.338 долара.
Недавни подаци Малезијске ценралне банке су да је у првом кварталу 2019. привреда земље порасла 4.5 одсто, више него очекиваних 4.3. Процена за читаву годину се креће између 4,3 и 4.8 одсто.
Привреда се традиционално ослања на природна богатства земље, нарочито нафту и гас, али се, такође, развијају наука, туризам, трговина и здравствени туризам. Данас Малезија спада међу новоиндустријализоване земље са тржишном вишесекторском привредом и земља је са средњим приходима.
Малезија је један од оснивача Удружења Земаља Југоисточне Азије (ASEAN), Самита источне Азије и Организације исламске сарадње, као што је такође, чланица Форума за сарадњу земаља азијско пацифичког региона (APEC), Комонвелта нација и Покрета несврстаних. Сматра се да данас Малезија гаји и настоји да искаже геополитичке амбиције “средње силе” у настајању. Такву политику одликује уравнотеженост: труд да буду остварене тежње домаћег становништва, очување суверенитета и чврст став према међународним партнерима.
Србија и Малезија
Према подацима из Амбасаде Малезије, билатерална трговинска размена између те државе и Србије је готово удвостручена у претходне три године. Док је у 2015. обим робне размене изнео 36.4 милиона долара, на крају 2018. је вредео 62.6 милиона.
Србија из Малезије највише увози електричне апарате и уређаје, канцеларијске машине и машине за обраду података (електронска опрема), сирови каучук (производња пнеуматика), биљне масти и уља (палмино уље и прерађевине).
Малезија највише увози из Србије електричне машине и уређаје, индустријске машине за општу намену, хемијске материјале и прерађевине, робу широке потрошње, пољопривредне производе.
Иако је последнјих година извоз из Србије у Малезију растао брже него увоз, вредност малезијског извоза и даље чини преко 90 процената вредности укупне трговинске размене.
У Амбасади оцењују да економска сарадња и даље пружа највеће могућности за сарадњу између две земље. Отуда је потребно уложити додатне напоре ради ширења директних контаката између две пословне заједнице.
Значајну област сарадње би могао да представља и туризам. Број одлазака српских држављана у Малезију се повећава сваке године. Док их је 2015. било 500 у 2018. је достигао 929. При томе, примећују из Амбасаде, наведене бројке укључују само посетиоце који су се за визу пријавили у том дипломатском представништву у Београду.
Визни режим и даље држи број туриста из Србије на релативно ниском нивоу. Ради се на визној либерализацији између две државе, од које се очекује повећање обима туристичке размене. Иначе се у Малезији током 2019. очекује даљи раст и долазак преко 1.000 туриста из Србије.
У порасту је такође, интересовање малезијских туриста за Балкан, пре свега захваљујући популарности балканских тура, па тако и за посете Србији. Малезијски туристи су, поред осталог, заинтересовани за одличне саобраћајне везе које Србија може да понуди.
У склопу својих активности Амбасада Малезије се и ове године представила на Међународном београдском сајму туризма. У Амбасади сматрају да је 41. Међународни београдски сајам туризма, као највећа манифестација ове врсте у региону, пружила добру прилику за промоцију Малезије и њене туристичке понуде посетиоцима.
Амбасада је учествовала на сајму туризма у сарадњи са Кон Тики Травел агенцијом, у делу промоције њеног ексклузивног туристичког пакета за Малезију који обухвата посете Куала Лумпуру, Меклаки и Пенангу. Посетици сајма су имали прилику да на Амбасадином инфо пулту сазнају више о Малезији и њеној јединственој култури, уживају у малезијским плесовима које су изводили чланови културно-уметничког друштва при Амбасади и да пробају неке од популарних малезијских дезерата.
(НАСТАВЉА СЕ)
Извор: Кућа добрих вести
