Кућа Добрих Вести

Login

Породичне фирме – упориште доброг бизниса

Оцените овај чланак
(2 гласова)

porodicneeeeeБЕОГРАД - Други пословни форум „Породичне фирме – стуб економије Србије“, одржан je у хотелу Crowne Plaza у организацији Color Press Group и Центра за едукацију „Pro Educa”.

 

То је један од најзначајнијих догађаја посвећених породичним фирмама и породичном бизнису који се одржава у Србији.

 

Скуп је отворио Мирослав Милетић, потпредседник Привредне коморе Србије који је том приликом подсетио да породичне фирме запошљавају већински део радне снаге у свету, да имају својих природних предности, као и да је Србија у последњих 15 година развила систем франшизирања, као део породичног бизниса, а Привредна комора Србије ће своје снаге усмерити у правцу подржавања и развоја овог сектора привреде.

 

 porodicne222222

Драган Мочевић је након отварања догађаја представио резултате овогодишњег истраживања, које је Центар за едукацију „“Pro Educa“ у сарадњи са Адижеш Институт спровео почетком године. Према резултатима најчешћи изазови са којима се суочавају власници породичних фирми су високе обавезе према држави (43,8%), проналазак квалитетних радника (16,7%), као и свакодневне административне потешкоће (11,1%). Занимљив је и податак да највећи број власника породичних фирми није одлучио о уделу који би њиховим наследницима трбао да припадне. Сваки четврти испитаник је ту одлуку саопштио наследницима, док је незнатан број њих донео одлуку, али је није саопштио наследницима.


Након излагања резултата истраживања своје виђење начина управљања породичним фирмама и како до успешне транзиције генерација које воде породичну фирму образложио је Борис Вукић, док је др Јака Вадњал говорио о породичном бизнису и избору главног предузетничког модела у управљању породичном фирмом.


Током првог панела дискутовало се на тему „Изазови за породичне фирме у Србији“, чији су учесници били Божо Јанковић, Роберт Чобан, Васо Лекић и Владимир Хрле. Модератор панела био је Драган Мочевић.


Према речима Боже Јанковића, власника фирме Ентеријер Јанковић, свака фирма коју породица започне може успети и одржати се у времену, али је неопходно константно улагати у едукацију и развој запослених, да се не бисмо нашли у ситуацији да фирма пропада, јер кад породична фирма пуца, пуца и породица.


Роберт Чобан је оценио да породични бизнис треба да буде место где ће наследници стварати радну навику и радну етику, као тежити да допринесу. Радне навике се боље могу стећи у породичним фирмама, него ли што их млади могу стећи у јавним предузећима. Јаке породичне фирме су предуслов да младе задржимо у земљи и да их подстичемо на предузетништво.

 porodicne11111

 

„На разним конференцијама које су до сада одржане слушали смо о потреби за доласком страних инвестиција. Ми се исто тако веселимо страним инвестицијама, међутим често смо били сведоци да ти страни инвеститори који од наше државе добијају разне субвенције, дотације, све могуће повољности, врло често напусте тржиште, опустоше фабрике након што искористе те субвенције и оду. Наравно не говорим о правилу већ изузецима. Међутим то се у фирмама где се води породични бизнис никада не дешава. Има људи који су спремни да у неком периоду подносе и губитке и који су спремни на веће ризике, чија деца иду овде углавном у школу, планирају да им деца живе овде....", рекао је Чобан.


"Мој лични пример је да сам одрастао у породици која је имала свој породични бизнис, напустио га и после тога сам основао свој породични бизнис. Оно што је битно је да можда не морате да останете у свом наслеђеном породичном бизнису али то што научите, однос према раду, одговорности може вам од огромне користи за рад било где, било да радите за себе или друге", додао је он.


"Породични бизнис када се гледа са стране изгледа као јако добра ствар, међутим он носи са собом доста проблема, изазова, питања ангажовања менаџмента, питања непотизма, много је ту тема које ћемо данас обрадити и за које мислимо да су важне. Пре неколико дана сам читао роман „Есторил“ у коме се између осталог помиње судбина породице Бајлони. Та београдска породица је 1941 године отишла у Есторил када је почео други светски рат и никад се нису вратили. Њих знамо само по Бајлоновој пијаци а они су били власници на десетине зграда у Београду, фирми и свега осталог. Мислим да наше власти данас и убудућности, и уопште однос политичке елите према власницима породичног бизниса и према људима какви су Бајлонијеви били у 19. веку мора да буде другачији, да сутра неки Бајлони или њихова деца не би остала у Есторилу, него да остану у Старој Пазови, Београду, Суботици, Новом Саду, било где у Србији и да наставе свој бизнис", истакао је Чобан.


Владимир Хрле, представник ИФЦ-а, представио је укратко методологију управљања и развоја породичних фирми коју је развио ИФЦ, која може веома помоћи власницима породичних фирми у развоју њиховог бизниса.
„Мој угао посматрања није исти као у породичној фирми која је купила моју, наравно. Ми смо се у породици договорили да те породичне односе задржимо и да нам је то изнад, без обзира колико се слагали. Много је сукоба мишљења, конфликата, али то је све нормално и у служби мишљења доношења одлука. Код продаје фирме треба бити реалан и видети да ли треба да идете корак даље или да наставите у другом смеру сами“, истакао је Васо Лекић, представник Фоодланд-а чији је најпознатији бренд „Бакина тајна“.

 

porodicne333333

 

У поподневном делу дешавања предавања су одржали мр Роберт Личен, мр Наталија Пекић. Господин Личен је нагласио да је јако важно да власници породичне фирме, када их бизнис прерасте, укључе екстерне менаџере, али да пронађу менаџера који са њима дели исте вредности, јер ће у супротном фирма имати великих проблема.


Мр Наталија Пекић указала је на предности ангажовања вањских менаџера и разлику у размишљању менаџера који раде за породичне фирме у односу на оне који не раде. Људи су нешто што чини ваше предузеће и у њих морате улагати и креирати окружење које ће њима бити стимулативно за развој и напредовање, а породичне фирме то често нису, често због недовољних капацитета.


Догађај је завршен панел дискусијом на тему „Власник породичне фирме у Србији: Шта смеш, а шта никако не смеш да урадиш?“ на којој су учествовали: Цвико Крунић, Александар Саша Стамевски, Драган Боћанин, Милутин Тине Стојшић, Зоран Ђурђевац, Предраг Томић и Драгана Јањић, док је модератор био Александар Ђивуљски.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 02 децембар 2015 22:28
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија