Кућа Добрих Вести

Login

Источна Азија – мотор развоја континента

Оцените овај чланак
(3 гласова)

coveciБЕОГРАД - Уколико је седиште ваше компаније у Њујорку, Лондону и Паризу, можда би требало да почнете да размишљате да га преселите на Исток.

 

У питању је Азија, што ће постати кристално јасно на крају ове године када буде званично покренута Економска заједница (АЕЦ) Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН), оценио је Там Саи Чој, председавајући за Азију и Пацифик глобалне одиторске куће КПМГ из Холаније која је једна од четири највеће на свету.


Чојева порука је у сагласју са онима које су се чуле на 24. Светском економском форуму о Источној Азији ( ЊЕФЕА) одржаном крајем прошлог месеца у Џакарти, главном граду Индонезије. Јесте да је Азији, као и другим регионима у развоју, један од изазова суочавање са нешто споријим привредним растом у Народној Републици Кини чија је турбо машина разавоја покретала остале националне економије. Даље, повећање каматних стопа од стране Федералних резерви Сједињених Америчких Држава, те јачање долара, ће ослабити азијске валуте и повећати отплате дугова компанија. Јапан пролази кроз фазу анемичног раста, што неће помоћи смањењу азијског извоза, као што ни економије на најмногољудијем континенту нису завршиле битне послове код куће, повећање улагања у образовање и здравство и модернизацију банкарског сектора.


Но, упркос овим и другим питањима у хотелу Шангрила у Џакарти је током тродневног заседања ЊЕФ међу преко пред 700 руководилаца компанија, званичника влада и цивилног друштва владала атмосфера оптимизма у вези Азије.“Ниже цене нафте повећале су унутрашњу тражњу… И омогућиле реструктурирања фискалне потрошње у земљама као што је Индонезија што ће дугорочно донети позитивне резултате”, рекао је Семјуел Циен, извршни директор ОЦБЦ Банке са седиштем у Сингапуру, која послује у земљама Азије, између осталих и у НР Кини, Хонгконгу и Индонезији.

 

covek

 

Постоје и други разлози за оптимизам. У Индонезији реформска политика нове владе подстиче поверење потрошача и инвеститора. У Индији су потези премијера Нарендре Модија за реформу бирократије и либерализацију индустрије осигурања су послали позитивне сигнале. У питању су девета И трећа највећа привреда у свету мерено паритетом куповне моћи (ППП).


Потпредседник банке Креди Суис за Азију и Пацифик Лито Камаћо сматра да инвеститори не би требало да игноришу постојање различитих покретача раста у Азији. “Прво, домаћа потрошња на континенту расте по стопи без преседана, подстакнута деценијама привредног напретка. То је економски механизам који сам по себи, подстиче многе привреде.”


По Камаћу, даље, “урбанизација неће бити настављена само у Кини, већ и у Индији и земљама Југоисточне Азије. Ово ствара потражњу у многим секторима. Треће, Азија ће и даље имати велике потребе у области инфраструктуре у наредној деценији”, навео је он.


Камаћо, сматра да регион мора да “оствари бољу комуникацију са страним инвеститорима”, а указује да је и у дискусијама на СЕФ у Џакарти “занемарена перспектива. У свету се и даље очекује да ће Азија и даље бити регион који ће расти брже од већине других”.


Регија са најбржим економским растом


Налази Азијске банке за развој (АДБ) с краја марта су потврдили да је Источна Азија и даље регион са најбржим економским растом у свету. Са пројекцијом одржања просечне стопе раста изнад седам одсто у 2015, Азија се може се похвалити неким од најпросперитетнијих економија као што су Аустралија, НР Кина, Јапан, Сингапур и Јужна Кореја.


Према АДБ, велике азијске економије би требало да расту по стопи од 6.3 процента ове и 2016. године. Источна Азија је још више учвршћена феноменалним растом њених тржишта у експанзији, међу којима су Индонезија, Мјанмар и Вијетнам.


Многи полажу наде у АЕЦ и изгледе да ће повећати трговински и новчани проток међу чланицама АСЕАН. Очекује се ново доба слободног протока људи, роба и услуга широм економског блока од 10 суседних држава чланица са преко 620 милиона људи. Чланице АСЕАН су Брунеј, Филипини, Индонезија, Камбоџа, Лаос, Малезија, Мјанмар, Сингапур, Тајланд и Вијетнам.


Банкар Циен је, примећујући да постоји развојни јаз међу чланицама АСЕАН , те да се још увек ради на снижавање прекограничних рестрикција, рекао да би АЕЦ “требало да продуби економску сарадњу”. По Др. Сиривану Ћуикамолтаму са Пословне школе Технолошког универзитета Нањанг у Сингапуру, успех АЕЦ ће “допринети већим страним и домаћим инвестицијама у региону, чији је циљ стицање користи од укидања трговинских баријера и проширења тржишта”.


Све већа конкурентност и несталност светске економије, укључујући раст и пад валута и смањење цена производа, као и промена светског центра економије који је сада постала Азија, значи да земље морају да се прилагођавају. “Унутар ове глобалне транзиције, наш задатак је јасан,” казао је индонежански председник Јоко Видодо на отварању СЕФ.


“Морамо да поново осмислимо наше привреде; морамо да поново осмислимо наша друштва,”, казао је председник Видодо. „Индонезија мора да прође кроз пресудно”.


“Морамо да се са потрошње вратимо на производњу, уместо у потрошњу да инвестирамо у инфраструктуру, у властиту индустрију, и што је најважније, да инвестирамо у наш људски капитал, највредније богатство 21. века,” закључио је председник Индонезије.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 07 мај 2015 22:29
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија