Кућа Добрих Вести

Login

Оснивање Клуба пријатељства Србије и Малезије

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kualamaleyija

 

Наставак првог дела:

 

Малезија је федерална уставна монархија и налази се на југоистоку Азије. Простире се на 329.847 квадратних километара и насељава је, према проценама из 2017. године, преко 32 милиона становника, по чему је Малезија 44. земља у свету по броју житеља.

 

Малезија се простире дуж око 750 километара обалом Јужног кинеског мора и има изразито монсунску климу на северу и екваторијалну на југу. Државу чине Западна Малезија, која заузима јужни део Малајског полуострва и граничи се на северу са Тајландом, а на југу са Сингапуром, те Источна Малезија која је на северозападном дело острва Борнео и граничи се са Брунејем, Вијетнамом и Индонезијом.

 

У Малезији се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу 17 земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико присуство ендемских врста.

 

Малезију чине 13 држава и три федералне територије. У континенталном делу Малезије се налазе 11 савезних држава и две федералне територије. Две савезне државе су на Борнеу, испред кога је у Јужном кинеском мору, једна федерална територија. Наследне монархије су поредак у девет савезних држава.

 

Титуларни шеф државе је краљ, познат као Јанг ди-Пертуан Агонг (Yаng di-Pertuan Agong). Он је изабрани монарх кога бирају владари девет савезних држава на мандат од пет година. Шеф владе је премијер, најутицајнија политичка личност у земљи.

 

Главни град је Куала Лумпур, културни, финансијски и привредни центар Малезије. У широј области Куала Лумпура живи преко 7,5 милиона људи и то је једно од метрополитанских подручја у Југоисточној Азији које се најбрже развија. Путрађаја, нови град настао почетком 1990-тих, 40 километара јужно од Куала Лумпура, је седиште федералне владе.

 

Више од две трећине становништва насељено је у континенталном делу, а остали живе на Борнеу. У мултиетничкој и мултикултуралној држави половину становништва чине Малајци, са значајном мањином етничких Кинеза, Индијаца и припадницима домородачких народа.

 

Историја и привреда Малезије

 

Малезија црпи порекло од малајских краљевстава која су на подручју данашње државе постала у 18. веку протекторат познат као Британски поседи у Малаји. Малаја је 31. августа 1957. постала независна држава. У 1963, су јој се прикључили Северни Борнео, Саравак и Сингапур, па је држава променила назив у Малезија. Сингапур је искључен из федерације 1965.

 

Званичан језик у Малезији је малезијски, стандардна форма малајског (Behasa Melayu). Распрострањена је употреба енглеског, као другог језика.

                               kualalalala

Мултиетничност и мултикултуралност имају велики утицај на политику земље. Ислам је уставом дефинисан као државна религија, док је слобода вероисповести зајамчена. Систем државне управе је у великој мери сличан британском, а законодавство је засновано на англосаксонском праву.

 

После стицања независности, економски показатељи Малезије су међу најбољима у Азији, са просечном годишњом стопом раста укупног домаћег производа (БДП) од 6,5 одсто током скоро пет деценија. У 2018. је БДП Малезије порастао за 4,7 одсто у односу на претходну годину и достигао номиналну вредност (када се не рачуна инфлација) од 354.348 милијарди долара.

 

Малезија је по висини БДП на трећем месту у југоисточној Азији, а када се мери паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама), је 26. у свету. Међународни монетарни фонд процењује да ће малезијски БДП у 2019, мерен PPP, достићи 1.068 билиона, а просечан доходак по становнику 32.501 долара. Номинални БДП је процењен на 372.628 милијарде уз пер kапита доходак од 11.338 долара.

 

Недавни подаци Малезијске ценралне банке су да је у првом кварталу 2019. привреда земље порасла 4.5 одсто, више него очекиваних 4.3. Процена за читаву годину се креће између 4,3 и 4.8 одсто.

 

Привреда се традиционално ослања на природна богатства земље, нарочито нафту и гас, али се, такође, развијају наука, туризам, трговина и здравствени туризам. Данас Малезија спада међу новоиндустријализоване земље са тржишном вишесекторском привредом и земља је са средњим приходима.

 

Малезија је један од оснивача Удружења Земаља Југоисточне Азије (ASEAN), Самита источне Азије и Организације исламске сарадње, као што је такође, чланица Форума за сарадњу земаља азијско пацифичког региона (APEC), Комонвелта нација и Покрета несврстаних. Сматра се да данас Малезија гаји и настоји да искаже геополитичке амбиције “средње силе” у настајању. Такву политику одликује уравнотеженост: труд да буду остварене тежње домаћег становништва, очување суверенитета и чврст став према међународним партнерима.

 

Србија и Малезија

 

Према подацима из Амбасаде Малезије, билатерална трговинска размена између те државе и Србије је готово удвостручена у претходне три године. Док је у 2015. обим робне размене изнео 36.4 милиона долара, на крају 2018. је вредео 62.6 милиона.

 

Србија из Малезије највише увози електричне апарате и уређаје, канцеларијске машине и машине за обраду података (електронска опрема), сирови каучук (производња пнеуматика), биљне масти и уља (палмино уље и прерађевине).

 

Малезија највише увози из Србије електричне машине и уређаје, индустријске машине за општу намену, хемијске материјале и прерађевине, робу широке потрошње, пољопривредне производе.

 

Иако је последнјих година извоз из Србије у Малезију растао брже него увоз, вредност малезијског извоза и даље чини преко 90 процената вредности укупне трговинске размене.

 

У Амбасади оцењују да економска сарадња и даље пружа највеће могућности за сарадњу између две земље. Отуда је потребно уложити додатне напоре ради ширења директних контаката између две пословне заједнице.

 

Значајну област сарадње би могао да представља и туризам. Број одлазака српских држављана у Малезију се повећава сваке године. Док их је 2015. било 500 у 2018. је достигао 929. При томе, примећују из Амбасаде, наведене бројке укључују само посетиоце који су се за визу пријавили у том дипломатском представништву у Београду.

 

Визни режим и даље држи број туриста из Србије на релативно ниском нивоу. Ради се на визној либерализацији између две државе, од које се очекује повећање обима туристичке размене. Иначе се у Малезији током 2019. очекује даљи раст и долазак преко 1.000 туриста из Србије.

 

У порасту је такође, интересовање малезијских туриста за Балкан, пре свега захваљујући популарности балканских тура, па тако и за посете Србији. Малезијски туристи су, поред осталог, заинтересовани за одличне саобраћајне везе које Србија може да понуди.

                          aualslsss

 

У склопу својих активности Амбасада Малезије се и ове године представила на Међународном београдском сајму туризма. У Амбасади сматрају да је 41. Међународни београдски сајам туризма, као највећа манифестација ове врсте у региону, пружила добру прилику за промоцију Малезије и њене туристичке понуде посетиоцима.

 

Амбасада је учествовала на сајму туризма у сарадњи са Кон Тики Травел агенцијом, у делу промоције њеног ексклузивног туристичког пакета за Малезију који обухвата посете Куала Лумпуру, Меклаки и Пенангу. Посетици сајма су имали прилику да на Амбасадином инфо пулту сазнају више о Малезији и њеној јединственој култури, уживају у малезијским плесовима које су изводили чланови културно-уметничког друштва при Амбасади и да пробају неке од популарних малезијских дезерата.

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести



Последњи пут измењено среда, 05 јун 2019 13:21
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија